Indonežanski vulkan Sinabung, koji je prošle sedmice proradio posle 400 godina mirovanja, izbacio je pepeo 5.000 metara u atmosferu.

Aktivnost vulkana izaziva potrese koji se osećaju u krugu od osam kilometara, javio je AP.

Naučnici strahuju da bi ova aktivnost vulkana na severu Indonezije mogla da najavi snažnu erupciju do koje bi došlo kroz nekoliko nedelja ili meseci.

Isto tako je moguće da se vulkan smiri i ostane u mirovanju nekoliko sledećih vekova.

Zbog buđenja vulkana Sinabung prošle sedmice je sa njegovih plodnih obronaka evakuisano više od 30.000 ljudi.

Mnogi su se, uprkos upozorenjima vlasi da je situacija još opasna, vratili na svoja imanja da provere šta se desilo sa njihovim kućama i usevima.

U Indoneziji ima 129 aktivnih vulkana. Ta zemlja se nalazi na takozvanom pacifičkom Vatrenom pojasu u kome je se beleži intenzivna seizmička aktivnost.

Novorođeni blizanci pande Ruahin koja živi u zoološkom vrtu Sirahima u Japanu prvi put izašli pred kamere. Pande su se, međutim, sa svetom upoznale kroz stakla inkubatora.

Avion "Montenegro erlajnza", na letu iz Podgorice za Frankfurt, vratio se danas na podgorički aerodrom neposredno nakon poletanja, zbog lažne uzbune da su u avionu naoružane osobe.

Zbog sumnje da pojedini putnici imaju oružje, avion "Montenegro erlajnza" na liniji iz Podgorice za Frankfurt, vratio se nakon poletanja na podgorički aerodrom. Međutim, posle provere utvrđeno je da se radi o lažnoj uzbuni, pa je avion nastavio let.

Kako je saopštila Uprava policije, jedna od putnica je, nakon poletanja, tvrdila da nekoliko putnika ima oružje kojima bi mogli da ugroze bezbednost leta, pa je avion vraćen na polazište.

Policija je iz aviona izvela i u službene prostorije privela tri lica - jednog crnogorskog i dvojicu makedonskih državljanina, na koja je putnica ukazala da poseduju oružje.

Budući da oružje kod pomenutih lica nije pronađeno, avion je nastavio put sa izvesnim zakašnjenjem.

Jutro mestimično maglovito. Tokom dana pretežno sunčano i toplije.

Duvaće slab istočni i jugoistočni vetar. Jutarnja temperatura od samo 6 do 12 stepeni, a najviša dnevna od 20 do 26.

Anđelo Vasalo, gradonačelnik jednog gradića na jugu Italije izrešetan u svom automobilu. Istražitelji veruju da je gradonačelnik ubijen jer se borio protiv kriminala.

Gradonačelnik južnog italijanskog gradića Polika Anđelo Vasalo, poznat po posvećenosti borbi protiv organizovanog kriminala, ubijen je iz zasede u mafijaškom stilu, preneli su italijanski mediji.

Telo Vasala, izrešetano mecima, pronađeno je u njegovom automobilu u blizini mesta gde je živeo u selu Ačaroli, precizirala je agencija Ansa.

Tužilac koji vodi istragu o ubistvu 57-godišnjeg gradonačelnika, Alfredo Greko, ocenio je da ono ima obeležja "egzekucije u stilu Kamore" i da vlasti veruju da je Vasalo ubijen jer se borio protiv kriminala.

"Vasalo je bio pošten čovek koji je ustao protiv kršenja zakona. U poslednje vreme bio je zabrinut i stalno me je informisao o razvoju određenih slučajeva. Uvek je bio u prvoj liniji kada se radilo o borbi protiv kriminala", rekao je Greko.

U Specijalnom sudu u Beogradu nastavljeno suđenje bivšem gradonačelniku Zrenjanina Goranu Kneževiću i grupi optuženih za malverzacije sa građevinskim zemljištem.

Suđenje bivšem gradonačelniku Zrenjanina Goranu Kneževiću i grupi optuženih za malverzacije sa građevinskim zemljištem u tom gradu nastavljeno je u Specijalnom sudu u Beogradu.

Pored ostalih saslušani su svedoci koji su govorili o izgradnji jednog objekta u Zrenjaninu.

Prema optužnici, Ranko Babović je dao mito načelniku Odeljenja za poslove urbanizma u tom gradu Nikoli Halasu kako bi mu odobrio nadgradnju jednog sprata.

Građevinski inspektor Nadežda Prohorova tvrdila je da Babović nije imao dozvolu za nadgradnju tog sprata, dok je on tvrdio suprotno.

Specijalno tužilaštvo tereti Kneževića i još 22 osobe da su u periodu 2006. do 2008. godine zloupotrebom službenog položaja pričinili štetu Opštini Zrenjanin u iznosu od najmanje 150 miliona dinara.

Suđenje Kneževiću počelo je 26. oktobra 2009. godine. Bivši prvi čovek zrenjaninske opštine proveo je 13 meseci u pritvoru, a 4. novembra prošle godine pušten je da se brani sa slobode.

Osnovna škola "Vuk Karadžić" u selu Levosoje u opštini Bujanovac dobila novi sportski teren i đačku kuhinju. Cilj nam je da što više ljudi ostane da živi i radi ovde, da škola ima što više đaka i nadam se da ćemo svi zajedno u tome uspeti, rekao ministar Milan Marković.

Predsednik Koordinacionog tela Vlade Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu Milan Marković otvorio je sportski teren i đačku kuhinju u Osnovnoj školi "Vuk Karadžić" u selu Levosoje u opštini Bujanovac.

"Za Levosoje idu bolji dani. Mi već naredne godine planiramo nove investicije u ovo selo. Cilj nam je da što više ljudi ostane da živi i radi ovde, da škola ima što više đaka i nadam se da ćemo svi zajedno u tome uspeti", rekao je Marković.

Sredstva za izgradnju sportskog terana poklonio je "Telekom", a JP PTT saobraćaja Srbije opremilo je đačku kuhinju.

Predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi je rekao da je otvaranje terena "dokaz da Koordinaciono telo, zajedno s lokalnom samoupravom i drugim republičkim institucijama, brine o stanju školstava u opštini".

"Verujem da ćemo u budućnosti realizovati ovakve i slične projekte i uspeti da poboljšamo stanje infrastrukture u našoj opštini", rekao je Šaip.

Direktor Osnovne škole "Vuk Karadžić" Dragan Tomić je ukazao da su sportski teren i đačka kuhinja "kapitalni projekat" za školu i podsetio da za izgradnju sportskog terena bilo potrebno 1,3 miliona dinara.

U ovoj malo lokalnoj zajednici na jugu Srbije, kako je istaknuto, građani očekuju da država nastavi da ulaže, koliko je moguće, a naročito da se stvore ekonomske pretpostavke za opstanak tog srpskog sela, koje još nema kanalizacionu mrežu.

Kosovske vlasti zaposlile su 12 nastavnika, portira i spremačicu zbog jednog đaka goranske nacionalnosti u školi "9. maj" kod Dragaša, koji se opredelio da pohađa školu na albanskom jeziku.

Samo jedan od 117 đaka goranske nacionanosti iz Osnovne škole "9. maj" u Rapči kod Dragaša, ove godine se opredelio za nastavu na albanskom i zbog njega su kosovske prosvetne vlasti zaposlile 12 nastavnika, portira i spremačicu.

Direktor OŠ "9 maj", koja radi u sistemu Vlade Srbije, Hamit Isljami je KiM radiju iz Čagalvice rekao da je reč o o ćerki lokalnog rukovodioca koji radi u direktorijatu za zaštitu nacionalnih manjina.

Isljami je nakon višemesečnog pritiska i intervencije Kosovske policije morao da ustupi dve prostorije kosovskom ministarstvu za nauku i tehnologiju koje je za tu učenicu goranske zajednice
organizovalo nastavu po kosovskom obrazovnom sistemu, prenosi KiM radio.

Zamenik ministra za obrazovanje, nauku i tehnologiju u Vladi Kosova Agim Hiseni rekao je radiju da je sve urađeno u skladu sa važećim pravilima.

"Pokušali smo da damo sve od sebe da omogućimo normalno obrazovanje bez obzira na nacionalnu pripadnost i opredeljeni smo u tom smeru. Mi smo institucija dobre volje koja omogućava nastavu, bez obzira da li se radi o jednom ili o više učenika, bez obzira da li je broj nastavnika veći od broja učenika", rekao je Hiseni.

Iz školske uprave Ministarstva prosvete Vlade Republike Srbije u Kosovskoj Mitrovici je rečeno da "nikome neće osporiti pravo i želju da pohađa nastavu na kom jeziku i po nastavnom planu i programu koji izabere".

I pored različitih oblika pritisaka da se pređe na kosovski sistem, osnovno i srednje obrazovanje u Gori po nastavnom planu i programu Srbije nastavlja da pohađa 1.200 dece.

Nastava učenicima koji prihvataju plan i program Republike Srbije ni ove godine nije bila dozvoljena u OŠ "Braća Jerković" u Dragašu i OŠ "5. oktobar" u Kruševu, pa su časovi počeli u isturenim odeljenjima u selima Globočica, Kukuljane i Ljubovište.

Podignuta optužnica protiv Katarine Rebrače, zbog zloupotrebe službenog položaja. Optužnicom obuhvaćene i Mirjana Hristić, Slađana Mironija i Rebračina majka Sandrina Bogunović.

Više tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Katarine Rebrače (38), predsednice i osnivača dobrotvornog Fonda koji nosi njeno ime, zbog zloupotrebe službenog položaja, potvrđeno RTS-u u Višem sudu.

Portparolka Višeg suda u Beogradu Dušica Ristić rekla je da su, osim Rebrače, optužnicom za zloupotrebu službenog položaja obuhvaćene i Mirjana Hristić (52), Slađana Mironija (46) i Rebračina majka Sandrina Bogunović (61).

One su osumnjičene da su, od marta 2006. do aprila 2010. godine, protivpravno prisvojile 37 miliona dinara, koje su na račune dobrotvornog fonda "Katarina Rebrača" uplatili donatori radi edukacije i informisanja ženske populacije o prevenciji raka dojke.

Tužilaštvo je predložilo da se Rebrači, Meroniji i Bogunovićevoj produži pritvor i o tom predlogu sutra će raspravljati krivično vanpretresno veće suda, rekla je Ristić agenciji Tanjug, dodajući da se optužena Mirjana Hristić brani sa slobode.

Tatjanu Babac (38) tužilaštvo neće krivično goniti.

Fabrika čipsa PIK "Čačak" preći će u državno vlasništvo, rekao ministar ekonomije Mlađan Dinkić. To što će čipsara u prvom momentu biti državna firma jeste garancija da će radnici imati posao i plate, naglasio Dinkić.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić najavio je da će država preuzeti privatizovanu fabriku "Slap grupa" u Čačku koja je poznata po proizvodnji čipsa.

"U fabriku će biti uveden radni stečaj u trajanju od najviše dva meseca i za to vreme će radnici ostati na poslu i primati platu, a potom će postati vlasništvo države", rekao je Dinkić tokom posete "Slap grupi".

Ta fabrika je u vreme privatizacije, krajem 2005. godine, bila najuspešnije preduzeće u Čačku, a oduzeta je novom vlasniku Slaviši Puriću, kad je utvrđeno da se bavio kriminalom.

Zbog problema u poslovanju, radnici su, sredinom marta, potpuno obustavili rad i na posao su se vratili početkom juna.

Dinkić je rekao da će se Vlada Srbije truditi da reaguje u svim preduzećima koja su oduzeta nesavesnim vlasnicima, kako bi nastavila da posluju u interesu države i radnika.

Dinkić je dodao da će čačanskoj "čipsari", koja trenutno ima dugovanja od 820 miliona dinara i izvozi 70 odsto proizvodnje, biti vraćen stari naziv PIK "Čačak".

Predsednik fabričkog sindikata Zoran Zečević rekao je da radnicima nisu isplaćene dve plate, putni troškovi za pet meseci i da im nisu overene zdravstvene knjižice i povezan radni staž.

Mali akcionari "Slap grupe" tužili su fabriku zbog duga od dva miliona evra po osnovu neisplaćenih dividendi. Njih 180 dobilo je pravosnažna rešenja o isplati, ali nemaju novac da plate sudske troškove, pa će država, kako je obećao Dinkić, pokušati da im pomogne da dobiju novac koji ima pripada.

Dinkić će u Čačku posetiti i namensku fabriku "Sloboda" i privatnu firmu "Unipromet" i razgovarati sa predstavnicima najvećeg privrednog udruženja "Gradac 97".

U termoelektrani Kostolac B pušten u rad novi sistem za prikupljanje, odlaganje i transport pepela i šljake. U projekat namenjen zaštiti životne sredine uloženo 35 miliona evra.

Potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić pustio je u rad novi sistem za prikupljanje, odlaganje i transport pepela i šljake u termoelektrani Kostolac B, u koji je uloženo 35 miliona evra i koji će sprečiti zagađenje životne sredine.

Puštanju sistema u rad prisustvovali su i ministri rudarstva i energetike Petar Škundrić i životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić.

Za realizaciju tog projekta obezbeđeno je 25 miliona evra iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, a 10 miliona evra iz sopstvenih sredstava Elektroprivrede Srbije.

Novi sistem za prikupljanje, odlaganje i transport pepela i šljake gustom sa blokova TE Kostolac B u potpunosti će sprečiti razvejavanje pepela i zagađenje životne sredine.

Na deponiji pepela na površini od 15 hektara postavljena je vodonepropusna folija, koja će sprečiti zagađenje zemljišta i podzemnih voda, a postavljanje folije će se nastaviti dok ne bude pokriveno 130 hektara.

U krugu termoelektrane izgrađena su i četiri silosa, koji će omogućiti utovar pepela u kamione za dalje korišćenje u građevinskoj industriji i gradnji puteva. U okviru ovog projekta izgrađen je i cevovod od termoelektrane do odlagališta pepela u dužini od 6,5 kilometara.

Ulaganje u energetiku značajno za razvoj

Ministar Škundrić rekao je da je taj projekat jedan od najznačajnijih u oblasti energetike i zaštite životne sredine, koji EPS i, privredu Srbiju uopšte, približavaju standardima razvijenih zemalja EU, i koji će omogućiti produženje veka TE Kostolac, a sličan projekat bi trebalo da bude završen u narednih nekoliko godina i u TE Kostolac A.

Prilikom predstavljanja projekta, Škundrić je naveo da je EPS u proteklih nekoliko godina u različite projekte investirao 1,5 milijardi evra, a od toga je 85 miliona evra uloženo u projekte u Termoelektrane i kopove Kostolac.

Ministar je podsetio da je već započet kapitalan remont Bloka B2 u Kostolcu, koji treba da poveća njegov kapacitet za oko 10 odsto, produži njegov vek i reši problem odsumporavanja.

Dačić je rekao da ulaganje u elektroprivredu i energetiku uopšte ima veliki razvojni značaj za Srbiju i istakao da takvim projektima treba dati podršku.

"Budućnost Srbije je u razvojnim projektima, a najveće razvojne šanse su energetika, poljoprivreda, građevinarstvo i infrastrukturni projekti", rekao je Dačić.

Potpredsednik Vlade Srbije je podsetio da je sporazumom o političkom pomirenju između DS-a i SPS-a definisano da jedan od ciljeva zajedničkog političkog delovanja treba da bude opstanak EPS-a i nekih drugih javnih preduzeća u većinskom državnom vlasništvu jer je reč o značajnim državnim resursima.

Ističući značaj projekta ministar Dulić napomenuo je da samo nekoliko deponija u Srbiji ima slične sisteme i samo nekolicina njih ne predstavlja opterećenje za životnu sredinu, dok se ogroman broj tih deponija nalazi u blizini reka i jezera, "a sva ta voda na kraju završi u lancima ljudske ishrane", tako da se ovom investicijom štiti zdravlje budućih generacija.

Direktor TE KO Kostolac Dragan Jovanović rekao je da će do 2012. godine biti zaokružen sistem zaštite životne sredine u toj termoelektrani i najavio da će u okviru sistema, koji je danas pušten u rad, u TE Kostolac B biti otvoreno 50 novih radnih mesta.

U incidentu u Novom Pazaru uhapšen je jedan broj ljudi zbog kršenja javnog reda i napada na policajce i protiv njih će biti podnete prekršajne i krivične prijave, rekao je ministar policije Ivica Dačić.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je jedan broj ljudi uhapšen zbog kršenja javnog reda i mira i napada na policajce u incidentu u Novom Pazaru.

"Jedan broj ljudi je uhapšen, a na osnovu kvalifikacija Tužilaštva biće podnete prekršajne i krivične prijave", rekao je Dačić, apelujući na sve u Novom Pazaru da očuvaju stabilnost i mir.

Ministar je dodao da je lako je imati "zapaljivu retoriku", ali da je potrebno dovoljno mudrosti kako bi se očuvali mir i stabilnost, ukazavši da je situacija u Novom Pazaru mirna i da bilo "kakvo zaoštravanje" nije ni u čijem interesu.

Dačić je ponovio da zadatak policije nije da rešava politička ili verska pitanja, već da održava javni red i mir i da su se pripadnici te službe u subotu tako i ponašali.

Ministar je dodao da će policija tako nastaviti i da se ponaša i ubuduće, a da je "nulta granica tolerancije" napad na policajca ili neku državnu instituciju.

Prema njegovim rečima, policija u subotu nije vodila pregovore ni sa kim, osim što je bila angažovana na očuvanju javnog reda i mira.

Ugljanin: Pojedinci nanose štetu Sandžaku

Ministar bez portfelja Sulejman Ugljanin pozvao je Vladu Srbije da se "ozbiljnije pozabavi pitanjem bošnjačke nacionalne manjine", a posebno da utvrdi "ko su ljudi koji predstavljaju zemlju, ko treba da se bavi politikom, ko verom, a ko kulturom".

Ugljanin je rekao da postoje pojedinci koji nanose nenadoknadivu štetu Novom Pazaru i Sandžaku ugrožvajući dalji ekonomski razvoj te oblasti.

"Ušao sam u Vladu Srbije da bih kroz državne institucije rešavao sva ona pitanja za koja smo dobili izbornu podršku i naš cilj treba da bude postizanje apsolutnog konsenzusa oko toga", rekao je Ugljanin.

Intervencijom iz robnih rezervi, država će obezbediti dovoljne količine ulja po ceni od 120 do 125 dinara, umesto najavljivanih 145 dinara, rekao ministar Milosavljević posle sastanka sa proizvođačima ulja. Ulje stiže u prodavnice u narednih pet dana i nestašice neće biti.

Republička direkcija za robne rezerve intervenisaće u narednim danima na tržištu sa 5.000 tona jestivog ulja, što će obezbediti dovoljne količine tog proizvoda u prodavnicama i cene za bar 20 do 30 dinara niže u odnosu na cenu od najavljivanih 145 dinara, izjavio je ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević.

Milosavljević je izjavio da na tržištu Srbije neće biti nestašice ulja i da će iz robnih rezervi trgovinama uskoro biti isporučeno oko 5.000 tona ulja po ceni od 120 do 125 dinara po litru.

"Vlada Srbije neće dozvoliti nestašicu osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i učiniće sve da ih bude u dovoljnim količinama i po prihvatljivim cenama", rekao je Milosavljević na konferenciji za novinare posle sastanka s proizvođačima ulja.

Milosavljević je rekao da se očekuje da se ulje iz robnih rezervi nađe u rafovima prodavnica najkasnije u narednih pet dana.

Ministar trgovine je rekao da nema razloga za nestašice i istakao da se očekuje da će ovogodišnji rod suncokreta biti od 320.000 do 330.000 tona, što je dovoljno za proizvodnju oko 130.000 tona jestivog ulja.

Domaće potrebe za tom životnom namirnicom iznose oko 100.000 tona godišnje, rekao je Milosavljević uz napomenu da će 30.000 tona preostati za izvoz, tako da nema potrebe za interventnim uvozom ulja.

Ministar je naveo da je na sastanku sa predstavnicima uljarske industrije preneo odlučan stav vlade da neće biti dozvoljena nestašica poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i da će vlada učiniti sve da ih bude u dovoljnim količinama po prihvatljivim cenama.

Direktor Republičke direkcije za robne rezerve Goran Tasić je rekao da će do sutra prepodne biti utvrđena maksimalna cena po kojoj će se to ulje prodavati u maloprodajnim objektima.

Ministar trgovine sastao se sa proizvođačima kompanija "Dijamant", "Viktorija grup", "Invej" i "Banat" i predstavnicima Poslovne zajednice za industrijsko bilje.

Proizvođači su ranije najavili da će ulje poskupeti do 145 dinara, što je gotovo 30 dinara više nego što je sadašnja cena, koja se kreće između 100 i 110 dinara.

Ministar trgovine Slobodan Milosavljević pregovara sa proizvođačima ulja o ceni te namirnice. Nestašice ulja i mleka su velika sramota za Srbiju, rekao ministar Mlađan Dinkić.

U toku su pregovori ministra trgovine Slobodana Milosavljevića i proizvođača ulja o najavljenim poskupljenjima te namirnice.

Milosavljević se sastao sa proizvođačima kompanija "Dijamant", "Viktorija grup", "Invej" i "Banat" i predstavnicima Poslovne zajednice za industrijsko bilje.

Vodeće uljare u Srbiji poslednjih dana najavljuju poskupljenja svojih proizvoda, uz obrazloženje da je otkupna cena suncokreta ove godine gotovo duplo veća nego ranije i iznosi i do 420 evra po toni.

Proizvođači su najavili da će ulje poskupeti do 145 dinara, što je gotovo 30 dinara više nego što je sadašnja cena, koja se kreće između 100 i 110 dinara.

Ministar trgovine ranije je najavio da će Vlada preduzeti odgovarajuće mere kako bi se sprečile manipulacije i obezbedilo redovno, i po prihvatljivim cenama, snabdevanje građana Srbije svim osnovnim poljoprivredno-prehrambenim proizvodima.

Premijer Mirko cvetković potvrdio je da će Vlada Srbije "iskoristiti sve mehanizme da interveniše i obezbedi redovno i kvalitetno snabdevanje građana osnovnim životnim namirnicama".

Republička tržišna inspekcija već nekoliko dana na terenu proverava stanje zaliha osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, i kod proizvođača, i kod trgovaca, a nalazi inspekcije biće poznati najkasnije do utorka, istakao je Milosavljević.

Vrtić "Maza" na Vračaru preuređen je za 50 mališana jaslenog uzrasta. Objekat u kome se vrtić oduzet je od direktora EDB-a Branislava Uskokovića na osnovu Zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom.

Predstavnici Ministarstva pravde i Grada Beograda posetili su vrtić "Maza" na Vračaru, koji je dobijen na upotrebu od Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, preuređen je za 50 mališana jaslenog uzrasta.

"Zgrada je bila vlasništvo bivšeg direktora Elektrodistribucije Beograd Branislava Uskokovića, kojem je oduzeto još 14 objekata stečenih kriminalom", rekao je državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen.

Homen je istakao da u ovom trenutku postoji više desetina oduzetih objekata, i da se najveći deo privodi nameni, kao i da se mesečno prihoduje oko 20.000 evra od davanja u zakup takvih objekata, a novac ide narodnim kuhinjama i Crvenom krstu.

"Naš konačan cilj je smanjivanje stope kriminala", rekao je Homen, izražavajući uverenje da oduzeti objekti, privremeno ili trajno, na najbolji način služe građanima.

Podsetivši da je upravo danas godina i po od primene Zakona o oduzimanju imovinske koristi stečene kriminalom, Homen je naglasio da suština tog propisa nije samo u oduzimanju imovine kriminalcima, nego i njeno vraćanje građanima i to za potrebe za koje duži niz godina nije bilo novca.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas podsetio je da je grad od Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom dobio dva objekta, oba za vrtiće.

Prvi, vrtić "Maza" preuređen je za boravak dece do tri godine i počeo je da radi 1. septembra, a drugi je u Zemunu i taj kombinovani objekat danas je počeo da radi, rekao je Đilas.

"Ne mogu da kažem da je dobro što u Srbiji ima puno kriminala, ali je dobro da se što više imovine stečene na nelegalan način vrati onima kojima je najpotrebnija", istakao je gradonačelnik Beograda.

Vrtić na Vračaru u Petrogradskij ulici, površine je 200 kvadratnih metara i za njegovo opremanje izdvojeno je tri miliona dinara.

U jaslicama, u kojima najmlađi "stanar" ima samo osam meseci, radi osam medicinskih sestara a još troje ljudi je zaposleno kao tehničko osoblje.

Vrtić su posetili i pomoćnik gradonačelnika Aleksandar Šapić, gradska sekretarka za dečju zaštitu Ljiljana Jovčić i predsednik opštine Vračar Branimir Kuzmanović.

Policija uhapsila tri osobe koje su na području Stragara proizvele 150 kilograma marihuane. Policija zasad držala pod prismotrom, a intervenisala kada su osumnjičeni krenuli da seku stabljike.

Kragujevačka kriminalistička policija je, na području sela Stragari, uhapsila tri osobe koje su zasadile seme indijske konoplje i proizvele 150 kilograma marihuane. Prema navodima policije, uhapšeni su Milinko J. (43) iz Stragara, Đorđe M. (28) i Đorđe V. (28) iz Kragujevca.

Nakon što su posekli skoro sve biljke indijske konoplje na parceli koja nije njihovo vlasništvo i uvezali ih u bale, oni su zatečeni dok su odvajali listove i batove od stabljika i odlagali ih u torbe.

Policija je, inače, taj zasad otkrila ranije, držala ga pod prismotrom, a intervenisala je u trenutku kada su osumnjičeli počeli da seku stabljike i prerađuju biljke indijske konoplje.

Na licu mesta su pronađeni alat i pribor za obradu zasada, motike, lopate, makaze i slično. Uhapšeni su, takođe, na parceli iskopali rezervoar u koji se sakupljala kišnica i njome zalivali zasade.

Milinku J, Đorđu M. i Đorđu V. određena je mera zadržavanja u trajanju do 48 sati, a nakon isteka biće lišeni slobode i uz krivičnu prijavu sprovedeni istražnom sudiji Višeg suda u Kragujevcu, zbog sumnje da su počinili krivično delo neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga.

U okviru te akcije, policija je tražeći tragove u vezi sa drogom, uhapsila i Miloljuba M. (45) iz Stragara, kod koga su pronađeni pištolj, malokalibarska i vazdušna puška i 37 metaka, za koje ne poseduje dozvolu.

Političko delovanje glavnog muftije Islamske zajednice u Srbiji Muamera Zukorlića vodi ka internacionalizaciji Sandžaka, ocenio potparol DSS-a Petar Petković. Srbija mora "na razuman način" da zaustavi ekstremizam Zukorlića, poručio Petković.

Portparol Demokratske stranke Srbije Petar Petković izjavio je da Srbija mora "na razuman način" da zaustavi "ekstremizam glavnog muftije Islamske zajednice u Srbiji Muamera Zukorlića, kako pitanje Sandžaka ne bi bilo internacionalizovano".

"DSS zabrinjava izraženije političko delovanje muftije Zukorlića koji svojim stavovima i ponašanjem pokušava da pitanje Bošnjaka i Raške internacionalizuje", kazao je Petković na stranačkoj konferenciji za novinare i dodao da država mora da bude "odlučnija".

Petković je istakao da način na koji aktuelna vlast vodi politiku regionalizacije, pristajanje na podelu Srbije na pet statističkih regiona, ali i o pitanju Kosova i Metohije, govori da je "država spremna da ide ispod crvene linije očuvanja nacionalnih interesa".

"To je muftiji Zukorliću jasno. Država treba da bude mudra i da drugačijim načinima reši taj problem kako ne bi pala krv u Sandžaku", rekao je Petković.

Portparol DSS-a je istakao da država treba da ispita "ko podržava Zukorlića i da li je to povezano sa idejom o projektu lažne države Kosovo i Metohija, koja treba da se nastavi i kada je u pitanju Raška".

Petković naglašava da mali broj Bošnjaka podržava muftiju Zukorlića i da bi kao verski lider, trebalo da "širi mir i toleranciju među narodima, da bude faktor jedinstva i stabilnosti na prostoru Sandžaka, a ne da svojim govorima raspaljuje vatru".

Govoreći o rezoluciji o Kosovu i Metohiji uoči rasprave u Generalnoj skupštini UN, Petković je ponovio stav da rezoluciju ne treba povlačiti, jer bi to "pokazalo da je vlada spremna da izađe u susret tuđim interesima i da podleže ucenama i pritiscima".

"Ona sada mora da ostane čvrsta i da brani i ovako mekanu rezoluciju", smatra portparol DSS-a.

Na severozapadu Pakistana u bombaškom napadu ubijeno devetnaestoro ljudi, među njima i dvoje dece. Strahuje se da dosadašnji bilans nije konačan.

U napadu bombaša samoubice na policijsku stanicu na severozapadu Pakistana, ubijeno je decetnaestoro ljudi, među njima i dvoje dece, dok je četrdesetoro policajaca i civila povređeno.

Od siline eksplozije stanica je gotovo srušena, a oštećene su i okolne zgrade. Spasioci i dalje pretražuju ruševine u potrazi za žrtvama, pa se strahuje da dosadašnji bilans nije konačan.

Ekstremisti, povezani sa Talibanima i terorističkom mrežom Al Kaida, proteklih dana pojačali su napade širom Pakistana. Samo tokom prethodne nedelje poginulo je gotovo stotinu ljudi.

Zbog slabog odziva, referendum u Moldaviji, na kome su se glasači izjašnjavali o tome da li će predsednika države birati na direktnim izborima, nije uspeo. Država bez predsednika godinu i po dana, jedino rešenje za političku krizu vanredni izbori.

Referendum na kome su se stanovnici Moldavije u nedelju izjašnjavali o tome da li će predsednika države birati na direktnim izborima, nije uspeo zbog slabog odziva.

Centralna izborna komisija saopštila je da je izlaznost birača bila 30,98 odsto, dok je za uspeh referenduma bilo potrebno 33,33 procenta. prenela je agencija Itar-Tas.

Moldavija već 18 meseci nema predsednika, jer vladajuća koalicija četiri partije, Savez za evropske integracije, ne može da prikupi dovoljno glasova da bi postavila šefa države.

To, saopštava koalicija, koči reforme, koje su toj bivšoj sovjetskoj republici i jednoj od najsiromašnijih evropskih država, preko potrebne.

Opoziciona Komunistička partija Moldavije zatražila je posle neuspelog referenduma neodložno raspuštanje parlamenta.

"Sadašnji parlament treba odmah raspustiti i saopštiti datum narednih izbora", rekao je bivši predsednik Moldavije i lider komunista Vladimir Voronjin. Voronjin je, istovremeno, optužio vladajući Savez za evropske integracije za uzurpaciju vlasti.

Ruska agencija Itar-tas podseća da i vršilac dužnosti predsednika Mihaj Gimpu i premijer Moldavije Vlad Filat smatraju da je potrebno raspustiti parlament i održati vanredne izbore, nakon što Centralna izborna komisija zvanično potvrdi da referendum nije uspeo.

Filat je dodao da u naredna dva dana treba da se sretnu lideri Saveza i odluče šta dalje.

Po zakonu, naredne dve godine ne može biti ponovo održan referendum o načinu izbora predsednika.

Parlament Moldavije ne može da izabere šefa države od proleća prošle godine, jer je potrebno da dobije glasove tri petine od ukupnog broja poslaničkih glasova - 61 od 101.

Pritom, vladajući Savez za evropsku integraciju ima u skupštini 53 glasa a komunisti - koji su pozivali birače da bojkotuju referendum, 44 poslanička mandata.

Vladajuća koalicija je planirala da direktni izbori za predsednika i parlament, ukoliko bi referendum uspeo, budu održani 14. novembra.

Španski ministar unutrašnjih poslova Alfredo Peres Rubalkaba rekao da je najava baskijske separatističke organizacije ETA o prekidu vatre nedovoljna. Država od te organizacije i njenog političkog krila Batasune traži da definitivno odustanu od oružane borbe.

Najava baskijske separatističke organizacije Eta o prekidu vatre je nedovoljna, rekao je španski ministar unutrašnjih poslova Alfredo Peres Rubalkaba, koji je zatražio od te grupe da "potpuno i definitivno odustane od nasilja".

"To saopštenje je veoma daleko" od onoga što je španska vlada tražila od Ete i njenog političkog krila Batasune - definitivno i bezuslovno odustajanje od oružane borbe, rekao je ministar na
španskoj javnoj televiziji TVE.

"Ministarstvo unutrašnjih poslova zadržaće istu antiterorističku politiku" u borbi protiv naoružane baskijske grupe, rekao je on.

Eta je, u video-snimku koji je objavio Bi-Bi-Si, saopštila da "više neće sprovoditi oružane akcije" u svojoj borbi za nezavisnost Baskije i dodala da je odluku donela pre nekoliko meseci, da bi "pokrenula demokratski proces".

U 40-godišnjoj borbi za nezavisnost Baskije, do sada je poginulo 829 osoba. Eta je ranije dva puta proglašavala prekide vatre ali je oba puta odustajala od njih.

Španska štampa je danas veoma kritična prema toj najavi Ete i ocenjuje da je prekid vatre samo taktika kako bi se njeno političko krilo, Batasuna, vratilo u politički život.

Batasuni su, od 2003, zabranjene političke aktivnosti, pa ona na sve načine pokušava da se vrati na političku scenu, kako bi učestvovala na lokalnim izborima u Baskiji, 2011. godine.