Tokom noći više zemljotresa pogodilo grad Krajstčerč na Novom Zelandu. Dodatno oštećene hiljade kuća, koje su ozbiljno uzdrmane jakim zemljotresom u subotu. Produženo vanredno stanje do srede.

Nekoliko zemljotresa, od koji su dva bili jačine 5,4 stepena Rihterove skale, ponovo su pogodili drugi po veličini novozelandski grad Krajstčerč, javio je jutros britanski Bi-Bi-Si.

Tokom noći registrovano je desetak potresa, potvrdio je gradonačelnik Krajstčerča Bob Parker i dodao da su potresi dodatno oštetili zgrade na kojima je već pričinjena šteta posle zemljotresa u subotu, jačine 7,4 stepena Rihterove skale.

Više od dve trećine grada, oko 160.000 kuća, je oštećeno, mada materijalna šteta nije velika, naveo je Bi-Bi-Si.

Istovremeno, agencije prenose reči novozelandskog premijera Džona Keja koji navodi da je od 160.000 kuća, oko 100.000 uništeno i da mnoge neće moći da budu popravljene.

Oko 300 ljudi nalazi se u javnim prihvatilištima i stanovništvu je preporučeno da prokuvava vodu za piće, a snabdevanje vodom i strujom, od vikenda je normalizovano za većinu domaćinstava.

Vlasti Novog Zelanda produžile su vanredno stanje do srede posle naknadnih potresa u Krajstčerču, pošto je tokom vikenda Novi Zeland pogodio zemljotres koji je izazvao najveće štete u poslednjih 80 godina.

Šef civilne zaštite Džon Mičel upozorio je stanovnike ostrva da se pripreme na najgore, jer, prema predviđanjima geologa može da usledi i snažnije podrhtavanje tla.

Zemljotres tokom vikenda bio je među 10 najjačih koji su zabeleženi na Novom Zelandu, koji se nalazi između pacifičke i indo-australijske tektonske ploče.

U državi se godišnje zabeleži više od 14.000 zemljotresa, od kojih oko 20 dostigne jačinu od oko pet stepeni Rihtera.

Tlo na Novom Zelandu se ne smiruje. Tokom noći više zemljotresa pogodilo grad Krajstčerč. Dodatno oštećene hiljade kuća, koje su ozbiljno uzdrmane jakim zemljotresom u subotu. Produženo vanredno stanje do srede.

Nekoliko zemljotresa, od koji su dva bili jačine 5,4 stepena Rihterove skale, ponovo su pogodili drugi po veličini novozelandski grad Krajstčerč, javio je jutros britanski Bi-Bi-Si.

Tokom noći registrovano je desetak potresa, potvrdio je gradonačelnik Krajstčerča Bob Parker i dodao da su potresi dodatno oštetili zgrade na kojima je već pričinjena šteta posle zemljotresa u subotu, jačine 7,4 stepena Rihterove skale.

Više od dve trećine grada, oko 160.000 kuća, je oštećeno, mada materijalna šteta nije velika, naveo je Bi-Bi-Si.

Istovremeno, agencije prenose reči novozelandskog premijera Džona Keja koji navodi da je od 160.000 kuća, oko 100.000 uništeno i da mnoge neće moći da budu popravljene.

Oko 300 ljudi nalazi se u javnim prihvatilištima i stanovništvu je preporučeno da prokuvava vodu za piće, a snabdevanje vodom i strujom, od vikenda je normalizovano za većinu domaćinstava.

Vlasti Novog Zelanda produžile su vanredno stanje do srede posle naknadnih potresa u Krajstčerču, pošto je tokom vikenda Novi Zeland pogodio zemljotres koji je izazvao najveće štete u poslednjih 80 godina.

Šef civilne zaštite Džon Mičel upozorio je stanovnike ostrva da se pripreme na najgore, jer, prema predviđanjima geologa može da usledi i snažnije podrhtavanje tla.

Zemljotres tokom vikenda bio je među 10 najjačih koji su zabeleženi na Novom Zelandu, koji se nalazi između pacifičke i indo-australijske tektonske ploče.

U državi se godišnje zabeleži više od 14.000 zemljotresa, od kojih oko 20 dostigne jačinu od oko pet stepeni Rihtera.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić boravi u Sjedinjenim Američkim Državama, gde će u Njujorku prisustvovati sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, zakazanoj za 9. septembar.

U Sjedinjenim Američkim Državama, od danas boravi ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, gde će u Njujorku prisustvovati sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, zakazanoj za 9. septembar, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

Tokom boravka u Njujorku, ministar Jeremić će imati i više sastanaka sa predstavnicima zemalja članica UN.

Trebalo bi da na dnevnom redu sednice Generalne skupštine UN, 9. septembra, bude rasprava o rezoluciji o Kosovu, koju je tom telu podnela Srbija.

Posle iznošenja stava Međunarodnog suda pravde u Hagu, Srbija je podnela nacrt rezolucije o Kosovu i Metohiji Generalnoj skupštini UN u kojoj se zalaže za otvaranje pregovora o svim pitanjima, uključujući i status jednostrano proglašene nezavisnosti pokrajine.

Australijska premijerka Džulija Gilard dobila potrebnu većinu za formiranje manjinske vlade. Privi put u sedam decenija nezavisni poslanici utiču na formiranje vlade.

Laburistička partija australijske premijerke Džulije Gilard formiraće manjinsku vladu pošto je dobila podršku još dva nezavisna poslanika, javile su jutros agencije.

Nakon odluke poslanika Tonija Vindzora i Roba Oukšota da podrže Gilardovu, laburisti imaju 76 mesta u Predstavničkom domu Parlamenta, od ukupno 150, dok konzervativna koalicija koju predvodi Liberalna partija ima 74 mesta.

Izbori su održani 21. avgusta, dva meseca pošto je Džulija Gilard došla na mesto šefa vlade umesto dotadašnjeg vođe laburista Kevina Rada.

Prvi put u 70 godina nijedna velika partija nije dobila potrebnu većinu na izborima, tako da su morale da računaju na podršku nezavisnih poslanika.

Na putevima u Srbiji saobraćaj je umerenog intenziteta, kolovozi su suvi, ali su u klisurama učestali manji odroni. Na naplatnim rampama nema gužve, a na granicama se čeka do pola sata.

Saobraćaj u Srbiji je umerenog intenziteta i obavlja se po suvim kolovozima i uz dobru vidljivost, saopštio je jutros Auto-moto savez Srbije.

Putnička vozila se na graničnim prelazima zadržavaju oko 30 minuta, a na naplatnim rampama nema dužeg čekanja.

Na deonicama trasiranim kroz klisure i useke učestala je pojava sitnijih odrona.

Zbog radova na sanaciji preko reke Lugomir izmenjen je režim saobraćaja na autoputu E-75 Beograd-Niš na deonici između Jagodine i Ćuprije. Zatvorena je desna kolovozna traka autpouta E-75 u smeru ka Nišu, dok se saobraćaj odvija dvosmerno levom kolovoznom trakom u smeru ka Beogradu.

Na mostu preko Dunava kod Beške, na autoputu E-75, deonica Beograd-Novi Sad do četvrtka, 9. septembra saobraćaj će biti obustavljan dva puta dnevno, od 9.00 do 10.00 i od 12.00 do 13.00.

U toku je rehabilitacija beogradskog mosta Gazela, na autoputu E-75. Za saobraćaj će, zbog radova, biti zatvorena pojedina uključenja i isključenja na most i sa njega pa se vozačima preporučuje korišćenje alternativnih pravaca.

Zbog izvođenja radova na interventnoj popravci mostova "Petkine vode" i kanala "Ribarice" na desnoj kolovoznoj traci autoputa E-75 Beograd-Novi Sad, do 9. septembra saobraćaj će se obavljati prema postavljenoj saobraćajnoj signalizaciji.

Zbog izvođenja radova na redovnom održavanju autoputa Beograd-Niš do 26. oktobra biće zatvorene za saobraćaj rampe za isključenje vozila sa autoputa iz smera Beograd-Smederevo, kao i uključenje na naplatnoj stanici Smederevo. Preporučuje se korišćenje petlje Požarevac kao alternativni pravac.

Zbog radova za saobraćaj je zatvorena deonica autoputa E-70 od preduzeća Limun do Autokomerca, iz smera Beograda prema Šidu, a celokupan saobraćaj odvija se dvosmerno trakom iz smera Šida ka Beogradu.

Zbog radova na rehabilitaciji mosta preko reke Crni Timok kod Zaječara, na magistralnom putu M-5, na deonici Metovnica-Gamzigrad, saobraćaj će biti potpuno bustavljen do 18. septembra i preusmerava se na alternativne pravce.

Na magistralnom putu M-22.1, deonica Beograd-Novi Sad-Subotica, zabranjen je saobraćaj kamionima čija nosivost prelazi 12 tona. Ta teretna vozila se usmeravaju na autoput E-75, deonica Beograd-Subotica.

Na magistralnom putu M-22, deonica Novi Sad-Srbobran, potpuno je obustavljen saobraćaj preko starog Sentandrejskog nadvožnjaka, a saobraćaj će biti usmeren na novi nadvožnjak preko autoputa E-75. 

Zbog radova na magistralnom putu M-25.1 Požarevac-Veliko Gradište, na deonici Beranje-Požarevac saobraćaj je potpuno obustavljen u dužini od 9,3 kilometara i preusmeren na obilazni magistralni put M/24 koji vodi ka Kučevu, a neposredno pre Rabrova vozila se usmeravaju ka Velikom Gradištu.

U toku su radovi na postavljanju optičke telefonske kanalizacije na relaciji Niš-granica sa Bugarskom i saobraćaj se obavlja naizmenično kroz Sićevačku klisuru. Ovaj režim važi u periodu izvođenja radova od 7.00 do 19.00 časova.

Počeli su radovi na sanaciji mosta "Klisura" na delu magistralnog puta kroz Sićevačku klisuru, na 54 kilometara od Niša ka Pirotu. 

Mleka ima malo, ali ima više predloga kako povećati proizvodnju. Proivođači traže povećanje otkupne cene, prerađivači se orijentišu po cenama u okruženju. Subvencije proizvođačima manje su nego u susednim zemljama. Rešenje problema tražiće se uskoro i u Privrednoj komori.

Nestašice mleka iziskuju traženje dugoročnog rešenja, pa će se tim problemom uskoro pozabaviti i Privredna komora Srbije.

Niska otkupna cena mleka i simbolične subvencije, glavni su razlog zbog kojeg su farmeri desetkovali proizvodnju. Da bi se iz problema izvukli, traže da se cena sirovog mleka poveća na 33 evrocenta po litru.

"Jednostavno, ljudi sve ono što im je višak sa farme, što ne mogu da koriste, oni prodaju. Tom nekom pristojnom cenom stopirao bi se taj pad i ostalo bi na ovom nivou na kojem jeste. Ukoliko bi cena bila kakva treba da bude, povećala bi se 10 do 15 odsto količina proizvedenog mleka", kaže Sanja Bugarski, iz Centralne asocijacije proizvođača mleka.

U "Imleku", međutim, kažu da mleko otkupljuju po tržišnoj ceni, jer prate trendove u Evropi i okruženju. Litar sirovog mleka plaćaju 28 i po dinara.

"Ako cene u Evropi koju plaćaju mlekare i u okruženju budu rasle, mi ćemo povećavati cenu. Ukoliko cene u okruženju ne budu rasle, počnu da padaju, mi ćemo imati problem, jer ćemo morati da smanjujemo cenu, jer nećemo biti konkurentni sa našim proizvodima u radnjama, ako plaćamo daleko više farmerima", smatra Slobodan Petrović, iz "Imleka".

Zato bi trebalo, kažu, da država pomogne proizvođačima mleka znatnijim povećanjem subvencija, jer su one i u okruženju daleko veće od dinar i po po litru, koliko trenutno iznosi premija, i 12 i po hiljada dinara, koliko se daje po grlu.

U resornom ministarstvu, međutim, podsećaju da je Srbija siromašna zemlja i da u budžetu trenutno nema više novca za podsticaje. Očekuju da će rebalansom dobiti novac kojim će dodatno stimulisati mlekarsku proizvodnju.

Podrška investicionim projektima

Osim premija, kažu, trebalo bi povećati i podršku investicionim projektima.

"Da li je reč o proširenju osnovnog stada, da li je reč o unapređenju rasnog sastava, ili je reč o izgradnji i opremanju objekata za uzgoj muznih grla, naravno, i za preradu i privremeno skladištenje mleka pre nego što bude poslato na preradu. Uprovo to su koraci koje Ministarstvo preduzima i što će nastaviti u budućem periodu", kaže Miloš Milovanović, pomoćnik ministra poljoprivrede.

Problem je, kažu stručnjaci, i što svaka vlada menja mere i planove koje je zatekla, a to je za poljoprivredu pogubno. Srbija nema jedinstvenu nezavisnu laboratoriju u kojoj bi se testirali uzorci mleka.

Za njeno opremanje potrebno je oko milion i po evra, a da bi počela da radi neophodno je najmanje godinu dana.

"Laboratorija služi za to da se svi uzorci od mleka koje se otkupljuje na terenu dopremaju na jedno mesto, čiji su rezultati validni i na osnovu čijih se rezultata vrednuje mleko i vrši njegova isplata.

Trenutno su mlekare te koje vrednuju mleko, vrše analize i na osnovu toga plaćaju mleko. Farmeri su ti koji misle da mlekare ne rade adekvatno, ne može niko da tvrdi da one rade to dobro ili ne, ali jedino na taj način možemo to rešiti, kao što je to rešio sav ostali svet", kaže Dragan Glamočić, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu.

Kao i mnogo puta do sada, pokazalo se da predlozi kako da se neki problem reši postoje. Ipak, oni su uglavnom na papiru ili rečima, dok se u delo sporo sprovode.

Ukoliko se sa takvom praksom ne prekine i u poljoprivredu ne počne da se ulaže mnogo više, mleka će biti sve manje. A onda bi i potrošačima stvarno moglo da prekipi.

Premijer Jorgos Papandreu zamenio je nekoliko ministara u svom kabinetu. Međutim, sporno Ministarstvo finansija ostalo je netaknuto. Cilj promena poboljšanje socijalne politike i smirivanje glasača besnih zbog strogih mera štednje, ocenjuju analitičari.

Manje od godinu dana po dolasku na vlast, Premijer Jorgos Papandreu zamenio je pet ministara u svojoj vladi.

Međutim, kritičari kažu da to liči na igru "muzičkih stolica". Ministar ekonomije Luka Kaceli prelazi na mesto ministra za rad, dok sa tog položaja ministar Andreas Loverdos preuzima Ministarstvo zdravlja.

Ministar policije Mihalis Krisohoidis preuzima Ministarstvo ekonomije, a ministarku za poljoprivredu Katarinu Batseli menja Kostas Skandalidis. Opozicija i dalje nije zadovoljna.

Portparol Nove demokratije Panos Panađotopulois kaže da je bilo potrebno "svega 11 meseci i jedna duga noć, pa da premijer shvati da mu je vlada neuspešna".

Ipak, ključna ministarstva finansija, spoljnih poslova i odbrane ostaju nepromenjena.

Posmatrači ocenjuju da time Papandreu signalizira da neće menjati fiskalni kurs.

Proteklih meseci, Grci su sve nezadovoljniji bolnim ekonomskim reformama sprovedenim u pokušaju da se smanji ogroman spoljni dug zemlje, koje uključuju smanjenje prihoda u javnom sektoru i penzijama, i povećanje poreza.

Planinar Den Gudvin popeo se na vrh solitera Milenijum u San Francisku. Popevši se na 59. sprat, razvio je američku zastavu, a onda je priveden.

U centru San Franciska, 54-godišnji planinar Den Gudvin popeo se na vrh solitera Milenijum.

To je učinio bez odobrenja gradskih vlasti, zbog čega je policija na kratko zaustavila saobraćaj ispod solitera.

Popevši se na 59. sprat, Gudvin je razvio američku zastavu, a onda je priveden.

Policija San Franciska kaže da je zabrinuta, jer se često dešava da ovakva avantura inspiriše i druge da se penju po gradskim soliterima, a uspeh nije baš uvek zagarantovan.

Zvanični srednji kurs: 105.5178

KURSNA LISTA BR.172
ZA DEVIZE

FORMIRANA NA DAN 07.09.2010. GODINE

 

ŠIFRA VALUTE

NAZIV ZEMLjE

OZNAKA VALUTE

VAŽI ZA

KUPOVNI KURS

PRODAJNI KURS

978

EMU

EUR

1

105,2012

105,8344

36

Australija

AUD

1

75,0419

75,4935

124

Kanada

CAD

1

79,1642

79,6406

208

Danska

DKK

1

14,1244

14,2094

392

Japan

JPY

100

97,6708

98,2586

578

Norveška

NOK

1

13,3574

13,4378

752

Švedska

SEK

1

11,3009

11,3689

756

Švajcarska

CHF

1

81,3181

81,8075

826

Velika Britanija

GBP

1

126,3071

127,0673

840

SAD

USD

1

82,2206

82,7154

Izgradnja hidroelektrane "Đerdap" počela na današnji dan 1964. godine. Reditelj, književnik i novinar Radivoje - Lola Đukić umro 1995. godine.

Na današnji dan 1964. godine u mestu Sip na jugoslovenskoj i u Gura Vaji na rumunskoj obali Dunava predsednici Jugoslavije i Rumunije Josip Broz Tito i Georgi Georgiju Dež prisustvovali su postavljanju kamena temeljca na gradilištu hidroelektrane "Đerdap".

Reditelj, književnik i novinar Radivoje - Lola Đukić umro je 7. septembra 1995. godine. Majstor TV igre, napisao je i režirao više od 200 humorističkih emisija i TV komedija od kojih su najpopularnije:  "Servisna stanica", "Na tajnom kanalu", "Muzej voštanih figura", "Ogledalo građanina Pokornog", "Ljudi i papagaji", "Crni sneg", "Licem u naličje", "Spavajte mirno", "Sačulatac", "Deset zapovesti", "Ću - ćeš - će"... Serijom "Ogledalo građanina Pokornog" postavljeni su temelji novog žanra, a Lola Đukić je od bezazlenog zabavljača  prerastao u satiričara. Posle ove serije, Mihiz je za Lolu rekao da je "sam po kapacitetu ravan velikoj fabrici zabave". Odgovorni  urednik zabavnog programa Radio Beograda, jedan od utemeljivača Televizije Beograd, Lola je bio i osnivač Humorističkog pozorišta u Beogradu - kasnije Pozorište na Terazijama. 

1533. - Rođena Elizabeta I, engleska  kraljica (Grinvič, 07. 09. 1533 - Ričmond, 24. 03. 1603)

1707.  - Rođen Žorž - Žak Leklerk Bifon, francuski prirodnjak i književnik  (Burgonj, 07. 09. 1707 - Pariz, 16. 04. 1788)

1788.- Pogubljen Koča Anđelković, kapetan, vođa srpskih dobrovoljaca u  austrijsko- turskom ratu (Panjevac,  1755 - Tekija, 07. 09. 1788)

1812.- Počela Borodinska bitka

1833.- Petar II Petrović Njegoš dobio ruski pasoš

1909.- Rođen Elija Kazan, američki filmski i pozorišni reditelj, dobitnik "Oskar"-a  (Istanbul, 07. 09. 1909 - Njujork, 28. 09. 2003)

1914.- Rođen Džejms van Alen, američki fizičar (07. 09. 1914 - Ajova, 09. 08. 2006)

1924.- Rođen Leonard Rozenman, američki kompozitor, dobitnik "Oskar"-a  (Bruklin, 07. 09. 1924 - Los Anđeles,  04. 03. 2008)

1931.- Rođen Ljiljana Kontić, pozorišna, filmska i TV glumica (Savinac, 07. 09. 1931- Beograd,17. 07. 2005)

1943.- Rođen Dario Arđento, italijanski reditelj i scenarista (Rim, 07. 09. 1943)

1944.- Rođen Velibor - Bora Milutinović, fudbaler i trener (Bajina Bašta, 07. 09. 1940)

1955.- Rođena Mira Furlan, pozorišna, filmska i TV  glumica (Zagreb, 07. 09. 1955)

1991. - Počela Haška mirovna konferencija o bivšoj Jugoslaviji

1994.- Umro Niki Hopkins, engleski pijanista (London, 24. 02. 1944 - Nešvil, 07. 09. 1994)

1994.- Umro Terens Jang, britanski reditelj (Šangaj, 20. 06. 1915 - Kan, 07. 09. 1994)

2007.- Umrla Mirjana Trajković, novinar, urednik Prvog programa Radio Beograda  (Zemun, 10. 03.1951 - Beograd, 07. 09. 2007) 

2008.- Umro Miljenko Dino Dvornik, hrvatski pevač  (Split, 20. 08. 1964 - Zagreb, 07. 09. 2008)

2008.- Umro Dragoslav Rančić, spoljnopolitički novinar i urednik "Borbe","Politike" i NIN-a (Kragujevac, 15. 09. 1935 - Beograd, 07. 09. 2008)

Hrvatska premijerka Jadranka Kosor rekla da njena vlada ne razmišlja o dolasku MMF-a, jer za tim nema potrebe. "Loše se šuška" o aranžmanu sa MMF-om. Apsolutno nam ne treba niko drugi do nas samih, navodi Kosor.

Predsednica vlade Hrvatske Jadranka Kosor izjavila je da nema potrebe za dolaskom Međunarodnog monetarnog fonda i da se u hrvatskoj vladi o tome nije razmišljalo.

Nema potrebe da dolazi MMF i niko u Vladi o tome nikada nije razmišljao niti govorio, kazala je Kosor.

Na novinarsko pitanje o medijskim napisima i špekulacijama da bi zbog neodlučnosti u sprovođenju reformi Hrvatskoj trebao aranžman s MMF-om, premijerka Kosor je rekla kako se "loše šuška".

Kosorova je dodala da Vlada, zajedno s čelnicima lokalne zajednice, "apsolutno može i mora" da sprovede program privrednog oporavka, uz "malo više snage i odlučnosti svih".

"Apsolutno nam ne treba niko drugi do nas samih", rekla je Kosor.

Međunarodni monetarni fond je ranije najavio da je spreman da Hrvatskoj pozajmi tri milijarde dolara, a nakon godinu dana od odobravanja te pozajmice, suma kredita bi se mogla udvostručiti.

MMF je, u želji da ohrabri vlade da se obrate za pomoć toj međunarodnoj finansijskoj instituciji, objavio da će dodatno pojednostaviti uslove kreditiranja manje razvijenih zemalja.

Zagrebački "Večernji list" je prošle sedmice preneo da je među domaćim ekonomskim ekspertima sve više zagovornika "zajma opreza" od MMF, iako vlada za sada izbegava bilo kakve razgovore sa Fondom.

Veruje se, međutim, da će guverner Narodne banke Hrvatske Željko Rohatinski "vrlo brzo preporučiti dolazak MMF", naveo je taj list.

Predsednik Srbije Boris Tadić razgovaraće u Briselu sa visokom predstavnicom Evropske unije za spoljnu politiku Ketrin Ešton o rezoluciji o Kosovu. Izvori EU u Briselu preneli su RTS-u da su članice Unije usvojile zajednički stav o predstojećoj raspravi u Generalnoj skupštini UN.

Predsednik Srbije Boris Tadić razgovaraće u Briselu sa visokom predstavnicom Evropske unije za spoljnu politiku Ketrin Ešton o nacrtu rezolucije o Kosovu i Metohiji, koju je Srbija podnela Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Tadić i Eštonova imaće radnu večeru, a njihov razgovor mogao bi da bude prilika da se, posle višednevnih diplomatskih kontakata na različitim nivoima, pronađe kompromisno rešenje koje ne bi prešlo "crvenu liniju" Beograda.

Izvori EU u Briselu preneli su RTS-u da su članice Evropske unije usvojile zajednički stav o predstojećoj raspravi u Njujorku.

Taj dogovor daje smernice Eštonovoj koja će sa Tadićem razgovarati o mogućem usaglašavanju pozicija Srbije i Evropske unije. 

Tekst oko kojeg je postignut dogovor unutar EU predstavlja najmanji zajednički imenitelj između zemalja koje su priznale i onih koje nisu priznale nezavisnost Kosova, preneli RTS-u izvori u Briselu. 

Predsednik Tadić je ranije potvrdio spremnost Srbije da sarađuje sa Evropskom unijom u traženju kompromisa, ali i naglasio da Beograd neće pristati na dokument koji bi bio na štetu nacionalnih interesa Srbije.

Dok šef države bude razgovarao sa prvim diplomatom EU, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić uputiće se u Njujork, gde će imati seriju susreta sa predstavnicima zemalja članica UN.

Jeremić je ranije objasnio da je cilj podnošenja rezolucije Generalnoj skupštini bio da se okonča proces započet u MSP, da se otvori put novim pregovorima o kompromisnom rešenju, da se obezbede regionalni mir i stabilnost, kao i da se izbegne sukob sa zemljama koje bi trebalo da budu partneri Srbije.

Posle iznošenja stava Međunarodnog suda pravde u Hagu, Srbija je podnela nacrt rezolucije o Kosovu i Metohiji Generalnoj skupštini UN u kojoj se zalaže za otvaranje pregovora o svim pitanjima, uključujući i status jednostrano proglašene nezavisnosti pokrajine.

Prethodno je srpski parlament podržao politiku Vlade prema Kosovu i Metohiji.

Školarine na fakultetima ostaju na istom nivou, a do kraja godine predviđena su veća izdvajanja za normalno funkcionisanje fakulteta. Rektori državnih univerziteta i predstavnici Ministarstva prosvete razgovaraće 10. septembra.

Godinama unazad sredstva koja Ministarstvo prosvete izdvaja za materijalne troškove fakulteta nisu dovoljna. Tim novcem, plati se oko 20 odsto troškova, a ostatak od 80 odsto fakulteti moraju sami da nadoknade. Neki su bili primorani da grejanje plaćaju na rate, čak i da podižu kredite.

Dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu profesor Milorad Milovančević kaže da je država do sada u 2010. godini dala svega milion sto četrdeset hiljada dinara ili 32,5 odsto od potrebnih mesečnih para.

Ministar prosvete Žarko Obradović najavio je razgovore sa fakultetima narednih dana, koji će dobiti čvrsta obećanja da će sredstva za njih biti povećana.

"Ministar prosvete je pominjao neku cifru od 300 do 500 miliona, koja bi se isplatila, pre svega nadoknadila dug države kada se radi o materijalnim sredstvima, ali da ostanemo i dalje pri  odluci koji je doneo i Senat da se školarine ne povećavaju", izjavio je rektor Univerziteta u Beogradu profesor Branko Kovačević.

I prema Zakonu o visokom obrazovanju, konačno mišljenje o visini školarina daje Ministarstvo.

Međutim, dok lokalne samouprave u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu pomažu visokoškolske institucije, Univerzitet u Beogradu ne dobija nikakvu pomoć od grada.

Rektor Univerziteta u Kragujevcu, profesor Slobodan Arsenijević kaže da ni rektorat ni fakulteti nikome ništa ne duguju.

Izlaz bi mogao da bude i u konačnoj primeni odredbe po kojoj univerziteti i vlada svake godine potpisuju ugovor o finansiranju i stvaranje integrisanog univerziteta. Time bi se sredstva racionalnije raspoređivala.

Rektor Univerziteta u Nišu, profesor Miroljub Grozdanović smatra da je to neophodno da ne bude disbalansa na pojedinim fakultetima.

Dok na univerzitetima smatraju da je kočnica primene pitanje da li će biti dovoljno novca u budžetu, u Ministarstvu smatraju da nije sporno da ta odredba zaživi, ali da se postavlja pitanje načina distribucije novca, odnosno prakse i definisanje odnosa univerzitet - fakultet.

Počinje izgradnja prve faze magistralnog gasovoda MG-11 Niš - Leskovac – Vranje, u dužini od 52 kilometra. Radove će, kod sela Kočane u blizini Doljevca, svečano otvoriti premijer Cvetković.

Predsednik Vlade Mirko Cvetković danas će svečano otvoriti radove na izgradnji prve faze magistralnog gasovoda MG-11 Niš - Leskovac - Vranje, kod sela Kočane u blizini Doljevca.

Preduzeće "Jugorosgas" realizuje projekat gasovoda od Niša do Leskovca, kao prvu fazu gasovoda koji treba da transportuje prirodni gas do Vranja, sa usputnim priključcima za naselja i gradove pored kojih prolazi, Doljevac, Leskovac, Vlasotince, Vladičin Han, Surdulica, Vranjska Banja, Vranje.

Time se stvara energetska baza za dalji razvoj ovog regiona i otvara mogućnost priključenja industrije i široke potrošnje na gasovodni sistem, navedeno je u vladinom saopštenju.

Kako je saopšteno iz "Jugorosgasa", kapacitet gasovoda do Orljana, gde je predviđeno račvanje prema Prokuplju, Blacu i Kuršumliji, iznosi oko 800 miliona kubnih metara gasa godišnje, a kapacitet prema Leskovcu je 400 miliona kubnih metara gasa godišnje.

Vrednost prve faze izgradnje gasovoda Niš-Leskovac, uključujući i gradsku mrežu u Leskovcu, iznosi 16 miliona evra.

Vrednost ukupnog projekta izgradnje magistralnog gasovoda do Vranja u dužini od 120 kilometara i gradske mreže duž gasovoda iznosiće više od 40 miliona evra, navode iz "Jugorosgasa".

Očekivana potrošnja gasa u Leskovcu je oko 100 miliona kubnih metara gasa godišnje, a u tom gradu rade se projekti gasne mreže kojom će biti povezani veći potrošači kao što su toplane i privredni kolektivi.

"Jugorosgas" će u gradsku gasnu mrežu Leskovca uložiti 4,5 miliona evra, a u izgradnju gasnih distributivnih mreža još tri miliona evra, čime se stvara potencijal za priključenje oko 20.000 korisnika u tom gradu.

Izrada projektne dokumentacije za gasovod poverena je Javnom preduzeću "Srbijagas", izvođenje radova firmi "Telekomunikacija" iz Kruševca, a izrada opreme za potrebe gasovoda poverena je firmi "Gasteh" iz Inđije.

Nekad poznata jugoslovenska književnica Dubravka Ugrešić, prisutna na internacionalnoj sceni, u galeriji Grafički kolektiv u Beogradu prvi put izlaže svoje likovne radove "Početnica za nepismene".

Proslavljena jugoslovenska autorka kratkog ljubavnog ekranizovanog romana "Štefica Cvek u raljama života", Dubravka Ugrešić od 1993. godine živi u inostranstvu, u Amsterdamu.

Dubravka Ugrešić kaže da se oseća kao postjugoslovenska književnica i da je taj termin sasvim legalan.

Izložbom radova na papiru u galeriji Grafičkog kolektiva "Početnica za nepismene", poznata književnica vraća se svojim ranim literarnim preokupacijama, temama iz 70-tih kada je pisala i za decu.

"Devedesete godine dopao mi je u ruke Bukvar - Početnica, koja je sasvim sigurno mogla biti moja zato što je štampana 1957. godine. I to je bilo otkriće, možda zbog konteksta i zbog svesti da se zemlja raspada, da se raspada cela kultura, da vreme odlazi u nepovrat, i ta Početnica je bila neka vrsta kolačića, koja je vratila to sećanje", rekla je književnica.

Dubravka Ugrešić odabrala je Bukvar - "Početnicu za nepismene" da bi i likovno-vizuelnim znacima iskazala probleme, pitanja i teme koje je decenijama opsedaju i u književnosti.

Tokom boravka u Beogradu, u Narodnoj biblioteci, predstaviće novu knjigu eseja "Napad na minibar", koju je objavila Fabrika knjiga.

U Vranju 20 izbegličkih porodica dobilo ključeve od stana. Stambena zgrada, površine 900 kvadratnih metara, koštala je 35 miliona dinara. To je druga zgrada izgrađena za dve godine, a naredne godine u istom naselju biće podignuta još jedna.

Svi kolektivni centri u Srbiji, biće po planu, zatvoreni do 2012. godine do kada bi svi raseljeni, izbegli i socijalno ugroženi trebalo da budu zbrinuti.

U Vranju je ključeve stanova dobilo 20 porodica. Za stambenu zgradu, površine 900 kvadratnih metara, koja je koštala 35 miliona dinara novac su obezbedili Evropska unija, UNHCR, Komesarijat za izbeglice i grad Vranje.

Duže od decenije živeli su u kolektivnim centrima. Srđan Radulović iz Prizrena deli sobu sa dva sina, a kuhinju i kupatilo sa još tri porodice raseljenih i studentima i učenicima u Domu. Dobili su Radulovići ključeve, sa još 19 porodica.

Žuža Petković je srećna što je dočekala da posle 12 godina dobije svoj stan, a učeniku Dušanu Pejiću se najviše sviđa krevet na sprat.

Rešili su veliki problem, stambeni, ali život pred njih postavlja i druge prepreke, pre svega finansijske.

Dobrosava Todorović brine kako će u stanu da plaća račune i prehrani četvoročlanu porodicu sa 8.000 dinara.

O njima će nastaviti da brine Centar za socijalni rad, koji gazduje zrgadom i ima domaćina, stanara koji je posrednik između Centra i onih kojima je pomoć neophodna.

Anđelita Ćećero iz UNHCR-a kaže da je ovakav projekat potreban Srbiji i njenim siromašnim stanovnicima, i da će uahvaljujući ovoj zgradi jedan kolektivni centar biti zatvoren.

U Vranju u kolektivnim centrima živi 200 ljudi, ovo je druga zgrada izgrađena za dve godine, a naredne godine u istom naselju biće podignuta još jedna.

Internet portal Radio-televizije Srbije, Jutarnji i Beogradski program pozivaju: Postanite i Vi reporter.

Podsećamo vas da i Vi možete biti naš gledalac reporter, ali molimo vas da uz fotografiju pošaljete i svoje ime i prezime.

Interesantnu fotografiju ili kraći filmski zapis možete nam slati elektronskom poštom ili MMS-om.

Imejl adrese su: webdesk@rts.rs i gledalacreporter@rts.rs

Telefon za MMS je 064-861-10-10

Indonežanski vulkan Sinabung, koji je prošle sedmice proradio posle 400 godina mirovanja, izbacio je pepeo 5.000 metara u atmosferu.

Aktivnost vulkana izaziva potrese koji se osećaju u krugu od osam kilometara, javio je AP.

Naučnici strahuju da bi ova aktivnost vulkana na severu Indonezije mogla da najavi snažnu erupciju do koje bi došlo kroz nekoliko nedelja ili meseci.

Isto tako je moguće da se vulkan smiri i ostane u mirovanju nekoliko sledećih vekova.

Zbog buđenja vulkana Sinabung prošle sedmice je sa njegovih plodnih obronaka evakuisano više od 30.000 ljudi.

Mnogi su se, uprkos upozorenjima vlasi da je situacija još opasna, vratili na svoja imanja da provere šta se desilo sa njihovim kućama i usevima.

U Indoneziji ima 129 aktivnih vulkana. Ta zemlja se nalazi na takozvanom pacifičkom Vatrenom pojasu u kome je se beleži intenzivna seizmička aktivnost.

Novorođeni blizanci pande Ruahin koja živi u zoološkom vrtu Sirahima u Japanu prvi put izašli pred kamere. Pande su se, međutim, sa svetom upoznale kroz stakla inkubatora.

Avion "Montenegro erlajnza", na letu iz Podgorice za Frankfurt, vratio se danas na podgorički aerodrom neposredno nakon poletanja, zbog lažne uzbune da su u avionu naoružane osobe.

Zbog sumnje da pojedini putnici imaju oružje, avion "Montenegro erlajnza" na liniji iz Podgorice za Frankfurt, vratio se nakon poletanja na podgorički aerodrom. Međutim, posle provere utvrđeno je da se radi o lažnoj uzbuni, pa je avion nastavio let.

Kako je saopštila Uprava policije, jedna od putnica je, nakon poletanja, tvrdila da nekoliko putnika ima oružje kojima bi mogli da ugroze bezbednost leta, pa je avion vraćen na polazište.

Policija je iz aviona izvela i u službene prostorije privela tri lica - jednog crnogorskog i dvojicu makedonskih državljanina, na koja je putnica ukazala da poseduju oružje.

Budući da oružje kod pomenutih lica nije pronađeno, avion je nastavio put sa izvesnim zakašnjenjem.