Podignuta optužnica protiv Katarine Rebrače, zbog zloupotrebe službenog položaja. Optužnicom obuhvaćene i Mirjana Hristić, Slađana Mironija i Rebračina majka Sandrina Bogunović.

Više tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Katarine Rebrače (38), predsednice i osnivača dobrotvornog Fonda koji nosi njeno ime, zbog zloupotrebe službenog položaja, potvrđeno RTS-u u Višem sudu.

Portparolka Višeg suda u Beogradu Dušica Ristić rekla je da su, osim Rebrače, optužnicom za zloupotrebu službenog položaja obuhvaćene i Mirjana Hristić (52), Slađana Mironija (46) i Rebračina majka Sandrina Bogunović (61).

One su osumnjičene da su, od marta 2006. do aprila 2010. godine, protivpravno prisvojile 37 miliona dinara, koje su na račune dobrotvornog fonda "Katarina Rebrača" uplatili donatori radi edukacije i informisanja ženske populacije o prevenciji raka dojke.

Tužilaštvo je predložilo da se Rebrači, Meroniji i Bogunovićevoj produži pritvor i o tom predlogu sutra će raspravljati krivično vanpretresno veće suda, rekla je Ristić agenciji Tanjug, dodajući da se optužena Mirjana Hristić brani sa slobode.

Tatjanu Babac (38) tužilaštvo neće krivično goniti.

Fabrika čipsa PIK "Čačak" preći će u državno vlasništvo, rekao ministar ekonomije Mlađan Dinkić. To što će čipsara u prvom momentu biti državna firma jeste garancija da će radnici imati posao i plate, naglasio Dinkić.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić najavio je da će država preuzeti privatizovanu fabriku "Slap grupa" u Čačku koja je poznata po proizvodnji čipsa.

"U fabriku će biti uveden radni stečaj u trajanju od najviše dva meseca i za to vreme će radnici ostati na poslu i primati platu, a potom će postati vlasništvo države", rekao je Dinkić tokom posete "Slap grupi".

Ta fabrika je u vreme privatizacije, krajem 2005. godine, bila najuspešnije preduzeće u Čačku, a oduzeta je novom vlasniku Slaviši Puriću, kad je utvrđeno da se bavio kriminalom.

Zbog problema u poslovanju, radnici su, sredinom marta, potpuno obustavili rad i na posao su se vratili početkom juna.

Dinkić je rekao da će se Vlada Srbije truditi da reaguje u svim preduzećima koja su oduzeta nesavesnim vlasnicima, kako bi nastavila da posluju u interesu države i radnika.

Dinkić je dodao da će čačanskoj "čipsari", koja trenutno ima dugovanja od 820 miliona dinara i izvozi 70 odsto proizvodnje, biti vraćen stari naziv PIK "Čačak".

Predsednik fabričkog sindikata Zoran Zečević rekao je da radnicima nisu isplaćene dve plate, putni troškovi za pet meseci i da im nisu overene zdravstvene knjižice i povezan radni staž.

Mali akcionari "Slap grupe" tužili su fabriku zbog duga od dva miliona evra po osnovu neisplaćenih dividendi. Njih 180 dobilo je pravosnažna rešenja o isplati, ali nemaju novac da plate sudske troškove, pa će država, kako je obećao Dinkić, pokušati da im pomogne da dobiju novac koji ima pripada.

Dinkić će u Čačku posetiti i namensku fabriku "Sloboda" i privatnu firmu "Unipromet" i razgovarati sa predstavnicima najvećeg privrednog udruženja "Gradac 97".

U termoelektrani Kostolac B pušten u rad novi sistem za prikupljanje, odlaganje i transport pepela i šljake. U projekat namenjen zaštiti životne sredine uloženo 35 miliona evra.

Potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić pustio je u rad novi sistem za prikupljanje, odlaganje i transport pepela i šljake u termoelektrani Kostolac B, u koji je uloženo 35 miliona evra i koji će sprečiti zagađenje životne sredine.

Puštanju sistema u rad prisustvovali su i ministri rudarstva i energetike Petar Škundrić i životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić.

Za realizaciju tog projekta obezbeđeno je 25 miliona evra iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, a 10 miliona evra iz sopstvenih sredstava Elektroprivrede Srbije.

Novi sistem za prikupljanje, odlaganje i transport pepela i šljake gustom sa blokova TE Kostolac B u potpunosti će sprečiti razvejavanje pepela i zagađenje životne sredine.

Na deponiji pepela na površini od 15 hektara postavljena je vodonepropusna folija, koja će sprečiti zagađenje zemljišta i podzemnih voda, a postavljanje folije će se nastaviti dok ne bude pokriveno 130 hektara.

U krugu termoelektrane izgrađena su i četiri silosa, koji će omogućiti utovar pepela u kamione za dalje korišćenje u građevinskoj industriji i gradnji puteva. U okviru ovog projekta izgrađen je i cevovod od termoelektrane do odlagališta pepela u dužini od 6,5 kilometara.

Ulaganje u energetiku značajno za razvoj

Ministar Škundrić rekao je da je taj projekat jedan od najznačajnijih u oblasti energetike i zaštite životne sredine, koji EPS i, privredu Srbiju uopšte, približavaju standardima razvijenih zemalja EU, i koji će omogućiti produženje veka TE Kostolac, a sličan projekat bi trebalo da bude završen u narednih nekoliko godina i u TE Kostolac A.

Prilikom predstavljanja projekta, Škundrić je naveo da je EPS u proteklih nekoliko godina u različite projekte investirao 1,5 milijardi evra, a od toga je 85 miliona evra uloženo u projekte u Termoelektrane i kopove Kostolac.

Ministar je podsetio da je već započet kapitalan remont Bloka B2 u Kostolcu, koji treba da poveća njegov kapacitet za oko 10 odsto, produži njegov vek i reši problem odsumporavanja.

Dačić je rekao da ulaganje u elektroprivredu i energetiku uopšte ima veliki razvojni značaj za Srbiju i istakao da takvim projektima treba dati podršku.

"Budućnost Srbije je u razvojnim projektima, a najveće razvojne šanse su energetika, poljoprivreda, građevinarstvo i infrastrukturni projekti", rekao je Dačić.

Potpredsednik Vlade Srbije je podsetio da je sporazumom o političkom pomirenju između DS-a i SPS-a definisano da jedan od ciljeva zajedničkog političkog delovanja treba da bude opstanak EPS-a i nekih drugih javnih preduzeća u većinskom državnom vlasništvu jer je reč o značajnim državnim resursima.

Ističući značaj projekta ministar Dulić napomenuo je da samo nekoliko deponija u Srbiji ima slične sisteme i samo nekolicina njih ne predstavlja opterećenje za životnu sredinu, dok se ogroman broj tih deponija nalazi u blizini reka i jezera, "a sva ta voda na kraju završi u lancima ljudske ishrane", tako da se ovom investicijom štiti zdravlje budućih generacija.

Direktor TE KO Kostolac Dragan Jovanović rekao je da će do 2012. godine biti zaokružen sistem zaštite životne sredine u toj termoelektrani i najavio da će u okviru sistema, koji je danas pušten u rad, u TE Kostolac B biti otvoreno 50 novih radnih mesta.

U incidentu u Novom Pazaru uhapšen je jedan broj ljudi zbog kršenja javnog reda i napada na policajce i protiv njih će biti podnete prekršajne i krivične prijave, rekao je ministar policije Ivica Dačić.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je jedan broj ljudi uhapšen zbog kršenja javnog reda i mira i napada na policajce u incidentu u Novom Pazaru.

"Jedan broj ljudi je uhapšen, a na osnovu kvalifikacija Tužilaštva biće podnete prekršajne i krivične prijave", rekao je Dačić, apelujući na sve u Novom Pazaru da očuvaju stabilnost i mir.

Ministar je dodao da je lako je imati "zapaljivu retoriku", ali da je potrebno dovoljno mudrosti kako bi se očuvali mir i stabilnost, ukazavši da je situacija u Novom Pazaru mirna i da bilo "kakvo zaoštravanje" nije ni u čijem interesu.

Dačić je ponovio da zadatak policije nije da rešava politička ili verska pitanja, već da održava javni red i mir i da su se pripadnici te službe u subotu tako i ponašali.

Ministar je dodao da će policija tako nastaviti i da se ponaša i ubuduće, a da je "nulta granica tolerancije" napad na policajca ili neku državnu instituciju.

Prema njegovim rečima, policija u subotu nije vodila pregovore ni sa kim, osim što je bila angažovana na očuvanju javnog reda i mira.

Ugljanin: Pojedinci nanose štetu Sandžaku

Ministar bez portfelja Sulejman Ugljanin pozvao je Vladu Srbije da se "ozbiljnije pozabavi pitanjem bošnjačke nacionalne manjine", a posebno da utvrdi "ko su ljudi koji predstavljaju zemlju, ko treba da se bavi politikom, ko verom, a ko kulturom".

Ugljanin je rekao da postoje pojedinci koji nanose nenadoknadivu štetu Novom Pazaru i Sandžaku ugrožvajući dalji ekonomski razvoj te oblasti.

"Ušao sam u Vladu Srbije da bih kroz državne institucije rešavao sva ona pitanja za koja smo dobili izbornu podršku i naš cilj treba da bude postizanje apsolutnog konsenzusa oko toga", rekao je Ugljanin.

Intervencijom iz robnih rezervi, država će obezbediti dovoljne količine ulja po ceni od 120 do 125 dinara, umesto najavljivanih 145 dinara, rekao ministar Milosavljević posle sastanka sa proizvođačima ulja. Ulje stiže u prodavnice u narednih pet dana i nestašice neće biti.

Republička direkcija za robne rezerve intervenisaće u narednim danima na tržištu sa 5.000 tona jestivog ulja, što će obezbediti dovoljne količine tog proizvoda u prodavnicama i cene za bar 20 do 30 dinara niže u odnosu na cenu od najavljivanih 145 dinara, izjavio je ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević.

Milosavljević je izjavio da na tržištu Srbije neće biti nestašice ulja i da će iz robnih rezervi trgovinama uskoro biti isporučeno oko 5.000 tona ulja po ceni od 120 do 125 dinara po litru.

"Vlada Srbije neće dozvoliti nestašicu osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i učiniće sve da ih bude u dovoljnim količinama i po prihvatljivim cenama", rekao je Milosavljević na konferenciji za novinare posle sastanka s proizvođačima ulja.

Milosavljević je rekao da se očekuje da se ulje iz robnih rezervi nađe u rafovima prodavnica najkasnije u narednih pet dana.

Ministar trgovine je rekao da nema razloga za nestašice i istakao da se očekuje da će ovogodišnji rod suncokreta biti od 320.000 do 330.000 tona, što je dovoljno za proizvodnju oko 130.000 tona jestivog ulja.

Domaće potrebe za tom životnom namirnicom iznose oko 100.000 tona godišnje, rekao je Milosavljević uz napomenu da će 30.000 tona preostati za izvoz, tako da nema potrebe za interventnim uvozom ulja.

Ministar je naveo da je na sastanku sa predstavnicima uljarske industrije preneo odlučan stav vlade da neće biti dozvoljena nestašica poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i da će vlada učiniti sve da ih bude u dovoljnim količinama po prihvatljivim cenama.

Direktor Republičke direkcije za robne rezerve Goran Tasić je rekao da će do sutra prepodne biti utvrđena maksimalna cena po kojoj će se to ulje prodavati u maloprodajnim objektima.

Ministar trgovine sastao se sa proizvođačima kompanija "Dijamant", "Viktorija grup", "Invej" i "Banat" i predstavnicima Poslovne zajednice za industrijsko bilje.

Proizvođači su ranije najavili da će ulje poskupeti do 145 dinara, što je gotovo 30 dinara više nego što je sadašnja cena, koja se kreće između 100 i 110 dinara.

Ministar trgovine Slobodan Milosavljević pregovara sa proizvođačima ulja o ceni te namirnice. Nestašice ulja i mleka su velika sramota za Srbiju, rekao ministar Mlađan Dinkić.

U toku su pregovori ministra trgovine Slobodana Milosavljevića i proizvođača ulja o najavljenim poskupljenjima te namirnice.

Milosavljević se sastao sa proizvođačima kompanija "Dijamant", "Viktorija grup", "Invej" i "Banat" i predstavnicima Poslovne zajednice za industrijsko bilje.

Vodeće uljare u Srbiji poslednjih dana najavljuju poskupljenja svojih proizvoda, uz obrazloženje da je otkupna cena suncokreta ove godine gotovo duplo veća nego ranije i iznosi i do 420 evra po toni.

Proizvođači su najavili da će ulje poskupeti do 145 dinara, što je gotovo 30 dinara više nego što je sadašnja cena, koja se kreće između 100 i 110 dinara.

Ministar trgovine ranije je najavio da će Vlada preduzeti odgovarajuće mere kako bi se sprečile manipulacije i obezbedilo redovno, i po prihvatljivim cenama, snabdevanje građana Srbije svim osnovnim poljoprivredno-prehrambenim proizvodima.

Premijer Mirko cvetković potvrdio je da će Vlada Srbije "iskoristiti sve mehanizme da interveniše i obezbedi redovno i kvalitetno snabdevanje građana osnovnim životnim namirnicama".

Republička tržišna inspekcija već nekoliko dana na terenu proverava stanje zaliha osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, i kod proizvođača, i kod trgovaca, a nalazi inspekcije biće poznati najkasnije do utorka, istakao je Milosavljević.

Vrtić "Maza" na Vračaru preuređen je za 50 mališana jaslenog uzrasta. Objekat u kome se vrtić oduzet je od direktora EDB-a Branislava Uskokovića na osnovu Zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom.

Predstavnici Ministarstva pravde i Grada Beograda posetili su vrtić "Maza" na Vračaru, koji je dobijen na upotrebu od Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, preuređen je za 50 mališana jaslenog uzrasta.

"Zgrada je bila vlasništvo bivšeg direktora Elektrodistribucije Beograd Branislava Uskokovića, kojem je oduzeto još 14 objekata stečenih kriminalom", rekao je državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen.

Homen je istakao da u ovom trenutku postoji više desetina oduzetih objekata, i da se najveći deo privodi nameni, kao i da se mesečno prihoduje oko 20.000 evra od davanja u zakup takvih objekata, a novac ide narodnim kuhinjama i Crvenom krstu.

"Naš konačan cilj je smanjivanje stope kriminala", rekao je Homen, izražavajući uverenje da oduzeti objekti, privremeno ili trajno, na najbolji način služe građanima.

Podsetivši da je upravo danas godina i po od primene Zakona o oduzimanju imovinske koristi stečene kriminalom, Homen je naglasio da suština tog propisa nije samo u oduzimanju imovine kriminalcima, nego i njeno vraćanje građanima i to za potrebe za koje duži niz godina nije bilo novca.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas podsetio je da je grad od Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom dobio dva objekta, oba za vrtiće.

Prvi, vrtić "Maza" preuređen je za boravak dece do tri godine i počeo je da radi 1. septembra, a drugi je u Zemunu i taj kombinovani objekat danas je počeo da radi, rekao je Đilas.

"Ne mogu da kažem da je dobro što u Srbiji ima puno kriminala, ali je dobro da se što više imovine stečene na nelegalan način vrati onima kojima je najpotrebnija", istakao je gradonačelnik Beograda.

Vrtić na Vračaru u Petrogradskij ulici, površine je 200 kvadratnih metara i za njegovo opremanje izdvojeno je tri miliona dinara.

U jaslicama, u kojima najmlađi "stanar" ima samo osam meseci, radi osam medicinskih sestara a još troje ljudi je zaposleno kao tehničko osoblje.

Vrtić su posetili i pomoćnik gradonačelnika Aleksandar Šapić, gradska sekretarka za dečju zaštitu Ljiljana Jovčić i predsednik opštine Vračar Branimir Kuzmanović.

Policija uhapsila tri osobe koje su na području Stragara proizvele 150 kilograma marihuane. Policija zasad držala pod prismotrom, a intervenisala kada su osumnjičeni krenuli da seku stabljike.

Kragujevačka kriminalistička policija je, na području sela Stragari, uhapsila tri osobe koje su zasadile seme indijske konoplje i proizvele 150 kilograma marihuane. Prema navodima policije, uhapšeni su Milinko J. (43) iz Stragara, Đorđe M. (28) i Đorđe V. (28) iz Kragujevca.

Nakon što su posekli skoro sve biljke indijske konoplje na parceli koja nije njihovo vlasništvo i uvezali ih u bale, oni su zatečeni dok su odvajali listove i batove od stabljika i odlagali ih u torbe.

Policija je, inače, taj zasad otkrila ranije, držala ga pod prismotrom, a intervenisala je u trenutku kada su osumnjičeli počeli da seku stabljike i prerađuju biljke indijske konoplje.

Na licu mesta su pronađeni alat i pribor za obradu zasada, motike, lopate, makaze i slično. Uhapšeni su, takođe, na parceli iskopali rezervoar u koji se sakupljala kišnica i njome zalivali zasade.

Milinku J, Đorđu M. i Đorđu V. određena je mera zadržavanja u trajanju do 48 sati, a nakon isteka biće lišeni slobode i uz krivičnu prijavu sprovedeni istražnom sudiji Višeg suda u Kragujevcu, zbog sumnje da su počinili krivično delo neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga.

U okviru te akcije, policija je tražeći tragove u vezi sa drogom, uhapsila i Miloljuba M. (45) iz Stragara, kod koga su pronađeni pištolj, malokalibarska i vazdušna puška i 37 metaka, za koje ne poseduje dozvolu.

Političko delovanje glavnog muftije Islamske zajednice u Srbiji Muamera Zukorlića vodi ka internacionalizaciji Sandžaka, ocenio potparol DSS-a Petar Petković. Srbija mora "na razuman način" da zaustavi ekstremizam Zukorlića, poručio Petković.

Portparol Demokratske stranke Srbije Petar Petković izjavio je da Srbija mora "na razuman način" da zaustavi "ekstremizam glavnog muftije Islamske zajednice u Srbiji Muamera Zukorlića, kako pitanje Sandžaka ne bi bilo internacionalizovano".

"DSS zabrinjava izraženije političko delovanje muftije Zukorlića koji svojim stavovima i ponašanjem pokušava da pitanje Bošnjaka i Raške internacionalizuje", kazao je Petković na stranačkoj konferenciji za novinare i dodao da država mora da bude "odlučnija".

Petković je istakao da način na koji aktuelna vlast vodi politiku regionalizacije, pristajanje na podelu Srbije na pet statističkih regiona, ali i o pitanju Kosova i Metohije, govori da je "država spremna da ide ispod crvene linije očuvanja nacionalnih interesa".

"To je muftiji Zukorliću jasno. Država treba da bude mudra i da drugačijim načinima reši taj problem kako ne bi pala krv u Sandžaku", rekao je Petković.

Portparol DSS-a je istakao da država treba da ispita "ko podržava Zukorlića i da li je to povezano sa idejom o projektu lažne države Kosovo i Metohija, koja treba da se nastavi i kada je u pitanju Raška".

Petković naglašava da mali broj Bošnjaka podržava muftiju Zukorlića i da bi kao verski lider, trebalo da "širi mir i toleranciju među narodima, da bude faktor jedinstva i stabilnosti na prostoru Sandžaka, a ne da svojim govorima raspaljuje vatru".

Govoreći o rezoluciji o Kosovu i Metohiji uoči rasprave u Generalnoj skupštini UN, Petković je ponovio stav da rezoluciju ne treba povlačiti, jer bi to "pokazalo da je vlada spremna da izađe u susret tuđim interesima i da podleže ucenama i pritiscima".

"Ona sada mora da ostane čvrsta i da brani i ovako mekanu rezoluciju", smatra portparol DSS-a.

Na severozapadu Pakistana u bombaškom napadu ubijeno devetnaestoro ljudi, među njima i dvoje dece. Strahuje se da dosadašnji bilans nije konačan.

U napadu bombaša samoubice na policijsku stanicu na severozapadu Pakistana, ubijeno je decetnaestoro ljudi, među njima i dvoje dece, dok je četrdesetoro policajaca i civila povređeno.

Od siline eksplozije stanica je gotovo srušena, a oštećene su i okolne zgrade. Spasioci i dalje pretražuju ruševine u potrazi za žrtvama, pa se strahuje da dosadašnji bilans nije konačan.

Ekstremisti, povezani sa Talibanima i terorističkom mrežom Al Kaida, proteklih dana pojačali su napade širom Pakistana. Samo tokom prethodne nedelje poginulo je gotovo stotinu ljudi.

Zbog slabog odziva, referendum u Moldaviji, na kome su se glasači izjašnjavali o tome da li će predsednika države birati na direktnim izborima, nije uspeo. Država bez predsednika godinu i po dana, jedino rešenje za političku krizu vanredni izbori.

Referendum na kome su se stanovnici Moldavije u nedelju izjašnjavali o tome da li će predsednika države birati na direktnim izborima, nije uspeo zbog slabog odziva.

Centralna izborna komisija saopštila je da je izlaznost birača bila 30,98 odsto, dok je za uspeh referenduma bilo potrebno 33,33 procenta. prenela je agencija Itar-Tas.

Moldavija već 18 meseci nema predsednika, jer vladajuća koalicija četiri partije, Savez za evropske integracije, ne može da prikupi dovoljno glasova da bi postavila šefa države.

To, saopštava koalicija, koči reforme, koje su toj bivšoj sovjetskoj republici i jednoj od najsiromašnijih evropskih država, preko potrebne.

Opoziciona Komunistička partija Moldavije zatražila je posle neuspelog referenduma neodložno raspuštanje parlamenta.

"Sadašnji parlament treba odmah raspustiti i saopštiti datum narednih izbora", rekao je bivši predsednik Moldavije i lider komunista Vladimir Voronjin. Voronjin je, istovremeno, optužio vladajući Savez za evropske integracije za uzurpaciju vlasti.

Ruska agencija Itar-tas podseća da i vršilac dužnosti predsednika Mihaj Gimpu i premijer Moldavije Vlad Filat smatraju da je potrebno raspustiti parlament i održati vanredne izbore, nakon što Centralna izborna komisija zvanično potvrdi da referendum nije uspeo.

Filat je dodao da u naredna dva dana treba da se sretnu lideri Saveza i odluče šta dalje.

Po zakonu, naredne dve godine ne može biti ponovo održan referendum o načinu izbora predsednika.

Parlament Moldavije ne može da izabere šefa države od proleća prošle godine, jer je potrebno da dobije glasove tri petine od ukupnog broja poslaničkih glasova - 61 od 101.

Pritom, vladajući Savez za evropsku integraciju ima u skupštini 53 glasa a komunisti - koji su pozivali birače da bojkotuju referendum, 44 poslanička mandata.

Vladajuća koalicija je planirala da direktni izbori za predsednika i parlament, ukoliko bi referendum uspeo, budu održani 14. novembra.

Španski ministar unutrašnjih poslova Alfredo Peres Rubalkaba rekao da je najava baskijske separatističke organizacije ETA o prekidu vatre nedovoljna. Država od te organizacije i njenog političkog krila Batasune traži da definitivno odustanu od oružane borbe.

Najava baskijske separatističke organizacije Eta o prekidu vatre je nedovoljna, rekao je španski ministar unutrašnjih poslova Alfredo Peres Rubalkaba, koji je zatražio od te grupe da "potpuno i definitivno odustane od nasilja".

"To saopštenje je veoma daleko" od onoga što je španska vlada tražila od Ete i njenog političkog krila Batasune - definitivno i bezuslovno odustajanje od oružane borbe, rekao je ministar na
španskoj javnoj televiziji TVE.

"Ministarstvo unutrašnjih poslova zadržaće istu antiterorističku politiku" u borbi protiv naoružane baskijske grupe, rekao je on.

Eta je, u video-snimku koji je objavio Bi-Bi-Si, saopštila da "više neće sprovoditi oružane akcije" u svojoj borbi za nezavisnost Baskije i dodala da je odluku donela pre nekoliko meseci, da bi "pokrenula demokratski proces".

U 40-godišnjoj borbi za nezavisnost Baskije, do sada je poginulo 829 osoba. Eta je ranije dva puta proglašavala prekide vatre ali je oba puta odustajala od njih.

Španska štampa je danas veoma kritična prema toj najavi Ete i ocenjuje da je prekid vatre samo taktika kako bi se njeno političko krilo, Batasuna, vratilo u politički život.

Batasuni su, od 2003, zabranjene političke aktivnosti, pa ona na sve načine pokušava da se vrati na političku scenu, kako bi učestvovala na lokalnim izborima u Baskiji, 2011. godine.

Uspostavljanjem zaštićenog video linka između srpske i hrvatske policije počeo projekat regionalnog centra za razmenu operativnih informacija. Čvrsta saradnja je već postojala u praksi, a sada je ozvaničena, rekao Ivica Dačić.

Ministri unutrašnjih poslova Srbije i Hrvatske, Ivica Dačić i Tomislav Karamarko razgovarali su putem zaštićenog video linka posredstvom kog će se ubuduće odvijati komunikacija policije na relaciji Beograd-Zagreb.

Uspostavljanje linka je, kako je saopšteno, početak projekta regionalnog centra za razmenu operativnih informacija i neposredne saradnje u borbi protiv organizovanog kriminala.

"Borba protiv organizovanog kriminala predstavlja konkretnu pretnju, pa je pitanje borbe protiv takve vrste kriminala takođe konkretno", kazao je ministar policije Hrvatske Tomislav Karamarko, dodavši da se odnosi između dve države mogu menjati, ali da za borbu protiv organizovanog kriminala, saradnja policijskih uprava mora biti na visokom nivou.

Karamarko je istakao da, ako su kriminalne strukture u regionu dobro povezane, policije moraju u tome biti bar korak ispred.

"Saradnja srpske i hrvatske policije je na visokom nivou, uspešno je realizovan sporazum o izručenju ekstradicijom Sretka Kalinića, a uspostavljanje zaštićenih linija omogućiće brzu i efikasnu razmenu informacija", izjavio je ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić i dodao da je čvrsta saradnja već postojala u praksi, a da je sada ona ozvaničena.

Prvi čovek srpske policije je naveo da će postojati tri linije putem kojih će komunicirati ministri, direktori policija i kriminalistička policija Srbije i Hrvatske, a da je u sledećoj fazi predviđena razmena informacija, praćenje kriminalnih grupa, stvaranje pravnih pretpostavki za izdavanje zajedničkih naloga za hapšenje.

Direktor policije Srbije Milorad Veljović nazvao je ovaj događaj pravim početkom jedne iskrene i otvorene saradnje policijskih službi dve države.

Veljović je izrazio uverenje da će ovaj primer slediti i druge zemlje u regionu i šire i dodao da je nedavno imao razgovor sa austrijskim direktorom policije koji je izrazio interesovanje za učestvovanje u ovakvom projektu.

"Ovim još jednom potvrđujemo da organizovani kriminal nema granice, ali da ima načina da mu se može suprostaviti", zaključio je Veljović.

Ko je "zemuncima" izdao dokumenta?

Upravnik hrvatske policije Oliver Grbić izjavio je u razgovoru putem video-linka da se istražuje ko je pripadnicima zemunskog klana izdao dokumenta u Hrvatskoj.

"Istraga je na samo vrhuncu i za desetak dana bi trebalo da lociramo gde su im izdata dokumenta i identifikujemo osobe koje su im pružale logističku podršku", rekao je upravnik hrvatske policije odgovarajući na pitanja novinara koji su prisustvovali razgovoru.

Grbić je ukazao da su dosadašnja istraživanja pokazala da pripadnicima zemunskog klana dokumenta nisu izdata samo u policijskoj upravi, već i u diplomatsko-konzularnim odeljenjima.

Evropska perspektiva pomaže ostanak na putu mira, rekla predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović na zasedanju Političkog komiteta Saveta Evrope u Beogradu.

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović izjavila je da evropska perspektiva pomaže zemljama Zapadnog Balkana i celokupnom regionu da ostanu na putu mira i stabilnosti.

Otvarajući dvodnevno zasedanje Političkog komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PS SE) u Beogradu, predsednica skupštine istakla je da Skupština i Vlada Srbije stalno potvrđuju privrženost Srbije izgradnji demokratskog društva, zasnovanog na vladavini prava i poštovanju ljudskih i manjinskih prava, principima tržišne ekonomije i izgradnji državnih institucija, u skladu sa kriterijumima za pristupanje EU.

Slavica Đukić-Dejanović je napomenula da je Skupština Srbije pokazala spremnost da ubrzano radi na usvajanju novih zakona na usklađivanju sa pravnom regulativom EU, kao i standardima SE, ali i da kroz parlamentarnu diplomatiju pokušava da olakša taj proces.

Predsednica srpskog parlamenta je istakla da je dvodnevni sastanak, na kojem je glavna tema Izgradnja mira u državama bivše Jugoslavije, potvrda vrlo dobru saradnju PS SE i Skupštine Srbije.

Šef delegacije Srbije pri PS SE Dragoljub Mićunović istakao je da je ulazak zemalja bivše SFRJ u EU ideal koji bi, ukoliko bi postao izgledan, stavio u drugi plan mržnju, netoleranciju i sve ostalo što ometa saradnju tih država.

Prema njegovim rečima, države bivše Jugoslavije treba da rade ne izgradnji novog, evropskog identiteta, koji bi podrazumevao prihvatanje tolerancije, saradnje, ravnopravnosti, a u čemu je veoma važna uloga Saveta Evrope, kao zajedničke kuće tih država.

Srbija se, kako je napomenuo, još uvek nalazi u nedovršenim poslovima koji ometaju njen ubrzan hod ne samo ka EU, već i ka evropskim vrednostima.

"Nadam se da ćemo to vrlo brzo promeniti i onda raditi na razvoju saradnje i tolerancije", istakao je Mićunović i dodao da je uloga SE u procesu pomirenja odlučujuća i velika.

Dvodnevni sastanak u Domu Narodne skupštine Srbije biće iskorišćen za razmenu mišljenja sa zvaničnicima Srbije, budući da će sastanku prisustvovati i potpredsednik Vlade za evropske integracije i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić, ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović i državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Mirko Stefanović.

Na sastanku će biti reči i o redovnim tema, koje su na dnevnom redu Komiteta, a u okviru sastanka biće održana i Debata o izgradnji mira u zemljama bivše Jugoslavije, povodom prezentovanja uvodnog memoranduma za izveštaj Pomirenje i politički dijalog između zemalja bivše Jugoslavije izvestioca PS SE Pjetra Marčenara.

Teme prvog dana zasedanja biće mogućnost transnacionalne komisije za istinu, pravda za ratne zločine i EU integracije kao mehanizam za dijalog, najavljeno je iz beogradske kancelarije Saveta Evrope.

Lideri G20 treba da iskoriste samit u novembru kao ozbiljan podstrek, kako bi se odlučnije založili za okončanje posustalih globalnih trgovinskih pregovora, rekao čelnik STO Paskal Lami. Pregovori poznati pod nazivom Runda iz Dohe nisu uspeli zbog neslaganja razvijenih zemalja oko trgovinskih propisa.

Prvi čovek Svetske trgovinske organizacije (STO) Paskal Lami izjavio je da bi lideri članica 20 najrazvijenijih zemalja sveta i privreda u naglom usponu trebalo da iskoriste samit u novembru kao ozbiljan podstrek, kako bi se odlučnije založili za okončanje posustalih globalnih trgovinskih pregovora.

Pregovori STO, čiji je cilj postizanje novog globalnog trgovinskog sporazuma, poznati pod nazivom Runda iz Dohe, po glavnom gradu Katara gde su pokrenuti 2001. godine, nisu uspeli da osiguraju konačni sporazum usled neslaganja između razvijenih zemalja i privreda u usponu oko propisa koji se primenju u trgovini poljoprivrednim i industrijskim proizvodima.

Glavni grad Južne Koreje Seul, u kojem se Lami sastao sa predsednikom te zemlje Li Mjung-bakom i ministrom trgovine Kim Džong-hunom, biće 11. i 12. novembra domaćin samita G20.

Lami je pohvalio lidere G20 zbog aktualizovanja pitanja pregovora u okviru Runde iz Dohe na samitu u Torontu koji je održan u junu i pozvao ih da nastave da to čine i u Seulu.

On je rekao da očekuje da oni pruže politički podsticaj za postizanje neophodnog kompromisa.

"Oni će morati da učine nešto više sa ciljem okončanja te runde, ne mnogo više, ali nešto malo više", ukazao je Lami.

Direktor STO je rekao da ne postoje realne šanse za okončanje tih pregovora u ovoj godini, ali je ukazao da bi se to moglo desiti u 2011, "zavisno od progresa koji se učini po tom pitanju".

Lami je takođe rekao da, uprkos znacima usporavanja globalne ekonomije, STO očekuje da se svetska trgovina ove godine poveća oko 10 odsto, posle smanjenja od 12 procenata u 2009, kao posledica svetske finansijske krize koja je izazvala ozbiljna strahovanja da bi vlade zemalja sveta mogle pojačati uvođenje trgovinskih barijera da bi zaštitile svoje ekonomije.

Pad svetske trgovine od 12,2 odsto u 2009. bio je najveći za više od 70 godina, podsetila je STO, koja je ranije ovog meseca saopštila da je vrednost svetske trgovine robom povećana u prvom polugodištu oko 25 odsto u odnosu na isti period lane.

U naredne dve sedmice, počeće iskopavanje grobnice u Zaječaru, gde je streljano oko 70 ljudi, izjavio je državni sekretar Slobodan Homen. Homen je istakao da u Srbiji postoji oko 150 tajnih grobnica, gde je pokopano oko 7.000 žrtava komunističkog terora.

Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen izjavio je da očekuje da će Tužilaštvo, u naredne dve sedmice, izdati nalog da bi se pristupilo iskopavanju grobnice u Zaječaru, gde je, kako se procenjuje, svojevremeno, komunistička vlast streljala oko 70 ljudi.

"U ovom trenutku se obavlja sondiranje terena, da bi se ponovo proverila tačnost te lokacije,"  rekao je Homen gostujući u Dnevniku RTS-a, navodeći da nadležna komisija obavlja pripreme za otkopavanje.

Homen je kazao da su u prvoj fazi utvrđivani tačni spiskovi likvidiranih, da su tadašnje tajne službe sačuvale kompletne spiskove i da postoje saznanja za više od 70 odsto osoba koje su "likvidirane na papiru".

Državni sekretar je istakao da za grobnicu u Zaječaru postoji u ovoj fazi najviše dokaza i da je neophodno uraditi DNK analizu i tu lokaciju obeležiti izgradnjom spomenika.

"Neophodno je obeležiti ta mesta i te ljude pristojno sahraniti", izjavio je Homen i dodao da se na veb-sajtu Ministarstva pravde objavljuju o tome svi podaci.

Slobodan Homen je ukazao na to da je u Nišu, Kragujevcu i Beogradu bilo više lokacija na kojima su ljudi streljani, a pokušalo se i sa sakrivanjem dokaza, jer su kosti seljene.

Državni sekretar je naveo da je takva situacija i u slučaju lokacije na kojoj je streljan Draža Mihailović, jer su oba dosijea o njemu i u vojnoj i u civilnoj službi nestala.

"Naš trag vodi do 1992. godine, ali se istraga nastavlja i ovih dana biće o tome obelodanjeni javnosti i britanski arhivi", najavio je Homen.

Još nismo pomirili partizane i četnike

Državni sekretar Ministarstva pravde ocenio je da "još nismo pomirili partizane i četnike" i da je jedini način da se završi Drugi svetski rat da se "stavi tačka",  da se zaključi da su i jedni i drugi bili Srbi, koji su se borili protiv fašizma.

Homen je rekao da je neophodno da se novi zakon o otvaranju tajnih dosijea nađe u Skupštini Srbije do kraja godine, ocenivši da sada postoji politička volja i da je neophodno i u saradnji sa državnim organima, pogotovu bezbednosnim službama, pribaviti mišljenja.

Državni sekretar je ocenio da je najviše političkih zloupotreba bilo u periodu do 5. oktobra 2000. godine, ali da je potrebno proveriti da li ih je bilo i posle toga do danas. Prema njegovim rečima, trebalo bi da taj posao uradi nezavisna komisija, u kojoj ne bi bili članovi političkih stranaka, ni državnih organa.

U Zaječaru, na Kraljevici, kako se pretpostavlja, nalazi se zajednička grobnica, a u Srbiji postoji oko 150 tajnih grobnica, gde je pokopano oko 7.000 žrtava komunističkog terora.

U tuči koja se dogodila u Zvečanu, dve osobe povređene. U sukobu učestvovalo stotinak osoba iz severne Mitovice i Zvečana.

Dve osobe su lakše povređene, a dva civilna vozila su oštećena u masovnoj tuči koja se dogodila u Zvečanu na severu Kosova.

Portparol Kosovske policijske službe (KPS) Besim Hoti izjavio je Tanjugu da je u tuči koja se dogodila sinoć oko 21.40 časova u ulici Kralja Milutina u Zvečanu učestvovalo oko stotinak ljudi iz severne Mitrovice i opštine Zvečan.

Veruje se da je razlog prethodna tuča između nekih lica.

"Nije bilo uhapšenih i niko nije priveden, to će se verovatno uraditi posle istrage, s obzirom da su učesnici poznati. Nije bilo dovoljno policajaca da se uhapsi toliko ljudi odjednom", rekao je Hoti.

Slučaj je pod istragom policijske stanice Zvečan.

Sutra će u Briselu predsednik Srbije Boris Tadić i visoka predstavnica Evropske unije Ketrin Ešton razgovarati o nacrtu rezolucije o Kosovu i Metohiji. Ministar Vuk Jeremić istakao da Srbija ne pregovara o povlačenju rezolucije, već o izmenama u tekstu tog dokumenta.

Predsednik Srbije Boris Tadić i visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton razgovaraće sutra u Briselu o nacrtu rezolucije o Kosovu i Metohiji koju je Srbija podnela Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Susret Ešton-Tadić biće prilika da se, posle višednevnih diplomatskih kontakata, pronađe kompromisno rešenje o tekstu rezolucije o kome bi Generalna skupština UN trebalo da se izjasni na zasedanju koje počinje 9. septembra u Njujorku, prenosi Tanjug.

"Srbija želi da se pitanje Kosova i Metohije rešava u dogovoru sa evropskim partnerima", istakao je predsednik Tadić najavljujući susret sa šefom evropske diplomatije Ketrin Ešton.

Tadić je izneo očekivanje da će se tokom tog razgovora u Briselu pronaći kompromisno rešenje kada je reč o sadržaju rezolucije o Kosovu koja bi trebalo da štiti legitimne interese države Srbije i da definiše zajednički stav Evropske unije o tom pitanju.

"Rešenje je moguće u konstruktivnom dijalogu, uz uvažavanje prava svake zemlje i svakog naroda", naglasio je predsednik Tadić i dodao da to otvara perspektive zemalja zapadnog Balkana da postanu članice EU, ali i Uniji da pronađe svoj interes u regionu.

Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je da Srbija ne pregovara o povlačenju rezolucije, već o izmenama u tekstu tog dokumenta.

"Ukoliko budemo postigli dogovor, može biti sproveden krompromis u delo i bez povlačenja rezolucije. Rezolucija sama po sebi nije cilj nego sredstvo", rekao je Jeremić dodajući da Srbija u Ujedinjenim nacijama želi da okonča postupak koji je započeo pred Međunarodnim sudom pravde i otvori put novim pregovorima koji će dovesti do rešenja.

Posle iznošenja stava Međunarodnog suda pravde u Hagu, Srbija je podnela nacrt rezolucije o Kosovu i Metohiji Generalnoj skupštini UN u kojoj se zalaže za otvaranje pregovora o svim pitanjima, uključujući i status jednostrano proglašene države u Prištini.

Strahuje se da se više od 270 ljudi utopilo u dve brodske nesreće u Kongu. Jedan brod se prevrnuo, a drugi se zapalio. Kongoanci najčešće putuju brodovima, ali malo njih zna da pliva.

Posle prevrtanja brodova i eksplozije, u dve odvojene nesreće na kongoanskim rekama, strahuje se da je nastradalo više od 270 ljudi.

Portparol vlasti u provinciji Ekvatrer Ebejl Engumba izjavila je da je jedan brod u subotu ujutru udario u stenu na severozapadu Konga.

Nesreću je, prema njenim rečima, preživelo 15 ljudi od više od 100 putnika, koliko se veruje da ih je bilo na brodu.

Drugi rečni brod prepun putnika, natovaren buradima sa gorivom, zapalio se i prevrnuo na jugu Konga, a strahuje se da je nastradalo oko 200 ljudi, kojima lokalni ribari nisu hteli da pomognu, tvrde preživeli putnici.

Febris Muamba, koji je rekao da je sinoć bio na brodu kada je izbio požar, na reci Kasai, izjavio je da misli da je samo 15 od više od 200 ljudi za koje veruje da su bili na brodu moglo da pliva i da se spasi.

Putnici su, prema njegovim rečima, počeli da skaču sa broda kada se motor zapalio, prenela je agencija AP.

Romaine Mišondo, još jedna preživela putnica, rekla je da je brod već bio napunjen stotinama putnika kada se, oko 10 minuta pre izbijanja požara, zaustavio da primi još ljudi.

Kada su zbog požara ljudi počeli da skaču u reku, ribari koji su bili u blizini ignorisali su njihove pozive u pomoć i umesto da ih spasu počeli su da ih udaraju i da kradu robu sa broda, rekla je ona.

Vlasnik broda Mvamba Mvati Nguma Leonard izjavio je da mu je zaposleni javio da je, dok su mornari sipali gorivo u rezervoar, nafta poprskala akumulator broda i došlo je do eksplozije.

Leonard je rekao da je trenutno u Kinšasi i da ne zna detalje incidenta, ali da je rekao policiji da uhapsi menadžere broda, jer veruje da su zaposlili nestručne radnike.

Zvaničnik iz provincijskog odeljenja za nautiku Fransoa Madila izjavio je da je policija uhapsila dva mornara i da istražuje slučaj.

Incident bi mogao da bude najsmrtonosnija brodska nesreća u Kongu ove godine, a među najvećim u celoj Africi.

Brodovi koji plove kongoanskim rekama uglavnom su u slabom stanju, a broj putnika je često veći od dozvoljenog.

Kongo je zemlja džungli i velikih reka sa nešto više od 480 kilometara asfaltiranih puteva, a mnogi ljudi radije putuju brodovima iako ne znaju da plivaju, naveo je AP.

Na putevima u Srbiji saobraćaj umerenog intenziteta. Kroz Sićevačku klisuru saobraćaj se obavlja naizmenično. Na granicama i na naplatnim rampama nema dužeg čekanja.

Saobraćaj na glavnim putevima u Srbiji kao i na graničnim prelazima je umerenog intenziteta i odvija se po suvim kolovozima, saopštio je jutros Auto-moto savez Srbije.

Putnička vozila se na graničnim prelazima zadržavaju oko 20 minuta. Na naplatnim rampama nema dužeg čekanja.

Na deonicama trasiranim kroz klisure i useke učestala je pojava sitnijih odrona. Odrona ima na Đerdapskoj magistrali, na deonicama kod Dobre i u blizini Donjeg Milanovca, kao i na Ibarskoj magistrali. 

Zbog radova na sanaciji preko reke Lugomir izmenjen je režim saobraćaja na autoputu E-75 Beograd-Niš na deonici između Jagodine i Ćuprije. Zatvorena je desna kolovozna traka autpouta E-75 u smeru ka Nišu, dok se saobraćaj odvija dvosmerno levom kolovoznom trakom u smeru ka Beogradu.

Na mostu preko Dunava kod Beške, na autoputu E-75, deonica Beograd-Novi Sad od ponedeljka, 6. septembra do četvrtka, 9. septembra saobraćaj će biti obustavljan dva puta dnevno, od 9.00 do 10.00 i od 12.00 do 13.00.

U toku je rehabilitacija beogradskog mosta Gazela, na autoputu E-75. Za saobraćaj će, zbog radova, biti zatvorena pojedina uključenja i isključenja na most i sa njega pa se vozačima preporučuje korišćenje alternativnih pravaca.

Zbog izvođenja radova na redovnom održavanju autoputa Beograd-Niš do 26. oktobra biće zatvorene za saobraćaj rampe za isključenje vozila sa autoputa iz smera Beograd-Smederevo, kao i uključenje na naplatnoj stanici Smederevo. Preporučuje se korišćenje petlje Požarevac kao alternativni pravac.

Zbog radova za saobraćaj je zatvorena deonica autoputa E-70 od preduzeća Limun do Autokomerca, iz smera Beograda prema Šidu, a celokupan saobraćaj odvija se dvosmerno trakom iz smera Šida ka Beogradu.

Radova ima i na magistralnom putu M-5, na deonici Paraćin-Zaječar.  Zbog radova na rehabilitaciji mosta preko reke Crni Timok kod Zaječara, na magistralnom putu M-5, na deonici Metovnica-Gamzigrad, saobraćaj će biti potpuno bustavljen do 18. septembra i preusmerava se na alternativne pravce.

Na magistralnom putu M-22.1, deonica Beograd-Novi Sad-Subotica, zabranjen je saobraćaj kamionima čija nosivost prelazi 12 tona. Ta teretna vozila se usmeravaju na autoput E-75, deonica Beograd-Subotica.

Zbog radova na magistralnom putu M-25.1 Požarevac-Veliko Gradište, na deonici Beranje-Požarevac, saobraćaj je potpuno obustavljen u dužini od 9,3 kilometara i preusmeren na obilazni magistralni put M/24 koji vodi ka Kučevu, a neposredno pre Rabrova vozila se usmeravaju ka Velikom Gradištu. Obustava će trajati do 26. septembra, možda i duže.

U toku su radovi na postavljanju optičke telefonske kanalizacije na relaciji Niš-granica sa Bugarskom i saobraćaj se obavlja naizmenično kroz Sićevačku klisuru. Ovaj režim važi u periodu izvođenja radova od 7.00 do 19.00 časova.

Počeli su radovi na sanaciji mosta "Klisura" na delu magistralnog puta kroz Sićevačku klisuru, na 54 kilometara od Niša ka Pirotu.