U selima kruševačke opštine, posle jučerašnje obilne kiše, potoci i reke vratili su se u korita. U selima Globodere i Mačkovac, pod vodom je oko stotinu kuća, iz kojih je evakuisano oko 300 osoba. U kikindskoj opštini proglašeno vanredno stanje.

Jaka kiša donela je velike nevolje stanovnicima sela kruševačke opštine. Potoci i reke vratili su se u korita, ali je u selima Globodere i Mačkovac i dalje pod vodom oko stotinu kuća iz kojih je evakuisano oko 300 osoba.

Sklonjena je i stoka, a tokom noći meštani su iz poplavljenih kuća spasavali pokućstvo. Pod vodom su i njive i bašte, a bujica je bila toliko jaka da su meštani morali da sklanjaju ili da vezuju poljoprivredne mašine za betonske stubove i stabla. 

Bujica je uništila nekoliko seoskih puteva i mostova. Saobraćaj je uspostavljen na magistralnom putu Kruševac-Kraljevo.

Usled velikih padavina i visokog nivoa podzemnih voda, u kikindskoj opštini proglašeno je vanredno stanje, a šteta se još popisuje.

Procenjuje se da će prinos useva biti smanjen od 30 do 60 odsto. Lokalna vlast očekuje pomoć od republike.

Privrednika Dušan Šibula rekao je da je stanje dosta zabrinjavajuće, odnosno da će prihod biti upola manji.

Ljuban Sredić iz Komisije za elementarne nepogode kaže da je posle majskih kiša najviše ugroženo područje opština Rajsko Selo i Novi Kozavac.

Vlado Krejić iz Skupštine opštine Kikinda apeluje na građane da okopaju kanale i da ne čekaju bagere, već da sve što mogu urade sami.

Izgubljeni rod diže cene

Sekratar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije Milan Prostran rekao je da je u toku poplava posebno stradalo voće, ali je najveća briga stradanje žetvi ječma i pšenice.

Na pitanje kako će to umanjenje prinosa uticati na cene poljoprivrednih proizvoda, Prostran je rekao da će se verovatno kroz cene kompenzovati izgubljeni rod.

Sekratar Odbora za poljoprivredu PKS rekao je da trenutno nema procene štete i dodao da postoji i obaveza lokalnih samouoprava da se sa svojim procenama štete obrate Ministarstvu za nacionalni investicioni plan, koje će sve to sakupiti i izaći pred Vladu sa određenim merama.

Prema rečima Prostrana, najava Ministarstva da će pomoći poljoprivrednicima tako što će ih osloboditi plaćanja vodoprivrednih naknada i zakupa državnog zemljišta i da će pokušati da isplati subvencije i regrese do kraja jula samo je jedna interventna mera koja će ublažiti posledice, ali one, kako kaže Prostran, ne pokrivaju sigurno sve štete koje su nastale.

Da bi se sprečile takve situacije, moraju se urediti svi sistemi za odvodnjavanje i uložiti velika sredstva, rekao je Prostran.

"Sva ova nesreća koju nosi vremenska nepogoda, velike vode, pa i oluje i gradovi treba rešavati kroz osiguranje useva. Država daje, Ministarstvo poljoprivrede pomaže čitavu akciju, ali očigledno da naši farmeri ne mogu da obezbede onih 60 odsto para koje im treba za osiguranje, jer država daje 40 odsto", rekao je Prostran.

Zvanični srednji kurs: 104.5461

KURSNA LISTA BR. 124
ZA DEVIZE

FORMIRANA NA DAN 01. 07. 2010. GODINE

ŠIFRA
VALUTE

NAZIV
ZEMLjE

OZNAKA
VALUTE

VAŽI
ZA

KUPOVNI
KURS

PRODAJNI
KURS

978

E M U

EUR

1

104,2325

104,8597

036

Australija

AUD

1

71,3677

71,7971

124

Kanada

CAD

1

80,0680

80,5498

208

Danska

DKK

1

13,9868

14,0710

392

Japan

JPY

100

96,4223

97,0025

578

Norveška

NOK

1

13,0376

13,1160

752

Švedska

SEK

1

10,9111

10,9767

756

Švajcarska

CHF

1

79,3065

79,7837

826

Velika Britanija

GBP

1

127,3768

128,1434

840

SAD

USD

1

85,2548

85,7678

Skupština Srbije nastavila je rad poslaničkim pitanjima, nakon čega bi trebalo da usledi rasprava o amandmanima na Predlog zakona o podršci građevinskoj industriji u uslovima krize.

Sednica Skupštine Srbije počela je poslaničkim pitanjima predstavnicima vlasti, posle čega će biti razmatrana predložena zakonska rešenja o podsticanju građevinske industrije u pojedinostima.

Na Predlog zakona o podsticanju građevinske industrije Srbije u uslovima ekonomske krize, koji bi trebalo da omogući prevazilaženje negativnih efekata ekonomske krize u toj oblasti, podneto je dvadesetak amandmana.

Predloženim zakonskim rešenjima predviđa se da Vlada Srbije, na predlog nadležnih ministarstava, odnosno organa lokalnih samouprava, utvrđuje listu projekata za izgradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, koji se u celosti ili delimično finansiraju iz republičkog budžeta.

U realizaciji tih projekata mogu učestvovati građevinska preduzeća čije je sedište na teritoriji Srbije, koja imaju odgovarajuće iskustvo i reference i koja zapošljavaju značajan broj radnika.

Projekti čija se realizacija finansira i realizuje u skladu sa predloženim zakonom se odnose na izgradnju škola i obdaništa, bolnica i drugih zdravstvenih ustanova, stanova, autoputeva, sportskih I drugih objekata od javnog značaja.

Poslanici su juče završili raspravu o kandidatima za sudije Ustavnog suda, koje je predložio predsednik Srbije Boris Tadić.

Tadić je na to mesto predložio sudiju Višeg suda u Novom Sadu Sabahudina Tahirovića i pomoćnika generalnog direktora Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Envera Nikšića.

Poslanici većine opozicionih stranka, tokom rasprave, izrazili su sumnju u stručnost i profesionalni autoritet kanditata, pre svega, zbog, kako su naveli, skromne biografije "koja o njima ne govori dovoljno".

Iz poslaničke grupe "Za evropsku Srbiju" ukazali su da će izbor sudije omogućiti da Ustavni sud radi u punom sastavu i da je to još jedan korak ka formiranju kredibilnih, demokratskih institucija.

Treća vanredna sednica je počela u utorak, i to sa dve tačke dnevnog reda, pošto je Vlada Srbije iz skupštinske procedure povukla izmene i dopune Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije.

Radovima na Mostarskoj petlji, počinje rekonstrukcija mosta Gazele. Za saobraćaj su već zatvorene izlazne rampe ka ulici Kneza Miloša i Topčiderskoj zvezdi i ulazne iz Savske i Bulevara vojvode Mišića. Promenjene su i linije gradskog prevoza preko mosta. Radovi na mostu počinju 25. jula.

Dugo najavljivana rekonstrukcija beogradskog mosta Gazele počinje radovima na Mostarskoj petlji. Radovi na mostu počeće 25. jula, a kompletan posao trebalo bi da bude završen 6. oktobra.

Za saobraćaj su već zatvorene izlazne rampe ka ulici Kneza Miloša i Topčiderskoj zvezdi i ulazne iz Savske i Bulevara vojvode Mišića. Promenjene su i linije gradskog prevoza preko mosta. Na petlji kod Hitne pomoći dozvoljen je saobraćaj samo za vozila javnog prevoza, vozila hitnih službi i vozila gradskih komunalnih preduzeća.

Trećeg jula, počeće asfaltiranje i zamena kolovoza na autoputu od Gazele kod Centra "Sava" do petlje Tošin bunar. Radiće se danonoćno, da bi sve bilo završeno u roku. Kako bi se izbegle saobraćajne gužve, građani će na vreme biti informisani o pravcima koje je najbolje koristiti.

Još od 1970. godine, nije bilo značajnijih radova na Gazeli i Mostarskoj petlji. Od tada nije obnavljan ni kolovoz autoputa kroz Beograd, pa će Beograđani, ovoga i sledećeg leta, morati da koriste samo 50 odsto kapaciteta te saobraćajnice.

"Dvadesetog, 25. avgusta i prvog septembra očekuju se najozbiljniji poremećaji u saobraćaju. Tih mesec, mesec i po dana treba izdržati. Apelujem na vozače, na građane Beograda, na njihovo strpljenje, na njihovu pažnju, i ono što je najvažnije, na što veće korišćenje javnog gradskog prevoza", rekao je gradski sekretar za saobraćaj Dragoljub Đakonović.

Radovi na autoputu od Centra "Sava" do Tošinog bunara, u šest faza, do prvog septembra dodatno će zakomplikovati saobraćaj. U naredna tri meseca, iz pravca Novog Beograda, u dve trake će se ići autoputem do Autokomande, gde ćete jedino moći da se isključite.

"Sledi pojačanje gradske železnice na tim linijama. Javni prevoz će funkcionisati dobro, jer smo izvršili sve pripreme. Pripremili smo tramvajske pruge, stari tramvajski most je, takođe, u funkciji", kaže pomoćnik gradskog sekretara za saobraćaj Branko Smiljanić.

Iz pravca Bubanj Potoka, pre Gazele, biće otvoreno isključenje ka Banovom brdu i železničkoj stanici, ali posle mosta, isključivanje sa autoputa neće biti moguće na Novom Beogradu, pre petlje kod Ulice Omladinskih brigada.

Tranzitni turisti moraće da se usmere na obilaznicu oko Beograda, a već su spremljeni leci sa obaveštenjima koji će se deliti na graničnim prelazima.

Internet portal Radio-televizije Srbije, Jutarnji i Beogradski program pozivaju: Postanite i Vi reporter.

Podsećamo vas da i Vi možete biti naš gledalac reporter, ali molimo vas da uz fotografiju pošaljete i svoje ime i prezime.

Interesantnu fotografiju ili kraći filmski zapis možete nam slati elektronskom poštom ili MMS-om.

Imejl adrese su: webdesk@rts.rs i gledalacreporter@rts.rs

Telefon za MMS je 064-861-10-10

Najbolje fotografije nagrađuju Jutarnji i Beogradski program.

Odlukom kneza Miloša Obrenovića, 1838. godine ustanovljen je Licej u Kragujevcu. Francuski pionir vazduhoplovstva inženjer Luj Blerio rođen 1. jula 1872. godine. Ugovor o neširenju nuklearnog oružja zaključen je u Njujorku na danšnji dan 1968. godine.

Odlukom kneza Miloša Obrenovića, 1. jula 1838. godine ustanovljen je Licej u Kragujevcu. Liceum Knjažestva serbskog je otvoren u oktobru iste godine. Knez je Ukazom produžio gimnazijsko školovanje sa četiri na šest godina, a Ministarstvo prosvete je odredilo da će se prve godine u novoosnovanom Liceju predavati sledeći predmeti: filozofija, opšta istorija, čista matematika, statistika, nemački jezik i crtanje. Škola je 1841. godine premeštena u Beograd i smeštena u Konak knjeginje Ljubice. Licej je 1863. preseljen u Kapetan Mišino zdanje i, nakon donošenja Zakona o ustrojstvu Velike škole (akademije), pretvoren u Veliku školu. Tako je dotadašnja funkcija Liceja, obrazovanje visokih činovnika, zamenjena novom - obrazovanjem naučnog kadra. Velika škola je 1905. godine prerasla u Beogradski univerzitet.

Pionir vazduhoplovstva, francuski inženjer i pilot Luj Blerio rođen je 1. jula 1872. godine. Blerio je prvi čovek koji je avionom preleteo Lamanš, 1909. godine. U početku je pokušavao da napravi avion mahokrilac (ornitopter), ali je brzo odustao od te ideje i 1903. je konstruisao svoj prvi avion. Godine 1906. napravio je avion sa, za to vreme, savremenim motorom od tri cilindra. Tokom Prvog svetskog rata proizvodio je avione za francusko ratno vazuhoplovstvo, koji su smatrani najuspešnijim u to vreme.

1804.- Rođena Žorž Sand (Oror Dipen), francuska književnica (Pariz, 01. 07. 1804 - Noan, 08. 06. 1876)

1835.- U Pešti štampan prvi broj Serbskog narodnog lista, ilustrovanog književnog nedeljnika Srba u Mađarskoj

1868.- U Vrnjačkoj Banji osnovana prva turistička organizacija u Srbiji

1883.- Osnovano Srpsko arheološko društvo

1887.- U Beogradu osnovana prva Astronomsko-meteorološka stanica u Srbiji

1896.- Umrla Harijet Bičer - Stou, američka književnica (Ličfild, 14. 06. 1811 - Hartford, 01. 07. 1896)

1903.- Organizovana prva biciklistička trka "Tur d' Frans"

1916.- Počela bitka na Somi u Prvom svetskom ratu, u kojoj su prvi put u ratu upotrebljeni tenkovi

1921.- Osnovana Komunistička partija Kine

1935.- Rođen Ivo Eterović, fotograf (Split, 01. 07. 1935)

1935.- Rođen Dalaj Lama (Tenzin Gjatso), tibetanski duhovni vođa, nobelovac (Tagtser, 01. 07. 1935)

1941.- Streljan Pavle Bihalji, književnik i izdavač (Zemun, 08. 08. 1898 - Beograd, 01. 07. 1941)

1941.- Emitovana prva televizijska reklama - na televiziji En-Bi-Si prikazan spot od 10 sekundi za "Bulova Voč Kompani" (Bulova Watch Company)

1942.- Posle osmomesečne opsade, nemačka vojska zauzela Sevastopolj u Drugom svetskom ratu

1945.- Rođena Debora Debi En Hari, pevačica američke grupe "Blondi" (Majami, Florida, 01.07.1945)

1953.- Osnovana Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (CERN)

1955.- Rođen Vladimir Petrović Pižon, fudbaler, reprezentativac i trener FK Crvena zvezda (Beograd, 01. 07. 1955)

1959.- Rođena Ivana Vujić, pozorišni reditelj, profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu (Beograd, 01. 07. 1959)

1961.- Rođena Dajana Spenser, britanska princeza (Sandringem, 01. 07. 1961 - Pariz, 31. 08. 1997)

1966.- Održan Brionski plenum CK SKJ

1967.- Rođena Pamela Anderson, američka filmska glumica (Vankuver, 01. 07. 1967)

1969.- Osnovan Radio Avala, prva nezavisna radio-stanica u Istočnoj Evropi

1974.- Umro Huan Domingo Peron, argentinski general, političar i državnik, predsednik Argentine (Buenos Aires, 08. 10. 1895 - Buenos Aires, 01. 07. 1974)

1977.- Umro Zoran Ristanović, pozorišni glumac (Skoplje, 1924 - Beograd, 01. 07. 1977)

1980.- Rođen Ilija Marinković, violinista (Zemun, 01. 07. 1980)

1989.- Počeo sa radom Treći kanal RTB-a, prestao sa emitovanjem programa 2006. godine

1990.- Stupila na snagu monetarna i ekonomska unija Savezne Republike Nemačke i Demokratske Republike Nemačke

1991.- Umro Đura Jakšić, dirigent (Karlovac, 30. 04. 1924 - Beograd, 01. 07. 1991)

1994.- Umro Slobodan Božović, novinar RTV Novi Sad i književnik (Beograd, 04. 11. 1938 - Novi Sad, 01. 07. 1994)

1996.- Umro Stojan Stiv Tešić, američki književnik i scenarista, dobitnik "Oskar"-a Užice, 29. 09. 1942 - Sidnej, Kanada, 01. 07. 1996)

1996.- Umrla Margo Hemingvej, američka filmska glumica, maneken i foto - model, unuka Ernesta Hemingveja (Portland, 16. 02. 1955 - Santa Monika, 01. 07. 1996)

2000.- Umro Pjer Peti, francuski kompozitor i muzički kritičar (Poatje, 21. 04. 1922 - Pariz, 01. 07. 2000)

2000.- Umro Volter Matau, američki filmski  glumac (Njujork, 01. 10. 1920 - Santa Monika, 01. 07. 2000)

2004.- Umro Marlon Brando, američki filmski glumac, dobitnik "Oskar"-a (Omaha, 03. 04. 1924 - Los Anđeles, 01. 07. 2004)

2004.- Umro Ričard Mej, britanski sudija, predsedavajući suđenja Slobodanu Miloševiću pred Međunarodnim krivičnim tribunalom u Hagu (London - 01. 07. 2004)

2007.- Umro Milan Oklopdžić - Mika Oklop, književnik (Beograd, 09. 05. 1948 - San Francisko, 01. 07. 2007)

2008.- Umro Dejan Medaković, doktor istorijskih nauka, istoričar umetnosti, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, književnik, akademik, predsednik SANU (Zagreb, 07. 07. 1922 - Beograd, 01. 07. 2008)

2008.- Umro Aleksandar Dragojlović, novinar i urednik Radio Beograda (Beograd, 07. 08. 1937 - Beograd, 01. 07. 2008)

2009.- Umro Karl Malden (Mladen Sekulović), američki filmski i pozorišni glumac, dobitnik "Oskara"-a (Čikago, 22. 03. 1912 - Brentvud, 01. 07. 2009)

Pomoćnici pokušali da "pojačaju" glas ministra spoljnih poslova Irana Manušera Motakija.

Od januara 2011. godine svih 27 zemalja članica EU će primenjivati propis prema kojem će bankari unapred moći da dobiju samo jedan deo svojih godišnjih bonusa u gotovini. Bonusi u gotovini biće limitirani na 30 odsto ukupnog iznosa.

Evropska unija će od sledeće godine početi da primenjuje propis prema kojem će bankari unapred moći da dobiju samo jedan deo svojih godišnjih bonusa u gotovini, dogovorile su se članice EU.

Prema tom dogovoru, većina rukovodilaca banaka će odmah dobiti tek 30 odsto bonusa, a ostatak će im biti isplaćen kasnije, i to ako banka ostvari dobre poslovne rezultate, prenela je agencija AP.

O ograničenjima bonusa je počelo da se razgovara pošto je Evropa ostala zaprepašćena velikim isplatama rukovodiocima banaka koje su tokom finansijske krize dobile pomoć od države kako bi izbegle bankrot.

Od januara sledeće godine će isplata bonusa u gotovini biti ograničena na 30 odsto ukupnog iznosa bonusa, odnosno 20 odsto u slučaju "posebno velikih" bonusa. Propis predviđa da vlade same odrede koliko veliki će biti "posebno veliki" bonusi.

Isplata najvećeg dela bonusa mora biti odložena, pri čemu je na vladama da odrede za koliko. Pored toga, novim propisom će biti ograničene i "vanredne isplate povodom penzionisanja", kako bi se izbegli ogromni bonusi koje su dobijali rukovodioci koji su morali da se povuku zbog nekog skandala.

Osmogodišnja devojčica ubijena je posle podne u Starim Ledincima kod Novog Sada. Policija intenzivno traga za 52-godišnjim Mladenom Ogulincem, koji je osumnjičen za ubistvo devojčice.

Osmogodišnja devojčica M.J. ubijena je posle podne u Starim Ledincima kod Novog Sada, potvrdio je za RTS direktor policije Milorad Veljović. Za ubistvo je osumnjičen 52-godišnji Mladen Ogulinac iz tog mesta, za kojim policija intenzivno traga.

Istražni sudija Tatjana Đurašković rekla je da je devojčica najverovatnije silovana i ugušena, što će, kako očekuje, potvrditi i nalazi veštaka.

Roditelji nesrećne devojčice bili su na poslu kada ju je Ogulinac izveo iz kuće i odveo u svoju kuću, gde je prvo silovao, a zatim ugušio, javila je televizija Apolo iz Novog Sada. Prema rečima komšija, devojčicu je u dvorištu osumnjičenog za ubistvo pronašao otac, po povratku s posla.

Kako je od meštana saznala novinarka televizije Apolo Biljana Kušljević, ubijenu devojčicu i njenog brata pre mesec dana čuvala je sestra osumnjičenog Ogulinca.

On je znao da su deca sama u kući, i da prve komšije nisu tu, pa je bez problema namamio devojčicu u svoju kuću, javila je ta televizija.

Mladen Ogulinac je i ranije napastvovao žene. Pre 10-ak godina bio je osumnjičen za silovanje, ali nikada nije optužen za to delo, prenela je televizija Apolo.

Komšije su rekle da su osumnjičenog poslednjih desetak dana viđale u alkoholisanom stanju, slabo se družio sa meštanima, a govorilo se i da je psihički veoma labilan, javila je RTV Vojvodine.

Zločin je uznemirio meštane Starih Ledinaca i veliki broj njih se, zajedno sa policijom, uključio u potragu za osumnjičenim.

U nedelju umereno do potpuno oblačno mestimično s kišom i pljuskovima. Više padavina očekuje se na zapadu i jugozapadu Srbije.

Duvaće slab do umeren severozapadni vetar. Jutarnja temperatura od 11 do 15 stepeni, najviša dnevna od 18 stepeni do 22 stepena.

Prvi put posle sedam decenija u Hrvatskoj održan pomen za žrtve ustaškog logora Jadovno. Vence položili predsednik Hrvatske i izaslanici predsednika Srbije i Republike Srpske. Žrtvama služeni parastos i kadiš.

Na planini Velebit kod Gospića danas je održana komemoracija za više od 40.000 žrtava nekadašnjeg ustaškog logora Jadovno.

Komemoraciji su prisustvovali hrvatski predsednik i vicepremijer Ivo Josipović i Slobodan Uzelac, izaslanik predsednika Srbije Mlađan Đorđević i izaslanik premijera Republike Srpske Savo Lončar.

Đorđević je, u ime države Srbije, položio venac na spomen-obeležje u Jadovnom, rekavši da je Jadovno mesto gde ne treba dolaziti s mržnjom, nego s ljubavlju.

"Smatram da u spomen na žrtve Jadnova treba da dolaze Srbi, Hrvati, jevreji i drugi radi zajedničkih poruka mira i ljubavi", rekao je Đorđević.

Komemoraciju kod Šaranove jame, blizu mesta nekadašnjeg logora, koji je postojao od maja do avgusta 1941. godine, organizovali su Srpsko narodno veće, koordinacija jevrejskih opština i Savez antifašističkih boraca i antifašista, uz Udruženje potomaka žrtava logora "Jadovno 41" iz Banjaluke.

Skupu je prisustvovalo nekoliko stotina ljudi, među kojima i predstavnici Srpske manjinske samouprave iz cele Hrvatske, bivši borci i aktivisti nevladinih organizacija, koji su zajedno sa službenim delegacijama položili vence i zapalili sveće za pobijene, od kojih je Srba bilo više od 38.000.

Josipović je izjavio da je antifašizam ugrađen u temelje hrvatske države i naglasio da je u Hrvatskoj još previše uništenih spomenika, previše zaboravljenih žrtava i previše relativizovanja zločina koji su počinjeni u Drugom svetskom ratu, ali da će se on boriti da se takvo stanje promeni nabolje.

Josipović je za 27. jul najavio otkrivanje spomenika ustanicima u Srbu, koji je finansirala hrvatska vlada.

Predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac je rekao da se u Hravtskoj u poslednjih 20 godina prema žrtvama nacističkog, fašističkog i ustaškog terora vodila politika zaborava i destrukcije njihovih spomenika.

Pupovac je izrazio protivljenje politici izjednjačavanja žrtava i istakao da takva strategija koja se vodila u Hrvatskom saboru i uz pozivanje na dokumente Saveta Evrope o osudi komunističkih zločina neće proći.

Jasenovac ne može biti isto kao i Blajburg, a Jadovno ne može biti isto kao i Tezno, naglasio je Pupovac.

Predsednik Udruženja "Jadovno 1941" Dušan Bastašić je kazao da je Jadovno mesto za tugovanje za potomke žrtava tog logora, kao i za sve one koje ih cene, dok je za potomke ubica ovo mesto za stid.

Skupu su se obratili u ime Saveza boraca Mirko Mećava, a u ime jevrejskih opština predsednik Ognjen Kraus.

Oni su naglasili velike zasluge karlovačkog istoričara Đure Zatezala, koji je u više decenija svog rada došao do toga da je u Jadovnu bilo više od 40.000 žrtava, a istovremeno je otkrio i imena oko 10.500 žrtava logora.

Na mestu Šaranove jame parastos je služio vladika gornjokarlovački Gerasim sa sveštenstvom i monaštvom Gornjokarlovačke eparhije, dok je rabin zagrebački Lićijano Prelevih služio kadiš, jevrejsku molitvu za mrtve. Na Šranovoj jami, jednoj od 32 jame u kojoj su bacene žrtve, postavljena je obnovljena spomen-tabla koja je tamo stajala do 90-ih godina prošlog veka.

Čas istorije održao je karlovački istoričar Đuro Zatezalo.

Vladika Gerasim održao je danas parastos i u zalivu Slana na Pagu, gde je bila ispostava logora i gde će takođe biti postavljena nova spomen-ploča.

Trgovina narkoticima, najunosniji posao današnjice, krši zakone i utiče na životnu sredinu i zdravlje ljudi, navedeno u saopštenju UN povodom Dana borbe protiv zloupotrebe droga. Krijumčarenje droga ostaje jedan od najvećih problema u Avganistanu.

"Mislite na zdravlje, a ne na drogu" - poruka je koju je poslao generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Kimun, povodom Svetskog dana borbe protiv zloupotrebe narkotika.

Kimun je upozorio da je najgora posledica zloupotrebe droge i njenog nezakonitog krijumčarenja narušavanje zdravlja ljudi, jer uzimanje droga izaziva niz psihičkih i fizičkih problema, a konzumiranje narkotika je povezano i sa pojavom hepatitisa i virusa HIV.

Pored direktnog uticaja na zdravlje ljudi, Kimun je naglasio da nelegalno uzgajanje biljaka od kojih se proizvode narkotici narušava i životnu sredinu, a njuhovo nelegalno krijumčarenje krši zakone.

Kao primer, Ban je naveo uzgajivače koke, koji, da bi dobili biljku od koje se pravi kokain, seku drveće i troše velike količine vode.

"Rezultat svega ovoga je uništavanje šuma i izazivanje erozije. Hemikalije koje se koriste za proizvodnju kokaina dodatno ugrožavaju životnu sredinu, zbog čega farmeri i njihove porodice i zajednice postaju sve siromašniji, jer žive od svoje zemlje", saopšteno je u UN.

U izveštaju se navodi i da krijumčarenje narkotika podriva vlade i institucije država.

"Krijumčari narkotika po pravilu traže putanje na kojima je vladavina zakona slaba. Zbog toga, kriminalne radnje povezane sa krijumčarenjem droge još više podrivaju nestabilnost i siromaštvo u tim zemljama", rekao je Ban.

Ban je naglasio i da su zapadna Afrika i centralna Amerika dve oblasti koje se najviše koriste kao tranzit narkotika do zemalja u kojima se prodaju.

Krijumčarenje droga i dalje problem u Avganistanu

Povodom Svetskog dana borbe protiv zloupotrebe narkotika, predsednik Avganistana, jedne od vodećih zemalja u proizvodnji opijuma, rekao je da susedne zemlje treba da učine više da spreče krijumčarenje droge iz te države, jer vlasti u Kabulu ne mogu da obezbede dovoljnu kontrolu na granicama.

Hamid Karzai je rekao i da je krijumčarenje narkotika još uvek jedan od najvećih izazova za Avganistan, bez obzira na to što su vlasti uspele da umanje ili iskorene proizvodnju maka u 22 od 34 avganistanskih pokrajina.

Države članice UN su uspostavile 26. jun 1988. kao dan borbe protiv droga, kada je stopa kriminala i problem narkomanije već bio alarmantan.

Taj datum je, istovremeno, znak sećanja na kineskog službenika Lina Zeksua koji se borio protiv prodaje droge u Kini u 19. veku tako što je naredio uništenje ogromnih količina opijuma.

Prema poslednjoj statistici UN iz 2007. godine, kada bi se uništile sve zalihe opijumskih droga na svetu, to bi zaustavilo zaradu od 322 milijarde američkih dolara godišnje.

Glumci Radoš Bajić i Milorad Mandić potpisali donorske kartice i time podržali akciju "Produži život". Poznati glumci su zaveštali organe u kraljevačkoj bolnici gde ekipa serije "Selo gori, a baba se češlja" snima nove epizode.

Akciji "Produži život" pridružili su se i glumci Radoš Bajić i Milorad Mandić - Manda, koji su u Kraljevu potpisali donorske kartice kojim pristaju da se u slučaju njihove kliničke smrti uzmu organi pogodni za transplantaciju.

Potpisivanju, koje je obavljeno u Zdravstvenom centru "Studenica" gde ekipa TV serije "Selo gori, a baba se češlja" snima nove epizode, prisustvovao je i ministar zdravlja Tomica Milosavljević.

Reditelj i jedan od glavnih glumaca u seriji Radoš Bajić rekao je da je potpis na donorskou karticu u ravni najznačajnijih potpisa u njegovom životu, a to su bili potpisi prilikom ženidbe i rođenja dece.

"Ne želim da se izdvajam od stotine, sada već i hiljade drugih ljudi koji su potpisali donorske kartice, ali mi imamo obavezu javne reči i propagiranja težnji ka humanosti, toleranciji i čovekoljublju", naglasio je Bajić.

Poznati glumac je rekao da je i potpisivanje donorskih kartica deo dramskih zahteva novih epizoda serijala, ali je odbio da kaže više o sadržaju, osim da je jedan od ključnih momenata Milašinova bolest.

Glumac koji igra Milašina, Milorad Mandić - Manda, rekao je da ne oseća potrebu da opširnije govori o svojim motivima za potpisivanje donorske kartice.

"Imam odgovornost kao sin, kao otac, kao suprug, kao brat, kao dramski umetnik. Ovo je osećaj odgovornosti viši od svih", rekao je Manda.

Zahvaljujući ekipi serije "Selo gori, a baba se češlja", ministar Milosavljević je istakao da u ovom trenutku u Srbiji 1.300 ljudi čeka transplataciju nekog organa.

"Sve ovo je doprinos razbijanju tabua o donaciji organa. Srbija je u Evropi zemlja sa najmanjim procentom saglasnosti rodbine za posmrtno uzimanje organa", rekao je Milosavljević.

Ministar je naglasio da se odnos javnosti menja, jer je za manje od dve godine broj transplantacija četvorostruko uvećan.

Donorske kartice danas su potpisali i direktor Zdravstvenog centra "Studenica" dr Dragan Arsić i direktor Hirurške bolnice dr Zvonko Veselinović.

U "Studenici" je desetoro pacijenata pripremljeno za transplantaciju bubrega, ali je neizvesno kada će biti obezbeđeni organi.

Protiv direktorke pošte u Boru i dva službenika podneta krivična prijava zbog zloupotrebe službenog položaja, potvrdio ministar Ivica Dačić. Srpski i hrvatski ministri policije u ponedeljak o delovanju članova "zemunskog klana" Sretka Kalinića i Miloša Simovića.

Zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaj i uoči izbora u Boru distribuirali lažne uplatnice, kojima se od građana tražilo da za račun SNS-a uplate 1.860 dinara, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić potvrdio je da je podneta krivična prijava protiv direktorke pošte u toj opštini, kao i dva službenika.

Dačić je objasnio da je direktorka pošte, koja je primila tu pošiljku i dala je službenicima da je distribuiraju, rekla da ne poznaje osobu koja joj je predala pošiljku.

Ministar je pozvao sve koji imaju druge informacije o tom slučaju da se obrate policiji, koja je, kako je rekao, završila svoj posao kada je taj slučaj u pitanju.

Dačić je istakao da niko nema nikakvog razloga da optužuje policiju da ne želi da istraži taj slučaj do kraja.

"Osim ovih, drugih informacija o tome nema i ako je nekome lakše da tuži mene, onda je to drugo pitanje", rekao je Dačić u Makišu, gde je prisustvovao obeležavanju 150 godina osnivanja Žandarmerije.

Dačić je poručio da će svako ko je umešan u distribuciju lažnih uplatnica biti procesuiran.

"Smatram da ko god je to uradio sebi nije doneo nikakvu korist, već je postupio protivzakonito i mora da bude procesuiran", istakao je Dačić, dodajući da policija želi da istraži sve.

Dačić je napomenuo da ni policija, ni MUP, kao ni on lično nemaju nikakve veze sa distribucijom lažnih uplatnica i da je to "valjda svima jasno", dodajući da je u Bor prvog dana kada se saznalo za taj slučaj poslata ekipa iz Beograda da utvrdi o čemu se tačno radi.

U ponedeljak o "Zemuncima" 

Srpski ministar policije najavio je danas da će sa hrvatskim kolegom Tomislavom Karamarkom razgovarati u ponedeljak, 28. juna, u Somboru i o delovanju članova "zemunskog klana" Sretka Kalinića i Miloša Simovića.

"To će biti jedna od tema naših razgovora sa hrvatskim kolegama...da li ima nekih novih detalja", rekao je Dačić dodajući da će na sastanku u Somboru biti prisutni i direktori policije dve države sa saradnicima.

Dačić je istakao da policije dve države imaju redovne sastanke i intenzivnu saradnju i komunikaciju i da će u Somboru biti nastavljeno sa radom na realizaciji incijative za stvaranje regionalnog centra za borbu protiv organizovanog kriminala.

Vatrogasci spasili tri bebe i tri starije osobe u požaru koji je izbio u stambenoj zgradu u Nišu. Uzrok požara još nije utvrđen, a očevici kažu da je opušak zapalio stari krevet ostavljen u hodniku zgrade.

U požaru koji je oko 13 sati izbio u stambenoj zgradi u ulici Jovana Ristića u Nišu, samo pukim slučajem izbegnuta je tragedija. Vatrogasci su spasili tri bebe i tri starije osobe.

Uzrok požara policija još nije potvrdila, a očevici navode da je opušak zapalio stari krevet ostavljen u hodniku zgrade.

Dim se, prema rečima očevidaca, veoma brzo proširio na hodnike i najbliže stanove, što je vatrogascima dodatno otežalo posao.

Iz naujugroženijih stanova spašeno je troje dece, tromesečna beba i jednogodišnje dete. Kako je RTS-u potvrđeno oni zadržani su na Dečjoj klinici. Na ispitivanje u nišku bolnicu odvedena je starija žena.

Prvo zasedanje Skupštine dijaspore i Srba iz regiona održaće se u Beogradu od 3. do 5. jula. Skupština će biti noseća institucija prvog zakona o dijaspori i Srbima u regionu, rekao ministar Srđan Srećković.

U Beogradu od 3. do 5. jula biće odražano prvo zasedanje Skupštine dijaspore i Srba iz regiona, od koje se očekuje da unapredi ekonomske, političke i kulturne veze matice i rasejanja.

Skupštinu čini 45 delegata dijaspore i predstavnika regiona, a u radu učestvuju premijer, ministri u Vladi Srbije, predstavnici Srpske pravoslavne crkve, Srpske akademije nauka i umetnosti, Privredne komore Srbije, Stalne konferencije gradova i opština i Javnog servisa Srbije.

Skupština će donositi strateške odluke i predlagati smernice za rad državnim organima koji učestvuju u sprovođenju politike prema građanima u rasejanju.

"Politika prema rasejanju postaje važan segment državne politike a Skupština dijaspore i Srba u regionu biće noseća institucija prvog zakona o dijaspori i Srbima u regionu," rekao je ministar za dijasporu Srđan Srećković.

Srećković je naglasio da će zakon biti simbol jedinstva sa jedne strane države Srbije, a sa druge strane svih naših državljana koji žive u inostranstu bez obzira na naconalnu i vesrsku pripadnost ali i svih pripadnika srpskog naroda bez obzira na to da li su oni ili njihovi preci rođeni ili živeli na teritoriji današnje Srbije ili u regionu.

Ciljevi nove politike prema rasejanju su veći broj investicija iz dijaspore, bolji stastusni položaj iseljenika, očuvanje nacionalnog identiteta blizu četiri miliona naših ljudi u svetu i poboljšanje imidža Srbije.

Osnova za uspešan privredni i ukupni društveni razvoj je država koja je odgovorna građanima, efikasna i jeftina, ocenjeno je na skupu "Izađi iz krize - izaberi promene" u organizaciji Srpske napredne stranke.

Srpska napredna stranka smatra da je za uspešan privredni razvoj Srbije neophodna efikasna i jeftina država, odgovorna građanima, smanjenje javne potrošnje, kao i uspostavljanje ravnoteže između ekonomske efikasnosti i socijalne sigurnosti u zemlji, rečeno je na ekonomskom skupu u organizaciji te stranke, pod nazivom "Izađi iz krize - izaberi promene".

Zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vučić rekao je da je najveći i najteži problem u Srbiji teška ekonomska situacija i socijalna beda u kojoj se građani nalaze.

"Najznačajnija naša obaveza je da pronađemo rešenje i način da zemlja izađe iz krize i zato ćemo koristiti znanje ljudi, ne samo iz SNS-a, već i svih onih koji imaju drugačije viđenje ekonomske budućnosti Srbije", istakao je Vučić.

On je poručio da SNS, kada je u pitanju realizacija tog cilja, neće odlučivati partijski, već u skladu sa interesima zemlje i građana.

Član Predsedništva SNS-a Jorgovanka Tabaković rekla je da se ekonomska situacija u zemlji mora sagledati kao mozaik ekonomskih problema i da je za oporavak privrede potreban mozaik ekonomskih rešenja.

Ona je poručila da je za ekonomski razvoj zemlje potrebna aktivna uloga države, koja treba da obezbedi socijalnu sigurnost, ekonomska pravila igre, zaštitu od monopola, preraspodelu dohotka, kao i beskompromisna borba protiv mita i korupcije na svim nivoima vlasti.

Tabakovićeva je rekla da se SNS zalaže za inoviranje strategije privrednog razvoja Srbije, koja treba da bude zasnovana na razvoju industrijske proizvodnje, jačanju konkurentnosti privrede, unapređenju izvoznog sektora, umerenoj zaštiti domaćih proizvođača, borbi protiv monopola i razvoju malih i srednjih preduzeća.

Ona je je navela da javna potrošnja u Srbiji mora biti svedena na nivo primeren postojećem stepenu privrednog razvoja, a da u monetarnoj politici treba da budu primenjena "nova pravila igre", koja će povećati dostupnost kredita privredi i stanovništvu.

Tabakovićeva je rekla da SNS smatra da su u Srbiji neophodne investicije u infrastrukturu, tehnološku modernizaciju industrije, kao i da je potrebno donošenje optimalne strategije upravljanja spoljnim dugom i oživljavanje sela.

SNS se, prema njenim rečima, zalaže i za formiranje domaće razvojne banke, sveobuhvatnu fiskalnu reformu, zasnovanu na poreskim podsticajima primarne poljoprivredne proizvodnje i industrijskih grana.

Ekonomista Oskar Kovač rekao je da su povećanje proizvodnje, zaposlenosti i povećanje prihoda domaćinstava ciljevi koje je potrebno ostvariti u Srbiji, u okviru ekonomskog razvoja zemlje.

On je poručio da se to prvenstveno može ostvariti kroz smanjenje javne potrošnje i povećanje izvoza i investicija.

DSS će se predano boriti za pobedu nove nacionalne politike i ponovno ostvarivanje nacionalnog jedinstva u Srbiji, kako bi se izgradila snažna i stabilna zemlja, poručio lider te partije Vojislav Koštunica.

Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica poručio je da će se DSS predano boriti za pobedu nove nacionalne politike i ponovno ostvarivanje nacionalnog jedinstva u Srbiji, kako bi se izgradila snažna i stabilna zemlja.

Osim zahteva za raspisivanje izbora, rekao je Koštunica, jedini način da zemlju izvučemo iz krize jeste da se na načelima nove i realne nacionalne politike ponovo uspostavimo nacionalno jedinstvo u državi.

"Umesto dosadašnje politike da Evropska unija nema alternativu, kao najviši zajednički cilj političkih snaga u zemlji mora se postaviti unutrašnja obnova Srbije, na najboljim demokratskim i evropskim načelima i standardima", naglasio je Koštunica.

On je, na sednici Saveta Omladine DSS-a, ocenio je da je ključni problem Srbije vlast koja je, kako smatra, pre dve godine nastala na obmani građana i koja nastavlja da "umnožava" svoja lažna obećanja.

"Već dve godine imaju apsolutnu vlast i nju hoće da po svaku cenu prošire na svaku opštinu u Srbiji...A, broj nezaposlenih raste, plate su manje za četvrtinu, desetine hiljada preduzeća je u blokadi, a više od 700.000 stanovnika živi ispod granice siromaštva", upozorio je Koštunica.

On je pozvao mlade da vlastima poruče da više ne obmanjuju javnost pričom da su Kosovo i EU dva odvojena pitanja.

"Nije li ruganje zdravom razumu kada čujemo kako se od nas, tobože, velikodušno ne traži da priznamo nezavisnost Kosova, nego samo da uspostavimo saradnju sa Kosovom, kao našim dobrim susedom", predočio je Koštunica.

Vođena politikom da EU nema alternativu, ocenio je lider DSS-a, sadašnja vlast pristala je da potpiše Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sa zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova, a onda je pristala i na dolazak Euleksa.

Ta ista vlast odlučila je da Međunarodnom sudu pravde ne tuži države koja su nezakonito priznale "lažnu državu Kosovo", već samo da traži neobavezujuće mišljenje ovog suda, dodao je Koštunica.

Koštunica je naveo da se vlast još "ustručava" da kaže da NATO nema alternativu i da je zato važno istrajno i odlučno se boriti da Srbija ostane vojno neutralna.

"Mir i vojna neutralnost Srbije su najviši ciljevi koje moramo sačuvati", istakao je lider DSS-a.

"Mladost i snaga su neophodni da bi bili uspešni u našoj borbi za Srbiju, a Omladini DSS pripada da najodlučnije i najistrajnije predvodi u zalaganju za ostvarivanje naših načela nacionalne politike", poručio je Koštunica.

Predsednik Omladine DSS-a Dragan Daničić i član kooridnacionog Saveta Mlade garde Jedinstvene Rusije Artjom Turov potpisali su sporazum o saradnji.