Ljubljana inicirala da Evropska komisija počne pripremu donošenja mišljenja za članstvo Srbije u EU, rekao predsednik Državnog zbora Slovenije Pavel Gantar posle sastanka sa Slavicom Đukić-Dejanović. Početak tog procesa očekuje se ove jeseni, ističe Ganter.

Tokom susreta sa predsednicim Skupštine Srbije Slavicom Đukić-Dejanović, predsednik Državnog zbora Slovenije Pavel Gantar izjavio je da je Slovenija inicirala da Evropska komisija počne pripremu donošenja mišljenja za članstvo Srbije u Evropskoj uniji.

Gantar je, posle sastanka sa predsednicom srpskog parlamenta novinarima rekao da se početak tog procesa u Evropskoj komisiji očekuje ove jeseni.

Predsednik Državnog zbora Slovenije je dodao da je, takođe, inicirano da Srbija bude pozvana kao posmatrač u okviru konferencije "Kozak", da bi se na vreme upoznala sa procesom donošenja zakona u EU.

Prema njegovim rečima, Slovenija podržava Srbiju na evropskom putu jer smatra da je uzuzetno važno, i od životnog značaja, da se prostor Zapadnog Balkana priključi evropskoj porodici naroda.

Gantar je rekao da Slovenija podržava Srbiju kroz rad Evropskog parlamenta, gde preko poslaničkih grupa i stručnih službi utiče na ulazak Srbije u EU.

Do povoljnog rešenja i pored razlika

Đukić-Dejanović ukazala je na značaj saradnje dva parlamenta, istakavši da postoje mnoge zajedničke teme koje su most za produbljivanje odnosa bitnih ne samo za razvoj odnosa dve države već i običnih ljudi.

Predsednica Skupštine je naglasila da se tokom susreta sa slovenačkim kolegom razgovaralo i o predstojećoj sednici Generalne skupštine UN, na kojoj će se raspravljati o rezoluciji o Kosovu koju je predložila Srbija.

Đukić-Dejanović je podsetila da ne postoje identični stavovi Ljubljane i Beograda o tom pitanju i izrazila uverenje da će se, uvažavajući realnost, u Njujorku, ipak, doći do rešenja koje će biti povoljno za sve aktere.

Optimistički ton razgovora predsednika Srbije Borisa Tadića i visoke predstavnice EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton, ukazuje na to, dodala je Đukić-Dejanović.

Predsednik Državnog zbora Slovenije rekao je da ekstremni stavovi nisu ni poželjni ni potrebni i naglasio da Slovenija poštuje interese Srbije, a da će rezolucija otvoriti put ka saradnji i rešenju.

Đukić-Dejanović će posle susreta u Državnom zboru, zvaničnu posetu Sloveniji nastaviti razgovirma sa predsednikom Slovenije Danilom Tirkom i premijerom Borutom Pahorom.

Četrdeseti međunarodni skup slavista otvoren je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Teme skupa preokret kojim je Vuk Karadžić osavremenio srpski jezik, kao i uticaju inostrane literature na domaću.

Na Filološkom fakultetu u Beogradu, otvoren je 40. Međunarodni skup slavista. Teme skupa su Dva veka savremenog srpskog književnog jezika i Srpska književnost i evropska književnost.

U radu naučnog sastanka slavista učestvuje 140 profesora iz 16 zemalja, predstavnici najznačajnijih Evropskih univerziteta.

"Lektorate čuvamo mi, ali ga čuvaju i ovi mladi slavisti koji su tamo, jedino treba u njih ulagati" izjavila je profesor Zlata Bojović, predsednica Međunarodnog slavističkog centra.

Profesor bikureštanskog univerziteta Oktavija Nedelku kaže da njihov fakultet uspeva da i ako svake druge godine školuje srpski jezik i književnost ipak ima negde oko 40-tak studenata.

Teme skupa posvećene su preokretu koji je Vuk Karadžić, sa svojim saradnicima, učinio i tako osavremenio srpski jezik i uticaju strane literature na našu. Najvažnije od svega jeste očuvanje lektorata u inostranstvu.

Profesor Univerziteta u Bariju  Barbara Romanđistro tvrdi da je situacija malo teška zbog ekonomskih poteškoća pa zbog toga im nedostaje lektor iz Srbije.

Osim profesora, na skupu borave i studenti slavistike, za koje su organizovana predavanja iz srpskog jezika, književnosti i kulture i svakodnevna lektorska vežbanja.

"Htela bih da radim kao prevodilac,pa  su mi  zbog toga lektorske vežbe veoma važne jer moj jezik postaje sve bolji", izjavila je Ana Prockov, student Fililoškog fakulteta Sankt.

Septembarski sastanci slavista, profesora i studenata, održavaju se četiri decenije bez prekida.

Iako se prvom linijom metroa od Novog Beograda do Pančevačkog mosta stiže za samo 15 minuta i to besplatno, putnika skoro da nema. Kao razlog, iz "Železnica Srbije" navode mogućnost da putnici nemaju poverenje u tačnost vozova. Planirano produženje realcije "Beovoza".

U prvu liniju gradskog metroa, od Novog Beograda do Pančevačkog mosta, "Železnice Srbije" i grad Beograd uložili su 10 milona evra.

Putovanje od novobeogradskoe buvlje pijace preko Prokopa, Autokomade, Vukovog Spomenika do Pančevačkog mosta, traje svega 16 minuta. Vozovi saobraćaju svakih 15 minuta u jutranjem i popodnevnom špicu, a vožnja je do kraja septembra besplatna. Uprkos svemu tome - putnika nema.

Vozeći se novom trasom gradskog "Beovoza" pomislili biste da ste u Švajcarskoj ili Japanu. Vozovi su čisti, novi, sedšita udobna , kondukteri ljubazni, a glas spikera u svakoj stanici obaveštava vas kada sledeći voz polazi i to u sekund. Što je najbolje, svi vozovi sa odstupanjem od samo minut drže se voznog reda.

U "Železnici Srbije" kažu da je i pored propagande bitno promeniti i svest korisnika železnice koji uglavnom nemaju poverenja u vozni red.

"Verovatno još mnogi putnici ne mogu da poveruju da naši vozovi mogu da saobraćaju na vreme i da budu čisti", izjavio je pi ar "Železnica Srbije" Nenad Stanisavljević.

Anketirani građani, kojih ima jedva nekoliko po vožnji, oduševljeni su da nešto ovako u gradu postoji.

Ova linija ubrzo će biti produžena, pa će mnogi iz udaljenih delova Beograda moći da koriste gradsku železnicu i to sa markicom GSP-a.

"Planiramo da od stupanja na snagu novog reda vožnje od 12. decembra produžimo relaciju do Batajnice", istakao je Milan Makimović.

Grad Beograd učinio je veliki napor da projekat uspe. Obećavaju da će i dalje razvijati "Beovoz" kao poseban brend u okviru železnice i insistirati na čistoći, brzini i tačnosti, jer samo tako se mogu promeniti navike građana i izbeći gužva.

Kineski predsednik Hu Đintao založio se za "zdrave i stabilne veze" Kine i SAD primajući u posetu zvaničnike iz ove zemlje. Sa druge strane, kineski listovi javljaju da su se dve vlade zapravo dogovorile o nastavku vojne saradnje.

Delegaciju Bele kuće nižeg ranga primio u diplomatskom protokolu kineski predsednik Hu Đintao i založio se za "zdrave i stabilne veze" Kine i Sjedinjenih Američkih Država.

U razgovoru sa direktorom američkog Nacionalnog ekonomskog veća Lorensom Samersom i zamenikom savetnika za nacionalnu bezbednost Tomasom Donilonom, kineski predsedik je istakao da Peking pozitivno gleda na novi napredak u kinesko-američkoj saradnji.

"Kina je voljna da sa Sjedinjenim Državama zajednički radi na promovisanju zdravih i stabilnih međusobnih odnosa", izjavio je Hu Đintao, predsednik Kine.

Pozivajući se na neimenovane kineske diplomate, list ''Saut čajna morning post'' objavio je da su se dve vlade zapravo dogovorile da nastave vojnu saradnju, koju je Peking ove godine suspendovao zbog američkog plana da Tajvanu proda oružje.

Vašington upozorava da je namera evangelističke crkve na Floridi da 11. septembar proglasi "međunarodnim danom spaljivanja Kurana" provokativni akt koji ugrožava bezbednost Amerikanaca širom sveta.

Američka administacija osudila je nameru sledbenika jedne evangelističke crkve na Floridi da 11. septembra ogranizuju javno spaljivanje primeraka Kurana.

Portparol Stejt departmenta Filip Krauli izjavio je da se nada da će se Amerikanci usprotiviti takvim, kako je istakao, "neameričkim" planovima crkve pastora Terija Džonsa da na taj način obeleži devetu godišnjicu terorističkih napada Al Kaide na Njujork i Vašington.

"Mislimo da su to provokativni akti. Želeli bismo da više Amerikanaca ustane i kaže da je to u neskladu sa američkim vrednostima. U stvari, sami ti akti su neamerički", rekao je Krauli na konferenciji za štampu.

Krauli je napomenuo da vlada SAD podržava slobodu izražavanja, ali je za javno spaljivanje islamske svete knjige rekao da je akt koji može imati ozbiljne posledice, pošto iskazuje nepoštovanje prema jednoj velikoj svetskoj religiji.

Krauli je dodao da su američke diplomatske misije već prijavile da je tim povodom u više muslimanskih država došlo do manjih demonstracija i dodao da ta akcija izlaže riziku živote običnih Amerikanaca, diplomata i vojnika.

Portparol Bele kuće Robert Gibs se potpuno složio sa onim što je prethodno rekao komandant američkih snaga u Avganistanu, general Dejvid Petreus, da će "slike javnog spaljivanja Kurana sigurno iskoristiti ekstremisti u Avganistanu i širom sveta za raspaljivanje javnog mnjenja i izazivanja nasilja".

"Ova administaciija je zabrinuta zbog bilo kakve slične akcije koja nanosi štetu našim trupama", rekao je Gibs.

Reagovao je i generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen, koji je trenutno u Vašingtonu, izjavom da je zabrinut zbog mogućih negativnih posledica po bezbednost trupa zapadne vojne alijanse.

Evangelisti ne odustaju 

Sledbenici male evangelističke novozavetne zajednice, koja se zove Crkva "Dav vorld autrič center" na Floridi, koji nameravaju da 11. septembra organizuje spaljivanje primeraka Kurana, odbacili su ta upozorenja.

Pastor Džons je izjavio da je svestan da će spaljivanje islamske svete knjige izazvati žestoko protivljenje, ali dodao da smatra da Amerika ne treba nikome da se izvinjava zbog svojih dela, niti da se povija pred moćnicima.

Pastor je rekao da je njegova namera da se pošalje "upozorenje radikalnim elementima u islamu".

"Ponekad, to piše i u Bibliji, ima trenutaka kada morate da ustanete i kažete: bilo je dosta", rekao je pastor.

Evangelistička crkva u Gejnzvilu proglasila je 11. septembar "međunarodnim danom spaljivanja Kurana".

U Gejnzvilu je ovih dana pojačano prisustvo policije, pošto je Džons primio više od 100 pretnji smrću.

Policija i gradonačelnik zatražiili su od Džonsa da otkaže skup, ističući da, iako mu američki ustav garantuje slobodu govora, okupljanja i ispovedanja vere, prekršiće gradske propise ako bez odgovarajuće dozvole nastavi sa pripremama.

Gradske vlasti su mu već uskratile dozvolu za javno spaljivanje Kurana.

Najveći izvozni partner Srbije u prvih sedam meseci ove godine su države članice Evropske unije. Zbog uvoza energenata, najveći deficit javlja se u trgovini sa Rusijom, navodi Republički zavod za statistiku.

U prvih sedam meseci ove godine spoljnotrgovinska robna razmena Srbije bila je najveća sa članicama Evropske unije - više od polovine ukupne razmene.

U tom periodu glavni izvozni partner Srbije bila je Italija, u koju je izvezena roba vredna 613,6 miliona dolara, a glavni uvozni partner Ruska Federacija, iz koje je uvezena roba za 1,15 milijardi dolara, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, posle Italije, bile su Bosna i Hercegovina, u koju je izvezena roba za 586 miliona dolara i Nemačka sa 568,9 miliona.

Glavni spoljnotrgovinski partneri u uvozu, posle Rusije, bile su Nemačka iz koje je uvezena roba vredna 976 miliona dolara i Italija sa 819,3 miliona.

Najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa.

Drugi po važnosti partner Srbije su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmeni od 722,1 milion dolara, a koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda.

Od januara do jula najveće učešće u izvozu imali su gvožđe i čelik - 540 miliona dolara, obojeni metali - 387 miliona dolara, električne mašine i aparati - 297 miliona dolara, povrće i voće - 253 miliona dolara i žitarice i proizvodi od njih - 252 miliona dolara.

Najveće učešće u uvozu imali su nafta i naftni derivati - 766 miliona dolara, prirodni gas - 614 miliona dolara, obojeni metali - 354 miliona dolara, električne mašine i aparati - 336 miliona dolara i gvoždje i čelik - 333 miliona dolara.

Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu, ima visoko učešće u ukupnom uvozu od 17,8 odsto.

Intrigantan roman Gorana Skrobonje, "Čovek koji je ubio Nikolu Teslu" opisuje kakva bi Srbija bila da je Nikola Tesla živeo i radio u Beogradu. Knjiga je fuzija fantastike, alternativne istorije i pustolovine.

Nikola Tesla je često inspiracija umetnika, posebno pisaca. O tome svedoče mnoge knjige o slavnom naučniku, pa i biografije nastale poslednjih nekoliko godina.

Novi roman Gorana Skrobonje "Čovek koji je ubio Teslu" u izdanju "Lagune" ne bavi se Teslinim životom kakav je zaista bio, već kakav je mogao biti. Nije knjiga o Tesli nego sa Teslom, kod nas.

Gde bi Srbija bila dvadesetih godina dvadesetog veka, a i danas da je kojim slučajem Nikola Tesla živeo i radio u Beogradu, a ne u Americi, ideja je kojom se poigrava Goran Skrobonja.

Po njegovoj zamisli Tesla je negde 1900. godine došao u Beograd. Pod mentorstvom tadašnjeg srpskog kralja osnovao je laboratoriju i napravio poslovno i finansijsko carstvo. Postao je jedan od najmoćnijih ljudi na svetu.

"Upravo ono što nije za života postao, a za čim su lamentirali mnogi njegovi biografi, zbog onog njegovog čuvenog cepanja ugovora o tantijemama za svaki utrošeni kilovat sat naizmenične struje, u mom romanu Tesla to nije uradio i posledice kako po Srbiju tako i po čitav svet su dramatično drugačije", objasnio je autor romana Goran Skrobonja.

U romanu se pojavljuju mnoge istorijske ličnosti u pomalo izmenjenom aspektu jer je istorija krenula drugačijim tokom. Od svih junaka za autora je Beograd najznačajniji.

"Kaže se da autori najviše vole da pozajme svoje sopstvene ideje. Skrobonja je već dopunjavao "Bitlse" u svojoj čuvenoj noveli "Gumena duša" gde je dopisivao pesme koje oni sami nisu nikad napisali, a želeli su. Isto to je učinio sa Teslom. Tesla je u njegovom romanu dobio neke nove dimenzije", izjavio je direktor Muzeja "Nikola Tesla" Vladimir Jelenković.

Knjiga "Čovek koji je ubio Teslu", dnevnik apsinta i krvi najbliža je alternativnoj istoriji. U njoj je malo fantastike, klasičnog istorijskog romana, pa i elemenata pustolovine. Roman sa Teslom, roman o smaku sveta i o tome koliko nauka može biti opasna. Dovoljno da zaintrigira čitaoce.

Iako se građani žale da im nije uplaćen novac od prodatih akcija NIS-a, iz Poštanske štedionice, koju je država ovlastila da u tom poslu građanima bude broker, poručuju da nema kašnjenja u isplati. Na račune građana, do sada isplaćeno 78 miliona dinara.

Na Beogradskoj berzi, već sedam dana trguje se akcijama NIS-a. Njihova vrednost pala je za 34 dinara, a poslednja je 472 dinara.

Pojedini građani žale se da su prodali svoje akcije, ali da im novac još nije uplaćen na račun.

U Poštanskoj štedionici, koju je država ovlastila da u tom poslu građanima bude broker, kažu za RTS da je to nemoguće.

Od početka trgovanja akcijama NIS-a, preko Poštanske štedionice, na račune građana, na osnovu prodatih akcija, uplaćeno je 78 miliona dinara.

Zvezdana Jakšić iz Poštanske štedionice kaže da je novac isplaćen za sve akcije koje su prodate. Nema razloga da se čeka, osim roka od tri dana.

Brokeri kažu da se mora praviti razlika između datog naloga za prodaju i realizovanog naloga. Tačnije, novac se uplaćuje tri dana od prodaje akcija na berzi.

Pošte Srbije do sada su primile oko 285 hiljada naloga za prodaju. Međutim, u poštanskoj štedionici ističu da to ne znači i automatsku prodaju.

Ponuda veća od tražnje

Neko prodaje 5 akcija, neko samo 2, a neko, recimo, kupuje tri akcije po određenoj ceni.

Ima i naloga po znatno višim cenama, ali kupaca za njih nema. Građane podsećaju da mogu da dođu u poštu, povuku postojeći nalog i daju novi sa nižom cenom.

Jakšićeva kaže da svaki nalog ima svoj jedinstveni broj, pa se po automatizmu i ispostavlja novi nalog na novu cenu, što je besplatno.

Na beogradskoj berzi kažu da je ponuda veća od tražnje, što diktira i cenu akcija.

Gotovo 20.000 malih akcionara, sadašnjih i bivših zaposlenih i penzionera NIS-a, očekuje da njihova vrednost poraste kada se završe započete investicije u kompaniji.

Predsedik Udruženja malih akcionara NIS-a Zoran Jovanović kaže da u ovom trenutku ne treba žuriti sa prodajom akcija.

"Cenu koju sada imamo je zagaratovana u narednom periodu do kada i većinski vlasnik, "Gaspromnjeft", treba da ponudi tu minimalnu cenu prilikom otkupa akcija", kaže Jovanović.

Ruski partner kupoprodajnim ugovorom obavezao se da, 2. februara, ponudi otkup preostalih akcija, po ceni od 4,8 evra, odnosno 505 dinara.

Situacija u Sandžaku ne rešava se verbalnim, niti bilo kakvim sukobljavanjem, već treba razgovarati o realnim problemima, rekao ministar Rasim Ljajić. Predstavnici Islamske zajednice u Srbiji nisu poslali poziv stranim posmatračima da dođu u Sandžak, istakao Ljajić.

Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić izjavio je da se situacija u Sandžaku ne rešava verbalnim, niti bilo kakvim sukobljavanjem, već drugačijim pristupom narodu u Sandžaku.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, Ljajić je rekao da predstavnici Islamske zajednice u Srbiji nisu poslali poziv stranim posmatračima da dođu u Sandžak, već je taj poziv poslat domaćim medijima i javnosti u tom delu zemlje.

"Taj poziv nije stigao međunarodnim posmatračima, već domaćim medijima, pismo je upućeno javnosti u Sandžaku. Svi znamo da od toga neće biti ništa. Neko hoće da se prikaže kao borac za nacionalnu, političku i ne znam koju stvar, a u stvari iza svega je prizemna politika", izjavio je Ljajić.

Ministar je naveo da bi muftiji Muameru Zukorliću najviše odgovarao bilo kakav oblik konfrontacije, ali da "u datim okolnostima uzdržana umerena politika jedino može dati rezultat na dugi rok".

Ljajić je rekao da je najgore što je moglo da se dogodi je da u takvoj situaciji "učestvuju predstavnici vlasti i vrše represiju".

"Treba razgovarati o svim realnim problemima i ne zamagljivati ih. Videti da li je moguće ekonomsko poboljšanje u Sandžaku u ovoj situaciji. Moramo da očuvamo dobre odnose između ljudi i otvaramo perspektivu. Sandžaku su potrebna nova dodatna sredstva i investicije", izjavio je ministar.

Ljajić: MMF razume socijalne probleme

Govoreći o pregovorima sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda Ljajić je istakao da postoji njihova puna podrška za socijalni paket.

Ministar je naveo da će se nastaviti razgovori o zakonu o zdravstvenoj zaštiti za čiju je primenu potrebno dodatnih četiri milijarde dinara, jer predviđa socijalnu pomoć za još 90.000 porodica u Srbiji.

"Uspeli smo da nametnemo socijalne teme u svim međunarodnim institucijama", rekao je Ljajić i ocenio da se u Srbiji mora promeniti dosadašnji model ekonomskog ponašanja, jer se ne može više trošiti nego proizvoditi".

Ministar Ljajić ocenio je da je za danas najavljeni protest upozorenje građevinara "ozbiljan", zbog ukupne socijalne situcije u zemlji.

Ljajić je, međutim, istakao da se, uprkos opštem nezadovoljstvu i malim platama, mora menjati dosadašnji model ekonomskog razvoja i ponašanja.

"Ne možemo da trošimo više nego što imamo i ne možemo da primamo više nego što proizvedemo", rekao je Ljajić.

Tri najveće sindikalne organizacije u građevinarstvu u Srbiji organizovale su jednočasovni štrajk upozorenja. Sindikati, koji okupljaju polovinu građevinske operative u zemlji, traže donošenje granskog kolektivnog ugovora i veću zaposlenost.

Predstavnici tri granska sindikata građevinarstva i industrije građavinskog materijala - Saveza samostalnih sindikata Srbije, Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata i UGS "Nezavisnosti" organizovali su jednočasovni štrajk upozorenja.

Sindikati, koji okupljaju polovinu građevinske operative u zemlji, traže donošenje granskog kolektivnog ugovora i veću zaposlenost.

U Srbiji radi trećina od oko 100.000 građevinara, a ostali su bez posla ili povremeno rade na crno. Oko 80 odsto građevinskih preduzeća je nelikvidno, zarade su niske, a dug od skoro milijardu evra države i lokalne samouprave građevinskim firmama najveći je problem srpskih neimara.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Duško Vuković kaže da građevinari ne traže velike zarade, već normalne.

"Tražimo ambijent u kome bi građevinska preduzeća mogla da funkcionišu, jer je 80 odsto preduzeća na ivici likvidnosti", rekao je Vuković.

U "7.julu" i preduzeću "Ivan Milutinović" radnici su podržali štrajk.

"Tražimo od preduzeća da nam isplati plate i da vidimo za koga radimo", rekao je armirač u preduzeću ,,7.juli" Nebojša Marković.  Mehaničar Aleksić Boško rekao je da se ranije mnogo više zarađivalo, a sada je proizvodnja stala.

Smanjena proizvodnja

Predsednik Saveza Samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković je ranije rekao da sektor građevinarstva, u zavisnosti od delatnosti, beleži pad proizvodnje od 50 do 70 odsto, a da je oko 80 odsto građevinskih preduzeća u Srbiji na ivici likvidnosti.

Predsednik Granskog sindikata građevinarstva, industrije građevinskog materijala, drvne industrije i putne privrede "Nezavisnost" Ranko Drljević izjavio je da se građevinska operativa Srbije nalazi u najtežem položaju, u proteklih 60 godina.

Drljević je rekao da će sindikati posle sutrašnjeg štrajka upozorenja Vladi Srbije i resornim ministarstvima dati rok od mesec dana da ispune njihove zahteve, a zatim će, u zavisnosti od ishoda, preduzeti dalje korake.

Građevinci su jedna od najrizičnijih profesija, što potvrđuje podatak da se 70 odsto svih povreda na radu dogodi na gradilištima.

Američki milijarder Džordž Soroš, objavio je da će nevladinoj organizaciji "Hjuman rajts voč" sa sedištem u Njujorku, pokloniti stotinu miliona dolara da bi ojačao njene pozicije u svetu.

Američka nevladina organizacija "Hjuman Rajts Voč" dobiće donaciju od sto miliona dolara od američkog miljardera Džordža Soroša. Reč je o najvećoj donaciji koju je Soroš ikada poklonio nekoj grupi za ljudska prava, a biće isplaćena u narednoj deceniji.

Iako je aktivna u čak 90 zemalja, 70 odsto prihoda organizacije "Hjuman Rajts Voč", obezbeđuju američki donatori.

Soroš smatra da će joj stotinu miliona dolara omogućiti da ubuduće polovinu prihoda ubira iz inostranstva, posebno sve razvijenijih ekonomija poput Indije i Brazila.

Cilj je da "Hjuman Rajts Voč" u narednih pet godina udvostruči svoj godišnji budžet - sa 48 miliona na 80 miliona dolara.

Organizacija treba da se širi kako bi njene aktivnosti poprimile znatne međunarodne razmere.

Fond za otvoreno društvo Džordža Soroša, različitim grupacijama za ljudska prava svake godine donira oko stotinu miliona dolara.

Soroš, međutim, tvrdi da je u vreme Bušove administracije imao dosta problema, zbog promene odnosa sveta prema Americi.

Sjedinjene Američke Države, kao glavni promoter ljudskih prava, za vreme Buša su izgubile moralni autoritet.

Filantrop koji na Forbsovoj listi najbogatijih zauzima 35-to mesto, poseduje bogatstvo od 14 milijardi dolara.

Polovinu svog imetka odlučio je da pokloni za života, a ostatak posle smrti.

Na putevima u Srbiji, saobraćaj je umeren i obavlja se po suvim kolovozimai uz dobru vidljivost. Na graničnim prelazima vozila se zadržavaju oko 30 minuta dok na naplatnim rampama nema dužeg čekanja.

Prema podacima AMSS-a, saobraćaj u Srbiji je umeren i obavlja se po suvim kolovozima i uz dobru vidljivost. Vozačima se savetuje oprezna vožnja na deonicama trasiranim kroz klisure i useke zbog učestale pojave sitnijih odrona.

Na graničnim prelazima putnička vozila se zadržavaju oko 30 minuta. Na naplatnim rampama nema dužeg čekanja.

Odrona ima na Đerdapskoj magistrali, na deonicama kod Dobre i u blizini Donjeg Milanovca, kao i na Ibarskoj magistrali.

Zbog radova na sanaciji preko reke Lugomir izmenjen je režim saobraćaja na autoputu E-75 Beograd-Niš na deonici između Jagodine i Ćuprije. Zatvorena je desna kolovozna traka autpouta E-75 u smeru ka Nišu, dok se saobraćaj odvija dvosmerno levom kolovoznom trakom u smeru ka Beogradu. Radovi će trajati do 30. oktobra.

Na mostu preko Dunava kod Beške, na autoputu E-75, deonica Beograd-Novi Sad do četvrtka, 9. septembra saobraćaj će biti obustavljan dva puta dnevno, od 9.00 do 10.00 i od 12.00 do 13.00.

U toku je rehabilitacija beogradskog mosta Gazela, na autoputu E-75. Za saobraćaj će, zbog radova, biti zatvorena pojedina uključenja i isključenja na most i sa njega pa se vozačima preporučuje korišćenje alternativnih pravaca.

Zabranjen je saobraćaj preko mosta, u oba smera, za sva teretna vozila čija je ukupna težina preko 3,5 tone, koja se usmeravaju na alternativne pravce.

Zbog izvođenja radova na interventnoj popravci mostova "Petkine vode" i kanala "Ribarice" na desnoj kolovoznoj traci autoputa E-75 Beograd-Novi Sad, do 9. septembra saobraćaj će se obavljati prema postavljenoj saobraćajnoj signalizaciji.

Na autoputu Beograd-Niš zbog izvođenja radova do 26. oktobra biće zatvorene za saobraćaj rampe za isključenje vozila sa autoputa iz smera Beograd-Smederevo, kao i uključenje na naplatnoj stanici Smederevo. Preporučuje se korišćenje petlje Požarevac kao alternativni pravac.

Zatvorena je deonica autoputa E-70 od preduzeća Limun do Autokomerca, iz smera Beograda prema Šidu, a celokupan saobraćaj odvija se dvosmerno trakom iz smera Šida ka Beogradu.

Zbog radova na rehabilitaciji mosta preko reke Crni Timok kod Zaječara, na magistralnom putu M-5, na deonici Metovnica-Gamzigrad, saobraćaj će biti potpuno bustavljen do 18. septembra i preusmerava se na alternativne pravce.

Na magistralnom putu M-22, deonica Novi Sad-Srbobran, potpuno je obustavljen saobraćaj preko starog Sentandrejskog nadvožnjaka, a saobraćaj će biti usmeren na novi nadvožnjak preko autoputa E-75.

Albanac Hakif Mehmeti ubijen u Mikronaselju, u Kosovskoj Mitrovici. Motiv ubistva nije poznat. Pretpostavlja se da je Mehmeti ubijen iz automobila u pokretu.

U severnom delu Kosovske Mitrovice, u Mikronaselju, sinoć je iz vatrenog oružja ubijen Albanac Hakif Mehmeti.  

Regionalni portparol Kosovske policijske službe Besim Hoti, rekao je agenciji Beta da je Mehmeti pogođen blizu svoje kuće i da je podlegao ranama u bolnici u severnom delu Mitrovice.

Prema njegovim rečima, motivi napada još nisu poznati, a sumnja se da je izveden iz automobila marke "golf" bez registarskih tablica.

Policija je saslušala tri osobe koje su pre ubistva bile sa žrtvom u kafani. Kako javlja agencija Beta, oni su preneli da je Mehmeti primetio dvojicu osumnjičenih kako izlaze iz automobila, i odmah je izašao iz kafane i počeo da beži, nakon čega je upucan.

KPS je o pucnjavi obavešten u 21.40. Na mestu zločina obavljen je uviđaj, kojem su prisustvovale istražne jedinice i forenzičari.

Mikronaselje je deo severne Mitrovice u kome žive i Srbi i Albanci.

Albanac Hakif Mehmeti ubijen u Mikronaselju u Kosovskoj Mitrovici. Motiv ubistva nije poznat. Pretpostavlja se da je Mehmeti ubijen iz automobila u pokretu.

U severnom delu Kosovske Mitrovice u Mikronaselju, sinoć je iz vatrenog oružja ubijen Albanac Hakif Mehmeti.  

Regionalni portparol Kosovske policijske službe Besim Hoti, rekao je agenciji Beta da je Mehmeti pogođen blizu svoje kuće i da je podlegao ranama u bolnici u severnom delu Mitrovice.

Prema njegovim rečima, motivi napada još nisu poznati, a sumnja se da je izveden iz automobila marke "golf" bez registarskih tablica.

Napadnuti Albanac podlegao je ranama na putu ka bolničkom centru u severnoj Kosovskoj Mitrovici, i tamo je konstatovana njegova smrt, rekao je Hoti.

KPS je o pucnjavi obavešten u 21.40 časova. Na mestu zločina obavljen je uviđaj kojem su prisustvovale istražne jedinice i forenzičari.

Mikronaselje je deo severne Mitrovice u kome žive i Srbi i Albanci.

Zvanični srednji kurs: 105.4414

KURSNA LISTA BR.173
ZA DEVIZE

FORMIRANA NA DAN 08.09.2010. GODINE

ŠIFRA VALUTE

NAZIV ZEMLjE

OZNAKA VALUTE

VAŽI ZA

KUPOVNI KURS

PRODAJNI KURS

978

EMU

EUR

1

105,1251

105,7577

36

Australija

AUD

1

75,4396

75,8936

124

Kanada

CAD

1

78,9168

79,3918

208

Danska

DKK

1

14,1151

14,2001

392

Japan

JPY

100

99,0624

99,6586

578

Norveška

NOK

1

13,3145

13,3947

752

Švedska

SEK

1

11,2903

11,3583

756

Švajcarska

CHF

1

81,9561

82,4493

826

Velika Britanija

GBP

1

127,1316

127,8966

840

SAD

USD

1

82,7627

83,2607

Internet portal Radio-televizije Srbije, Jutarnji i Beogradski program pozivaju: Postanite i Vi reporter.

Podsećamo vas da i Vi možete biti naš gledalac reporter, ali molimo vas da uz fotografiju pošaljete i svoje ime i prezime.

Interesantnu fotografiju ili kraći filmski zapis možete nam slati elektronskom poštom ili MMS-om.

Imejl adrese su: webdesk@rts.rs i gledalacreporter@rts.rs

Telefon za MMS je 064-861-10-10

Posle ministra unutrašnjih poslova, i španski premijer Sapatero odbacio primirje koje je proglasila separatistička organizacija ETA. Saopštenja nemaju nikakvu vrednost, jedina odluka koja valja jeste da za svagda treba odustati od oružja, rekao Sapatero.

Španski premijer Hose Luis Rodriges Sapatero odbacio je primirje koje je proglasila baskijska separatistička organizacija Eta.

"Sada saopštenja nemaju više nikakvu vrednost. Jedinu vrednost imaju odluke, a jedina odluka koja valja jeste - za svagda treba odustati od oružja", rekao je Sapatero na konferenciji za novinare.

Španski premijer je rekao da sve demokratske snage dele njegov stav. Eta je u nedelju saopštila da je pre nekoliko meseci odlučila da ne "vodi ofanzivne oružane akcije", ali ne navodeći da li je to privremeno ili konačno primirje.

Španski ministar unutrašnjih poslova Alfredo Peres Rubalkaba rekao je da je najava o prekidu vatre nedovoljna, rekao je i zatražio od te grupe da "potpuno i definitivno odustane od nasilja".

"Ministarstvo unutrašnjih poslova zadržaće istu antiterorističku politiku" u borbi protiv naoružane baskijske grupe, rekao je ministar.

Španska mediji su takođe veoma kritični prema najavi Ete, ocenjujući da je prekid vatre samo taktika kako bi se njeno političko krilo, Batasuna, vratilo u politički život.

Batasuni su, od 2003, zabranjene političke aktivnosti, pa ona na sve načine pokušava da se vrati na političku scenu, kako bi učestvovala na lokalnim izborima u Baskiji, 2011. godine.

Eta se bori za nezavisnost Baskije već više od 40 godina. Dva puta je proglašavala primirje koje je prekršeno. Više od 800 osoba je poginulo u napadima te organizacije.

Restauracija hrama "Atine Nike" na Akropolju dovršena je posle skoro deset godina radova. Svaka kamena ploča vraćena na poziciju koju su pre 2.400 godina odabrale arhitekte zadužene za izgradnju hrama.

Posle skoro deset godina radova, dovršena je restauracija hrama "Atine Nike" na Akropolju, što je bila druga obnova tog spomenika od 1935. godine.

Vođa projekta Dionizija Mihalopulu kazala je da je svaka kamena ploča vraćena na poziciju koju su pre 2.400 godina odabrale arhitekte zadužene za izgradnju hrama.

Uklonjen 2001. godine sa Akropolja kako bi bio restauriran, mali hram koji je u jonskom stilu koji je izgradio Kalikrates 427. pre nove ere, nalazi se desno od ulaza u Propileje.

Hram "Atine Nike", koji se nalazi na jugoistočnom delu Akropolja, bio je sveto mesto u još u doba mikenske civilizacije, 1400. godine pre nove ere.

Oko 565. godine pre nove ere Atinjani su na tom mestu izgradili svetilište posvećeno boginji pobednici "Atini Nike" koje je uništeno tokom persijske invazije 480. godine pre nove ere.

Hram koji se danas može videti najverovatnije je izgrađen u Periklovo doba. Na frizu od mermera, koji se nalazi na gornjem delu hrama, predstavljena je grčka pobeda nad Persijancima u bici na Plateji, 479. godine pre nove ere.

Iako je izgrađen u stilu klasične grčke arhitekture, u hramu se nalaze dva otvora kroz koje se vide temelji iz mikenskog doba na kojima hram leži, namerno ostavljeni u čast predaka iz bronzanog doba.

U periodu godine koji sledi, gotovo po pravilu, mnogo više žena potraži pomoć u sigurnoj kući. Zato je važno da treća sigurna kuća bude završena na jesen.

Treća sigurna kuća u Beogradu trebalo bi da bude završena do kraja oktobra, što zavisi od prikupljenih para u humanitarnoj akciji koju RTS vodi već godinu dana.

Istovremeno, na svim programima naše televizije, Radio Beograda i na Internet portalu, traje medijska kampanja za sprečavanje nasilja u zemlji. U dve postojeće kuće, trenutno je smešteno četrdesetak žena i dece iz cele Srbije.

Zimi i u jesen, gotovo po pravilu, mnogo više žena potraži pomoć u sigurnoj kući. Zato je, kažu, važno da ova treća sigurna kuća bude završena jesenas.

"Ako para nema onda se situacija menja i rokovi se produžavaju, a pri tom vidimo koliko žena ima koje traže našu pomoć i kojima bi ovaj smeštaj bio jedino rešenje u situacijama krize i nasilja koje doživljavaju", rekla je Vesna Stanojević iz Savetovališta za borbu protiv nasilja u porodici.

Podatak da su od početka godine, ubijene 24 žene, među kojima i dve devojčice, opominje da pravovremena reakcija okruzenja cesto izostaje. Zakoni koji predviđaju mere zastite zrtve i kazne za pocinioce nasilja, u praksi se, ne primenjuju na pravi nacin.

"Možda nasilnici nisu do sada sankcionisani na pravi način, ali to ne sme da nas obeshrabri. Ići sa predubeđenjem da nećete uspeti, bolje je da niste ni počinjali. Ja verujem da ćemo uspeti jer druga šansa nam se neće pružiti", rekla je Snežana Lakićević Stojačić iz Ministarstva rada i socijalne politike .

Prvi put, kroz Projekat borbe protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja, pronalaze se sistemska rešenja za sprečavanje nasilja.

"Ovaj projekat ima za cilj jačanje kapacitata institucija koje pružaju pomoć žrtvama, kao i unapređivanje strateškog i zakonodavnog okvira i podizanja svesti o neprihvatljivosti nasilja nad ženama", rekla je koordinator projekta Vesna Jarić.

Sve nadležne institucije sistema, imaju isti zadatak - da pravovremenim reagovanjem spreče nasilje u porodici, a samim tim i posledice koje su ponekad kobne.

Uskoro će, kažu u Upravi za rodnu ravnopravnost, biti predstavljen i Nacrt nacionalne strategije za suzbijenje nasilja nad ženama i nasilja u porodici.

Pisac i pesnik Matija Bećković smatra da je crnogorski jezik dobijen "reciklažom" srpskog, a najveću zabrinutost izaziva činjenica da ga "ne govore ni oni koji ga uvode".

U svetu svakoga dana umre po jedan jezik, a jedino se u Crnoj Gori desilo čudo da je rođen jedan novi, odnosno da je došlo do povećanja jeziliteta, kaže Matija Bećković u intervjuu za podgorički Dan.

Reagujući na, kako se navodi, "nastojanje vlasti da protera iz škola srpski jezik", Bećković ističe da zabrinjava to što crnogorskim jezikom ne govore ni oni koji ga uvode.

Bećković smatra da će kadrovi koji će predavati crnogorski jezik verovatno biti obučavani na sedmodnevnim kursevima.

Upitan kako reaguje na proterivanje srpskog jezika iz crnogorskih škola, Bećković kaže da je njegova prva asocijacija čisto vizuelna.

"Da li će se tom prilikom služiti šmrkovima, čizmama i bajonetima, ili će ga proterivati postepeno i neosetno? Proterivanje jezika je izvanredan filmski motiv. Ne znam kako bi to videli i režirali (Emir) Kusturica ili (Nikita) Mihalkov. U svakom slučaju, oni koji to čine nisu ništa krivi. To im je neko rekao i ne znaju šta je sledeće", rekao je Bećković.

Prema mišljenju Bećkovića, ni uvođenje crnogorskog jezika ni uspostavljanje crnogorske crkve nemaju smisla ako se ne razlikuju od srpske crkve i srpskog jezika.

"Uvođenje tri nova slova je prava inovacija, ali je greška što nisu ukinuta sva ostala. Sa ta tri slova se može reći sve što još uvek ima smisla govoriti. Ovo je vek reciklaže svega postojećeg, pa i jezika. Kao što se recikliraju flaše, tako se od srpskog jezika reciklažom dobija crnogorski. Ne znam kome će, u znak zahvalnosti, podići spomenik kao ocu crnogorske pismenosti, poput Vukovog spomenika u Beogradu", kazao je Bećković.

Sve bi se, kaže, rešilo kad bi predsednik države, ili vlade, izgovorio koristeći nova slova, sa skupštinske govornice ili na televiziji, jednu rečenicu, recimo ovu: "Nemojte se sjekirati, sjutra poslije sjednice sješćemo da nešto izjedemo".

U praksi će, uveren je Bećković, ostati sve kao i do sada: na grobnicama ćirilica, na menjačnicama latinica.

"Dok god na grobljima nema latinice sve drugo je pena koja krklja na površini. Jedna moja strina, koja je želela da ostane anonimna, kaže da je ćirilica na grobovima ostala zato što oni u njima ne učestvuju na izborima", naveo je Bećković.