Kosovski Albanac Sami Osmakac (25), koji živi na Floridi, proglašen je krivim za planiranje samoubilačkog terorističkog napada. Porota je prihvatila tvrdnje Federalnog istražnog biroa o Osmakčevim i on je sada suočen za doživotnom kaznom zatvora.

Osmakac je uhapšen 7. januara, posle višemesečnog praćenja, tokom kojeg je ustanovljeno da je nabavljao zastave Al Kaide, kao i da je pokušavao da nabavi oružje i eksploziv za izvođenje samoubilačkog napada.

Uhapšen je kada je posredstvom agenta FBI pokušao da nabavi oružje, odnosno "kalašnjikov", "uzi" i prsluk ispunjen eksplozivom.

Plan je, kako navodi FBI, bio da istovremeno detonira nekoliko automobila-bombi, potom puca po prolaznicima, da bi se na kraju i sam razneo. Potencijalne mete su mu bili noćni klubovi u Tampi i operativni centar lokalne policije.

Porota je utvrdila i da je kriv za posedovanje neregistrovanog automatskog oružja.

Članovi muslimanske zajednice iz Pinelas Parka, gde je Osmakac živeo, kažu da je imao radikalne stavove koji nemaju veze sa njihovim, preneli su američki mediji.

Osmakčeva porodica, posle njegovog hapšenja, tvrdila je da je Sami nedužan i da se protiv njega vodi progon zbog njegove vere.

Osmakac je povremeno posećivao Kosovo, gde ima rodbinu.

19.40 - Snežna lavina na tri mesta na magistralnom putu Prijepolje-Bjelo Polje, rekao za RTS načelnik Odeljenja održavanja i zaštite puteva u "Putevima Srbije" Milivoje Durković.

18.15 - Ministar prosvete Žarko Obradović preporučio da škole ne rade sledeće sedmice.

17.50 - Vlada Srbije naložila je Ministarstvu prosvete da razmotri mogućnost obustavljanja ili ograničavanja rada u predškolskim ustanovama i školama, saopšteno je iz Vlade.

17.03 - Kolona vozila duga 20 kilometara na autoputu kod Bubanj potoka prema Beogradu. 

15.50 - U 26 opština u Srbiji proglašena vanredna situacija zbog jakih snežnih padavina, rekao načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Predrag Marić.

15.08 - Vlada Srbije odobrila je pomoć u energentima za 31 opštinu i grad, a za 15 opština novčanu pomoć od 69 miliona 200 hiljada dinara.

Vanredna situacija, zbog posledica elementarne nepogode, snežnih padavina i hladnog vremena, proglašena je u 27 opštine u Srbiji. Razmatra se mogućnost proglašenja vanredne situacije na teritoriji cele države, rekao je za RTS načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Predrag Marić i dodao da se to ipak neće dogoditi u naredna 24 sata.

Sneg koji od sinoć pada u celoj Srbiji prouzrokovao je otežan saobraćaj. Na autoputu Beograd-Niš, kod naplatne rampe Bubanj potok, sudarili su se kamion, autobus i automobil, posle čega je formirana kolona duga 20 kilometara.

U popodnevnim satima, na magistralnom putu Prijepolje-Brodarevo kod mesta Točilovo, snežna lavina je zatrpala nekoliko automobila. Prema dosadašnjim informacijama povređenih osoba nema.

Saobraćaj na ovom delu puta je obustavljen, a policija i spasilačke ekipe Sektora za vanredne situacije, uz pomoć mehanizacije Putevi Užice intenzivno rade na raščišćavanju ove deonice i automobila.

Gotovo 17.000 đaka osnovnih i srednjih škola danas nije bilo na nastavi zbog snežnog nevremena, što je 10.000 više nego juče.

Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović preporučio je lokalnim samoupravama u Srbiji da obustave rad u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama od ponedeljka 6. februara do petka 10. februara.

Kako je saopšteno iz vladine Kancelarije za saradnju s medijima, ministar prosvete preporučio je i univerzitetima da tokom ispitnog roka donesu nove planove održavanja ispita i da se ispiti ili odlože, ili grupišu i održe u istom danu.

Hladni talas uticao je i na povećanu potrošnju električne energije. Vlada Srbije je preporučila industrijskim potrošačima da svedu potrošnju na tehnološki minimum, a drugim potrošačima da maksimalno racionalizuju potrošnju energije i energenata.

Radna grupa za sigurno snabdevanje energentima predložila je ranije Vladi Srbije da preduzme mere za smanjenje potrošnje energenata privremenim zatvaranjem škola i smanjenjem potrošnje energenata u velikim industrijskim sistemima u zemlji.

Na temperaturi od minus 10 stepeni u Novom Sadu, sneg koji neprekidno pada od sinoć zavejao je ulice vojvođanske prestonice uprkos naporima zimskih službi da ih održe prohodnim.

Prema rečima portparola tog preduzeća Jelene Stojsavljević, svi putevi prvog prioriteta su prohodni, ali niske temperature slabe dejstvo soli kojom su tretirane saobraćajnice.

Ona je uputila apel vozačima da voze pažljivo, jer prema najavama meteorologa sneg neće prestati da pada. Zimska služba JKP "Gradsko zelenilo" od jutros je na terenu.

Na Fruškoj gori kod Iriškog Venca jutros od četiri sata zabranjen je saobraćaj za šlepere i kamione.

Snežni pokrivač i do dva metra 

Najteža situacija je u Sjenici, Ivanjici, Prijepolju, Crnoj Travi i Surdulici, gde je visina snežnog pokrivača oko dva metra, rekao je načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Predrag Marić.

"Sektor za vanredne situacije čini sve da pomogne životno ugroženim ljudima i onima koji imaju potrebe za lekarom, od Božića smo imali oko 90 intervencija, a štabovi koji funkcionišu u svim ugroženim opštinama rešavaju probleme građana 24 sata dnevno", rekao je Marić.

Temperature i do minus 20 stepeni u svih sedam opština Pčinjskog okruga stvaraju nove nevolje, a načelnik Regionalnog štaba za vanredne situacije Drakča Stanojković rekao je da je u velikom broju udaljenih sela nestalo hrane, da ponestaje i ogrevnog drveta, nafte.

U planinskim selima na području Kraljeva sneg i veoma niske temperature maksimalno su otežali život, ali za sada nije bilo ljudi ugroženih smrzavanjem ili nedostatkom hrane, rečeno je na konferenciji za novinare u Štabu za vanredne situacije.

Svi glavni putevi ka selima su prohodni, ali je na desetine zaselaka danima zavejano. Ugroženim porodicama dostavljaju se hrana i lekovi.

U Loznici je ovo šesti uzastopni ledeni dan. Jutros je bilo minus 10 stepeni i sneg od sinoć ne prestaje da pada, ali su svi putevi u Jadru prohodni, uključujući i pravce prema Republici Srpskoj, a zbog snega na kolovozima saobraćaj se obavlja otežano i sporije.

Načelnik Štaba za vanredne situacije opštine Krupanj Pavle Živanović rekao je da je jutros pet sela ostalo bez električne energije zbog kvara, da je popravka u toku i da je redovna nastava u školama, ali su za osnovce skraćeni časovi.

Muškarac iz Čačka, koji je danas bio zatrpan ispod dva metra snega na magistralnom putu Podgorica-Kolašin, pronađen je i prebačen u Hitnu pomoć u Kolašinu. Kako prenose podgorički mediji, Čačanin je prošao bez težih povreda.

Nesreća se dogodila kada je čovek zaustavio vozilo na magistrali u reonu Bakovića klisure i izašao iz automobila, a tada se na njega obrušio veliki snežni nanos.

Na severu Kosova i Metohije sneg neprekidno pada duže od 24 sata, ali su glavne saobraćajnice  prohodne, a autobusi "Kosmetprevoza" saobraćaju na relaciji Kosovska Mitrovica–Beograd bez izmena, dok je nastava u školama skraćena zbog snega i lošeg napona struje.

Peć je jedini veći grad na Kosovu u kojem do danas nije pao sneg. Međutim i u tom gradu je danas proglašena vanredna situacija, a visina snega dostiže i 60 centimetara.

Slična situacija je i u Đakovici, gde je do danas bilo malo snežnih padavina. Na Kosovu dnevne temperature u poslednjih nedelju dana nisu padale ispod minus 7 stepeni Celcijusa, dok su noćne temperature dostizale i minus 24.

U celoj Srbiji jutros su zabeležene izuzetno niske temperature, a najhladnije je bilo na Zlatiboru, gde je u šest sati izmereno minus 17 stepeni.

BAS: Otkazano 25 polazaka

Autobusi koji dolaze na Beogradsku atuobusku stanicu (BAS) u proseku kasne 60 minuta, a u polasicima do 20, izjavio je danas pomoćink šefa stanice Dragan Savić i dodao da je trenuto otkazano 25 polazaka iz glavnog grada.

Savić je u izjavi za agenciju Beta naveo da su polasci otkazani ka različitim destinacijama među kojima su Sombor, Ljubovija, Kraljevo, Subotica, Vrnjačka Banja, Bezdan, Igalo ...

"Autobusi u polascima kasne do 20 minuta. U dolascima kašnjenje je nešto duže - u proseku 60 minuta, i odnosi na sve pravce", kazao je Savić i dodao da su, zbog snega i jakog vetra, u proseku najveća zakašnjenja autobusa koji dolaze iz mesta širom Vojvodine.

"Autobus sa Zlatibora je u Beograd stigao 88 minuta minuta nakon predviđenog vremena, iz Nevesinja 86, Sarajeva 105, iz Odžaka 92, a sa Uba sat i po", rekao je Savić.

Situacija na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla" je malo drugačija, otkazana su samo dva leta za Podgoricu, jer je tamošnji aerodrom zatvoren zbog snega. Železnički saobraćaj u Republici odvija se bez većih problema.

Vetar slab i umeren, na planinama povremeno jak jugoistočni, na severu severoistočni. Jutarnja temperatura od -12 na severu i zapadu do -3 na jugu i jugoistoku, najviša dnevna od -10 na severu i zapadu do +2 na jugu i jugoistoku.

Najviša dnevna temperatura od -10 do -2 stepena.

Hakerska grupa "Anonimus" presrela je poverljivi telefonski razgovor između istražitelja za "sajberkriminal" iz američkog Ef-Bi-Aja i britanskog Skotland Jarda.

Petnaest minuta dug snimak telefonskog razgovora o praćenju i krivičnom gonjenju članova te hakerske grupe, koji su istražitelji održali 17. januara, postavljen je na Jutjub.

Ef-Bi-Aj je potvrdio da su hakeri presreli razgovor njihovih istražitelja sa kolegama iz britanske policije, kao i da tragaju za osobama koje su odgovorne.

Skotland Jard je potvrdio da je jedan od njihovih specijalista za "sajberkriminal" učestvovao u tom razgovoru, ali da ovaj događaj ne predstavlja pretnju po njihove operacije.

Još nije poznato da kako su "Anonimusi" uspeli da presretnu i snime razgovor.

Grupa hakera je sa jednog od svojih Tviter naloga poručila da je "Ef-Bi-Aj verovatno radoznao zašto i kako, već neko vreme, imamo uvid u njihovu internu komunikaciju".

Jedan od britanskih stručnjaka za internet bezbednost Frenk Gardner rekao je da bi snimak, objavljen na Jutjubu, mogao da bude veoma sramotan za bezbednosne službe dve zemlje.

U jednom delu razgovora agent Ef-Bi-Aja zahvaljuje se britanskim kolegama za pomoć u istragama, a na to mu britanski detektivi odgovaraju: "Tu smo da pomognemo. Znamo da smo zabrljali stvari u prošlosti".

Istovremeno, deluje da su napori u borbi protiv internet cenzure počeli da daju rezultate, pošto je poljska vlada zamrzla ratifikaciju međunarodnog trgovinskog sporazuma ACTA.

Poljski premijer Donald Tusk rekao je da vlada sigurno neće poslati u Sejm na ratifikaciju sporazum zbog koga su na ulicama širom Poljske protestovale desetine hiljada ljudi i činjenice da su sajtovi državnih institucija danima oboreni.

"Anonimusi" su danas oborili i sajt grčkog ministarstva pravde. Hakeri su rekli da je obaranje sajta protest zbog grčkog potpisivanja međunarodnog sporazuma ACTA o borbi protiv falsifikovanja, zaštiti autorskih prava i internet piraterije.

Na adresi ministarstva pravde bio je okačen video sa čovekom u beloj masci koji govori: "Iako je demokratija rođena u vašoj zemlji, sada ste je ubili".

Pre dva dana kompanija Fejsbuk izašla je na berzu, a njena vrednost zvanično je procenjena na sto milijardi dolara. Taj novac potiče od ličnih podataka i razmišljanja korisnika, jer je to jedina "roba" kojom ovaj sajt "trguje".

Oni koji nesavesno ostavljaju previše intimnih podataka na javni uvid, najčešće nisu svesni opasnosti od njihove zloupotrebe, pa Evropska unija uvodi zakon koji će društvenim mrežama i sajtovima ograničiti korišćenje ličnih podataka njihovih korisnika.

Sa 845 miliona korisnika Fejsbuk bi bio treća najmnogoljudnija zemlja sveta, odmah posle Kine i Indije. Srbija ima više od dva miliona korisnika te društvene mreže, uključujući i gotovo ceo politički vrh i političke stranke.

Uprkos tome, srpska država nema nikakvu kontrolu nad informacijama koje građani ostavljaju na svojim nalozima. Korisnici, sa druge strane, najčešće nemaju svest o razmerama moguće zloupotrebe podataka sa mreže.  

"Taj fenomen ne treba neozbiljno shvatati, jer fenomeni koji njega prate nisu neozbiljni. To su količina vremena koje mladi provode na mrežama, a to je nekada i po nekoliko sati, pretnje preko društvenih mreža ili virtuelni identitet koji je često jači od onog u realnom svetu", rekao je gostujući u emisiji Oko prezviter Oliver Subotić.

Evropska unija spremila je objedinjeni zakon za sve zemlje članice koji će omogućiti građanima da, ukoliko požele, obrišu svoje podatke sa te mreže, što do sada nije bilo moguće.

"Ključna stvar je što je tu reč o jednoj američkoj privatnoj kompaniji koju će pokušati da 'reguliše' vlast Evropske unije i to je novost", objašnjava Miloš Đajić iz Društva Srbije za odnose sa javnošću.

Činjenica da Evropska komisija počinje da se bavi ovim fenomenom govori o njegovoj ozbiljnosti i o tome kakav je odnos prema zaštiti privatnosti.

"Kazne za povredu privatnosti u svetu se kreću do dva miliona evra, a u Srbiji su tragikomične", rekao je poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.

Većina korisnika u Srbiji Fejsbuk doživljava samo kao razbibrigu, a tako se odnose i prema svojim privatnim podacima koje ostavljaju na toj društvenoj mreži i opasnostima koje vrebaju na Internetu.

Opasnost po lični ugled

"Najveća opasnost je po lični ugled. Kao pojedinci sebi možemo da nanesemo štetu, jer podaci na Internetu ostaju doveka. To je zamka i za instiucije, kompanije ili političke stranke, jer se uvek može pokazati da su ranije izjavljivali nešto drugačije od onoga što govore danas", upozorio je Đajić.

Sagovornici Oka složili su se da intimne podatke ne treba deliti ni sa kim na "mreži".

"Sve što bi bila vaša intima u realnom svetu, treba čuvati i u virtuelnom. Ako dete vaspitavate da svoj broj telefona ne daje nikome u realnosti to ne treba da se radi ni virtuelno", kaže Oliver Subotić.

Međutim, virtuelna sfera je jako sugestivna. Kada "uđete" u ambijent u kome svi dele svoje podatke, mnogo je lakše da se prilagodite tom društvu i podelite informacije o sebi. Problem je što se privatnost relativizuje u modernom društvu, ističe Subotić.

Fejsbuk je nastao da bi povezao korisnike Interneta, ali je nadrastao svoju prvobitnu svrhu. Korisnici se danas preko svojih profila "druže" i sa ljudima koje nikada nisu sreli, a to može biti naročito opasno.

"Zato kada ostavljate svoje podatke morate da birate, ili da se odreknete svoje privatnosti ili da budete svesni da neko vaše podatke može da iskoristi", kaže Đajić.

Granica je porodična intima, objasnio je Subotić, nekulturno je stavljati takve stvari javnosti na uvid.

Zaštita privatnosti ima i ekonomsku vrednost, upozorio je Šabić, jer u svetu je zbog zloupotrebe podataka u industriji i privredi isplaćeno nekoliko milijardi dolara odštete.

Ipak, ističe Šabić, veće su štete koje nisu merljive novcem. Univerzalnog pravila nema, u redu je reći da ste oženjeni i imate dece, ali ne i staviti imena članova porodice ili čime se bave. Meru svako mora pronaći za sebe, ali nikako ne bi trebalo stavljati kućni telefon ili adresu.

Dobra strana korišćenja masovnih mreža jeste to što je u Srbiji poslednjih godina ipak porasla svest o zaštiti privatnosti, pa na Internetu ima sve manje primera lažnog predstavljanja.

Zbog hladnoće i nevremena pet osoba preminulo u Sarajevu, a u Mostaru jedna, rekao je Tigran Elezović iz Zavoda za Hitnu medicinsku pomoć. Lavina koja se aktivirala na putnom pravcu Istočno Sarajevo–Trnovo kod mesta Krupac, zatrpala je jedno motorno vozilo i jedan autobus sa dvadesetak putnika.

Srećom nije bilo ozbiljnijih posledica po putnike i vozače, navodi se u vanrednom izveštaju Civilne zaštite Republike Srpske. Povređenih nema i ekipe rade na izvlačenju vozila iz lavine.

Mini-bus sa 11 putnika, među kojima su i deca, od jutros je blokiran na magistralnom putu Pljevlja-Mojkovac kada se na njega sa strmina kanjona Tare sručio sneg, javili su lokalni mediji.

Jedan od putnika Radoman Borović, rekao je podgoričkoj televiziji da je kombi do pola zatrpan snegom, da su putnici u strahu zbog ogromnih lavina koje se obrušavaju sa padine kanjona reke Tare.

Spasilačke ekipe zajedno sa vojskom i policijom raščišćavaju put kako bi se probili do zatrpanih putnika.

Zbog niskih temperatura i snega otežan je saobraćaj širom Crne Gore, a pojedini delovi zemlje nemaju struju. Zbog snega i velikih hladnoća skraćeni su časovi u većini škola u Crnoj Gori, a u pojedinim na severu došlo je i do odlaganja nastave, jer se u učionicama pojavio samo mali broj đaka.

Sneg stvara teškoće u saobraćaju gotovo celoj Hrvatskoj, a najteže je u Dalmaciji, gde je zbog snega obustavljena nastava u školama.

Na Split se sručila snežna mećava kakva odavno nije viđena, javljaju lokalni mediji. Trajekt "Bartol Kašić" se jutros u 6.30, zbog jakog vetra, naslonio na nezaštićeni deo obale, pa je na desnoj strani došlo do udubljenja oplate oko 3-4 metra i 1 metar iznad vodene linije, piše Jutaranji list.

Temperatura se, uz jak sneg sa orkanskom burom, spustila na minus četiri, a visina snega je oko 10 centimetara. Čelnici grada proglasili su neradni dan za škole, vrtiće i institucije, a rade samo službe neophodne za funkcionisanje grada.

Sneg pada i u Šibeniku, gde ga ima oko 15 centimetara, dok je u Metkoviću i na Šolti palo oko 30 centimetara. Pada i u Imotskom, kao i na najsunčanijem hrvatskom ostrvu, Hvaru.

Na području Šibensko-kninske županije nema nastave u školama, a ne zna se hoće li je biti iduće sedmice, s obzirom na to da je najavljeno još hladnije vreme.

U Istri i u delu Gorskog kotara, kao i na celom Jadranu, duva jak vetar, povremeno s olujnim i orkanskim udarima. I u Zagrebu pada sneg, izmereno je minus devet stepeni.

Dunav u Bugarskoj, kod luke Ruse, gotovo je zaleđen, pa se najvljuje akcija ledolomaca kako bi se rečni saobraćaj odvijao normalno, javila je bugarska nacionalna televizija. Inače, rekordno niske temerature i sneg u Bugarskoj već su uzeli nekoliko ljudskih žrtava.

Protekle noći u Rumuniji se smrzlo 10 ljudi, čime se broj žrtva hladnoće popeo na 24, a 312 beskućnika ili prozeblih ljudi prevezeno je u bolnice ili skloništa u poslednja 24 sata, navodi Ađerpres.

U Rumuniji se zaledilo čak i Crno more, pa je glavna luka Konstanca okovana ledom.

Demokratska stranka se kandiduje da vodi Srbiju i u budućnosti, ne zato što ne može bez vlasti, već zato što ima kredibilan program i ljude koji mogu taj program da sporovedu, izjavila je potpredsednica DS Jelena Trivan.

Ona je povodom obnavljanja stranke pre 22 godine rekla da DS umesto avanturizma nudi izvesnu budućnost.

Evrospka orijentacija Demokratske stranke promovisana pre 22 godine traje i danas, a DS će biti na vlasti sve dok ova zamlja ne bude članica Evropske unije, poručio je predsednik političkog savate te stranke Dragoljub Mićunović.

Mićunović, koji je i prvi predsednik DS, je na obeležavanju 22 godine od obnavljanja rada stranke, ponovio da će demokrate biti na vlasti dok Srbija ne postane članica EU i dodao da onda više neće ni biti važno ko će biti vlasti.

Demokratska stranka predstavila je danas i novi sajt, koji je i zvanično pušten u rad, a povodom toga je rečeno i da je osnova rada Demokratske stranke odgovornost i otvorenost, tako da će građani i preko ovog sajta moći da se upoznaju sa stavovima stranke po svim pitanjima, ali će moći i da polemišu i postavljaju pitanja.

Obeležavanju godišnjice DS su prisustvovali i zamenik predsednika stranke Dragan Đilas, potpredsednici Dragan Šutanovac, Dušan Petrović, Bojan Pajtić i član Predsedništva stranke Ružica Đinđić.

Demokratska stranka, najuticajnija politička partija vladajuće koalicije "Za evropsku Srbiju", osnivačku skupštinu održala je pre 22 godine, 3. februara 1990. Time je i formalno obnovljen rad izvorne Demokratske stranke Ljube Davidovića, osnovane 1919. godine.

Grupa od 13 intelektualaca novembra 1989. odlučila je da obnovi rad Demokratske stranke i oni su 11. decembra iste godine u svojstvu Osnivačkog odbora obavestili javnosti da Demokratska stranka obnavlja rad. Za prvog predsednika DS izabran je Dragoljub Mićunović.

Mićunović je poslanik u aktuelnom sazivu Skupštine Srbije, šef je delegacije Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, a u DS je predsednik Političkog saveta.

Na skupštini stranke 5. januara 1994. za predsednika je izabran Zoran Đinđić. Đinđić je bio predsednik Vlade Srbije od 25. januara 2001. do 12. marta 2003. godine, kada je ubijen.

Posle ubistva premijera Đinđića, skupština je za predsednika Vlade, 18. marta 2003, izabrala Zorana Živkovića, takođe iz Demokratske stranke. Boris Tadić postao je lider DS 22. februara 2004. godine.

Predsednik Srbije Tadić je od 2004. Na tu funkciju biran je do sada dva puta, u drugom mandatu 2008. godine, a oba puta na direktnim predsedničkim izborima.

DS je predvodila gotovo sve akcije opozicije tokom devedesetih, kao i one koje su oktobra 2000. godine dovele do pada režima Slobodana Miloševića. Na internet strani DS navodi se da imaju 192.064 članova, od kojih su 77,5 hiljada žene. Demokratska omladina ima približno 40.000 članova.

Stranka učestvuje u vlasti u 125 opština i gradova (od ukupno 174), a iz redova DS je 15 gradonačelnika, osam predsednika skupština gradova, 71 predsednik opština i 33 predsednika skupština opština u Srbiji.

Među članovima stranke nalazi se 1.429 magistara i 681 doktor nauka. DS u Skupštini Srbije danas ima 64, a u Skupštini Vojvodine 62 poslanika.

Lideri Srbije, Hrvatske i BiH pozdravili su na samitu trilaterale na Jahorini formiranje Veća ministara BiH, rezultate hrvatskog referenduma o članstvu u EU, kao i pomake koje su napravile Srbija i BiH u procesu evrointegracija.

Sastanku su prisustvovali predsednik Srbije Boris Tadić, predsednik Hrvatske Ivo Josipović, predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić, kao i članovi Predsedništva Bakir Izetbegović i Nebojša Radmanović.

Posle sastanka trilaterale, predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da je spreman da se sastane sa Hašimom Tačijem samo ukoliko bi taj razgovor bio u funkciji rešavanja problema na Kosovu i Metohiji.

Hrvatski predsednik Ivo Josipović pokrenuo je inicijativu da se optuženima za ratne žločine sudi prema mestu prebivalištva i predložio potpisivanje posebnog sporazuma koji bi to regulisao.

Inicijativu je podržao predsednik Boris Tadić, ali ne i Bosna i Hercegovina, jer među članovima Predsedništva BiH nije bilo saglasnosti o tome.

Josipović je rekao da bi sporazum o suđenju za ratne zločine prema mestu prebivališta doprineo efikasnijem procesuiranju, a da bi istovremeno onemogućio politizovanje slučajeva ratnih zločina. Ivo Josipović je istakao da niko ko je počinio zločine ne sme ostati nekažnjen.

Hrvatski predsednik veruje i da će Zakon o ništavosti optužnica za ratne zločine protiv hrvatskih državljana koje su podignute u Srbiji u svakom slučaju "pasti u vodu", te da sporazum sa Srbijom o procesuiranju ratnih zločina prema mestu prebivališta počinilaca može bolje da reši takve probleme.

Boris Tadić je rekao da će Srbija insistirati da se i u budućnosti procesuiraju ratni zločini i pozvao sve države u regionu da u pravnim procesima odgonetnu šta se dešavalo za vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji, krivce za zločine stave iza rešetaka i doprinesu pomirenju.

"U tom pogledu Srbija više nije ista zemlja kao nekada", rekao je Tadić i dodao da je naša zemlja u toj oblasti proteklih godina uložila ogromne napore.

Prema Josipovićevim rečima, iako je napravljen ozbiljan napredak u svim zemljama u domenu kvaliteta samih suđenja, i danas postoje problemi, koji su se, kako je naveo, pokazali u slučaju Purde i nekim drugim primerima suđenja za ratne zločine.

Takvi slučajevi su pokazali da postoji potreba bolje koordinacije, pa i razgovora o drugačijoj nadležnosti da bi se izbeglo politizovanje slučajeva ratnih zločina, naveo je Josipović.

"Mislimo da je to vrlo važno da bi se efikasno progonili počinitelji ratnih zločina, a da bi se izbeglo politizovanje suđenja i da bi se lakše rešavala brojna pitanja u vezi sa ratnim sukobima, a u prvom redu pitanje nestalih", rekao je Josipović.

BiH bez jedinstvenog stava

Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić, rekao je da je Sarajevo odbilo inicijativu Josipovića, jer o tome ne postoji saglasnost u tročlanom predsedništvu BiH, ali da ipak postoji modalitet koji je samo na nivou radnog predloga.

"Ideja je da se sa naše strane da političko ovlašćenje tužilaštvu BiH da, po proceni tužilaca ili kolegijuma tužilaca, može da prepusti određeni slučaj drugoj državi ukoliko proceni da će tako suđenje biti efikasnije, a pristup dokazima bolji", naveo je Komšić.

Prema njegovim rečima, pitanje ratnih zločina posebno je osetljivo u BiH, koja je, kako je naveo, najviše pogođena ratom devedestih.

"Za nas jeste prirodno da insistiramo da se sudi prema mestu izvršenja zločina", rekao je Komšić i dodao da su Srbija i Hrvatska otvorile mogućnost sklapanja bilaterlanog sporazuma, a da će BiH raditi na traženju načina da se i BiH priključi toj vrsti saradnje.

"Takav predlog, međutim, mora da prođe organe BiH i da se o njemu izjasne Veće ministara i ministar pravde", naveo je Komšić.

Na pitanje novinara kako će tužilaštvo BiH prihvatiti takav predlog kada je stopiralo slučajeve u kojima se sudi za zločine počinjene nad Srbima, poput Doborovoljačke ulice, on je rekao da se ne slaže sa tom konstatacijom, ali i da ne može da komentariše rad tužilaštva.

Komšić je, odgovarajući na pitanje sa kojom se konstatacijom ne slaže, rekao "sa tom da brojite zločine i počinioce zločina na taj način".

Tadić: Saradnja u doba krize

Na sastanku je bilo reči i o ekonomskoj saradnji regiona, kao i o borbi protiv organizovanog kriminala.

Predsednik Boris Tadić je rekao da države regiona u uslovima svetske ekonomske krize moraju da iskoriste sve unutrašnje ekonomske resurse, ali i da učine sve da pomognu državama evrozone da se izbore sa problemima.

Tadić je istakao da radna mesta u regionu zavise od situacije u evrozoni, ali i od sposobnosti samih država Balkana da iskoriste sve svoje skrivene resurse.

Objasnivši da je fokus u razgovoru stavio upravo na vezu ekonomskih kretanja u svetu i situacije u regionu, Tadić je konstatovao da nijedan od lokalnih napora ne može da donese rezultate ako kriza na širem planu ne bude savladana.

"Potrebno je u vremenu pred nama pronaći sve potencijalne unutrašnje resurse za razvoj, kao što su mineralna nalazišta, kompanije koje bi zajedničkim nastupima mogle osvajati poslove na trećim tržištima ili naučna saradnja", rekao je Tadić.

Željko Komšić je rekao da je na sastanku data puna politička podrška borbi protiv organizovanog kriminala, što je, kako je rekao, bila i glavna tema razgovora.

Na sastanku je, kako je rekao, bilo reči i zajedničkom apliciranju za fondove EU za prekograničnu saradnju, zatim o međusobnom zastupanju u konzularnim stvarima u trećim državama, pripremama za promenu graničnog režima i zajedničkim kandidaturama za sportska dešavanja.

Na Jahorini su uvedene jake mere bezbednosti, a za praćenje skupa akreditovano je više od 150 izveštača iz BiH i inostranstva.

Na prošlogodišnjem trilateralnom sastanku na Brionima dogovoreno je da se lideri triju država okupljaju bar dva puta godišnje, a dogovorenu visoku frekvenciju trilateralnih kontakata opravdava i činjenica da se samo šest meseci kasnije predstavnici Srbije, Hrvatske i BiH sastaju u znatno izmenjenim političkim okolnostima. U Hrvatskoj je, naime, u međuvremenu izabrana socijaldemokratska vlada.

Iako su neformalne trilaterale u jugoistočnoj Evropi proteklih nekoliko godina bile jedan od omiljenih formata za rešavanje regionalnih problema, pa su tako postojali srpsko-bosansko-turski, srpsko-hrvatsko-mađarski i srpsko-hrvatsko-slovenački trilateralni susreti, stručnjaci procenjuju da su za stabilnost regiona redovni kontakti predstavnika Srbije, Hrvatske i BiH daleko najvažniji.

U Minhenu počela dvodnevna Međunarodna bezbednosna konferencija, na kojoj učestvuje i ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić.

Na marginama Međunarodne bezbednosne konferencije Minhenu, koju je otvorio ministar odbrane Nemačke Tomas de Mezijer, Jeremić se sastao se sa šefom rumunske diplomatije Kristijanom Diakoneskuom.

Jeremić će tokom boravka u Minhenu imati niz bilateralnih susreta sa visokim zvaničnicima koji učestvuju na skupu, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

Konferencija okuplja na stotine eksperata i i vodećih svetskih političara, šefova država ili vlada i ministara iz oko 70 zemalja, a ceo skup obezbeđuje oko 3.000 policajaca.

Na dnevnom redu konferencije biće teme od finansijske krize, jače uloge Azije i "Arapskog proleća", do zaštite na internetu, energetike, prirodnih resusra i čovekove okoline, kao sigurnosnih faktora.

I ove godine konferencija se, uz najavljene demonstracije protivnika NATO i globalizacije, održava u luksuznom hotelu "Bajerišer Hof".

Na konferenciji, koja 5. februara završava rad, najavljen je dolazak i američkog državnog sekretara Hilari Klinton i generalnog sekretara NATO Andersa Roga Rasmusena.

Predsednik ove konferencije Volfgang Išinger, bivši predstavnik EU u "trojci" u pregovorima o Kosovu je uoči početka skupa upozorio na opasnost vojnog udara na Iran.

"To bi bio bankrot politike i diplomatije", rekao je Išinger za "Dojčland radio''. On je dodao da se u Minhenu mora razgovarati da li, osim vojnih, postoje i druge opcije u automskom sukobu sa Iranom.

Ovu konferenciju je 1962. godine, s idejom da se prvenstveno bavi pitanjem odbrane, osnovao Evald-Hajnrih fon Klajst-Šmencin, jedan od zaverenika grupe oko grofa Štaufenberga, koja je izvela neuspeli atentat na Hitlera.

Haški optuženik Vojislav Šešelj odbio je da ga u pritvoru Tribunala, na zahtev sudija pregleda kardiolog iz Rusije, koga je odredio sekretarijat suda.

Pretresno veće Žana-Kloda Antonetija nedavno je naložilo da Šešelja pregleda ruski doktor Sergej Avdejev, koji je to već jednom učinio, na Šešeljev poziv.

Pošto je Avdejev odgovorio da u određenom roku ne može pregledati Šešelja, Tribunal je pronašao kardiologa iz Rusije, koji je pristao da to uradi.

Današnjim podneskom, sekretarijat Tribunala je obavestio sudije da je Šešelj odbio da ga taj ruski specijalista pregleda i da mu nije dozvolio uvid u medicinsku dokumentaciju.

U podnesku piše da je Šešelj, na pitanje da li odbija da ga pregleda bilo koji lekar iz Rusije, odgovorio da "se neće saglasiti da ga pregleda nijedan doktor koga je odredilo pretresno veće".

Za utorak, 7. februar, zakazana je rasprava o stanju u postupku protiv Šešelja, na kojoj će biti razmatrano i njegovo zdravstveno stanje. Pretresno veće je, zakazujući raspravu, naznačilo da je "zabrinuto" zbog bolesti Šešelja.

Hronologija bolesti

Šešelju je 6. januara pozlilo u pritvoru Tribunala u Sheveningenu, a posle ukazane hitne pomoći bio je prebačen u bolnicu u Lajdenu, gde mu je 12. januara, kako je medijima u Srbiji prenela njegova supruga Jadranka, ugrađen aparat za regulisanje srčanog ritma - pejsmejker.

Nakon što je vraćen u sudski pritvor, Šešelj je u dva navrata na kratko bio u bolnici radi kontrole, odnosno "iz predostrožnosti", po rečima predstavnice suda Nerme Jelačić.

Šešelja su prošle nedelje u sudskom pritvoru pregledali specijalisti iz Srbije po njegovom izboru, predvođeni Milovanom Bojićem. Oni su, po povratku u Beograd, izjavili da je Šešeljevo zdravlje ozbiljno ugroženo.

Tribunal je nekoliko puta saopštio da je Šešeljevo stanje, posle bolničkog lečenja, "stabilno".

SRS je u nekoliko navrata optužila Tribunal da Šešelja ne leči na primeren način, nazivajući to "pokušajem ubistva". Sud je kao "apsolutno neosnovane" odbacio te optužbe, podvlačeći da se Šešelju pruža najbolja raspoloživa medicinska nega.

Prošle godine, Šešelj je zbog tahikardije "poremećaja srčanog ritma" bio podvrgnut ablaziji, medicinskom zahvatu kojim se pravilan srčani ritam uspostavlja sondom ubačenom u srce kroz preponsku arteriju.

Šešelj je prošle godine odbio da ga pregleda kardiolog koga je odredio Tribunal, samo zato što dolazi iz Velike Britanije.

Suđenje Šešelju traje od novembra 2007. godine, a završne reči trebalo bi da počnu 5. marta. Lider radikala je u međuvremenu osuđen na 15 i 18 meseci zatvora zbog nepoštovanja suda, odnosno objavljivanja identiteta zaštićenih svedoka, a prva presuda je pravosnažna.

U pritvoru Haškog tribunala, Šešelj je od 24. marta 2003. godine kada se dobrovoljno predao odmah pošto je optužnica protiv njega bila objavljena.

18.00 - Američke turistkinje oslobođene, saopštile egipatske vlasti.

16.30 - Dve američke turistkinje i njihov vodič kidnapovani nedaleko od Šarm al Šeika. 

15.20 - Policija i dalje pokušava da suzavcem rastera demonstrante. Najmanje jedan učesnik protesta bacio "molotov koktel" na policiju.  

15.00 - Među žrtvama sukoba i jedan policajac. 

Za 48 sati gotovo neprekidnih sukoba policije i demonstranata u nekoliko egipatskih gradova ubijene su četiri osobe dok je 1.689 povređeno. Kraj neredima, koji su izbili posle egipatskog "Hejsela" se ne vidi, jer vlasti ni batinama ni suzavcem ne uspevaju da zauzdaju gnev građana.

Tokom protesta u Kairu ubijene su dve osobe, demonstrant i vojni oficir, a još dve su stradale u Suecu. Zamenik ministra zdravlja saopštio je da je do sada povređeno 1.689 osoba. Pod opsadom je zgrada Ministarstva unutrašnjih poslova.

Svedoci tvrde da je policija ispalila suzavac u pokušaju da rastera oko 3.000 demonstranata okupljenih ispred sedišta policije u Suecu, pre nego što su upotrebili bojevu municiju.

Izvor iz egipatske policije tvrdi da policija nije otvorila vatru na demonstrante, već da su stotine naoružanih ljudi napale štab lokalnih snaga bezbednosti u severoistočnoj egipatskoj luci.

Državna televizija javila je da je prvog dana protesta u Kairu 628 osoba povređeno u nasilju uglavnom od udisanja suzavca koji je policija ispalila na demonstrante koji su pokušavali da stignu do zgrade Ministarstva unutrašnjih poslova.

Demostranti su optužili vladajući Vojni savet, koji je preuzeo vlast u zemlji posle svrgavanja predsednika Hosnija Mubaraka pre godinu dana, da loše vodi zemlju tokom tranzicionog perioda.

Oni zahtevaju smenu vojnog lidera, maršala Huseina Tantavija, neki čak i njegovo pogubljenje, smatrajući da su snage reda bile nesposobne da spreče sukobe ili da su aktivno učestvovale u provokaciji nereda.

Ključni problem u čitavoj situaciji jeste to što vojska nije zainteresovana da bilo kome preda vlast. Opoziciju predstavlja skup egoista čije se ambicije završavaju na trgu Tahrir, dok najjača politička snaga Muslimansko bratstvo pokušava da situaciju sredi tako što će napraviti dogovor sa vojskom.

U međuvremenu, ogromna stopa kriminala i katastrofalno stanje ekonomije predstavljaju probleme o kojima niko ozbiljno ne govori, a svi ovi faktori onemogućavaju normalno funkcionisanje Egipta kao države.

U zemlji je trodnevna žalost. Vlada je smenila rukovodstvo fudbalskog saveza i šefa službe bezbednosti u Port Saidu, gde se tragedija dogodila, a gradonačelnik je podneo ostavku.

Nasilje na stadionu u Port Saidu uzrokovalo je novu političku krizu u Egiptu, ocenjuju svetski mediji.

Skupština Društva Železara Smederevo d.o.o. imenovala je Vukoicu Šćekića za vršioca dužnosti generalnog direktora, na sednici koja je danas održana u Beogradu, potvrdio je Tanjugu gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević.

Skupština Društva Železara Smederevo d. o. o. Smederevo, koju čine predstavnik Ministarstva ekonomije Zoran Tadić, Ministarstva finansija Tijana Cvetković i Stefan Lazarević, gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević i predsednik Skupštine grada Smedereva Branče Stojanović, održala je danas konstitutivnu sednicu.

Funkciju vršioca dužnosti generalnog direktora, u periodu od tri meseca, obavljaće Vukoica Šćekić, dosadašnji izvršni direktor za ljudske resurse i radne odnose u kompaniji Ju-es-stil Srbija.

Dr Vukoica Šćekić bio je imenovan za izvršnog direktora za ljudske resurse i radne odnose u kompaniji Ju-es-stil Srbija 1. marta 2007. godine sa mesta generalnog menadžera istog sektora.

Školovao se u Beogradu, gde je diplomirao na Ekonomskom fakultetu 1978. godine, magistrirao je deset godina kasnije i doktorirao 1999. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je beogradska policija zaplenila više od 50 kilograma marihuane i 200 grama amfetamina i uhapsila Davora P. iz Beograda, zbog sumnje da je neovlašćeno proizvodio i prodavao opojne droge, saopštio je MUP Srbije.

Pregledom automobila kojim je upravljao Davor P. (29) pronađene su dve kese sa 20 paketa marihuane težine oko 20 kilograma.

Pretresom iznajmljene garaže, koju je osumnjičeni koristio u Zemunu, policijski službenici su pronašli još 30 paketa sa oko 30 kilograma marihuane, dok je u iznajmljenom stanu nađeno 300 grama marihuane, 200 grama anfetamina i vaga za precizno merenje.

Osumnjičeni je, uz krivičnu prijavu, priveden dežurnom istražnom sudiji Višeg suda u Beogradu.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je spreman da se sastane sa predsednikom kosovske vlade Hašimom Tačijem samo ukoliko bi taj razgovor bio u funkciji rešavanja problema na Kosovu i Metohiji, a ne u funkciji promocije kosovske državnosti, simboličnog nadgornjavanja ili političkog folklora.

Tadić je objasnio da ima prostora za razgovor ukoliko postoji spremnost druge strane da razgovara o planu u četiri tačke ili nekom drugom planu.

Predsednik Srbije je, posle sastanka trilaterale BiH, Srbije i Hrvatske na Jahorini, rekao da nije spreman da sa Tačijem razgovara samo zato da bi se sreli i da bi mediji o tome mogli da izveste, već da je nužno da razgovor bude efektivan i da donese neku korist.

Boris Tadić je podsetio da je sa Tačijem u prošlosti već razgovarao tokom pregovora vođenih u vreme Vlade Vojislava Koštunice, tako da ne postoji "personalna prepreka" za takav razgovor, prenosi Tanjug.

"Pri tom, takav razgovor ne može da bude iskorišćen za promociju kosovske državnosti, jer razgovor mora da bude u funkciji rešavanja problema, a ne simboličkog nadgornjavanja i političkog folklora", rekao je Tadić, komentarišući na insistiranje novinara Tačijevu izjavu da je spreman da razgovara sa predsednikom Srbije.

Kosovski premijer Hašim Tači izjavio je da je spreman za sastanak sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, radi razgovora o nizu problema u odnosima Prištine i Beograda, piše prištinska štampa.

"Stav Srbije prema Kosovu nije fer i Beograd bi trebalo da promeni odnos ne samo prema Kosovu, već i prema drugim balkanskim zemljama. Spremni smo za saradnju i da se severoatlantskim strukturama priključimo zajedno, kao region", rekao je Tači, prenosi Fonet.

Dolazak na tržište Srbije velike svetske kompanije kao što je holandska "Kampina" imaće pozitivan uticaj na domaću industriju mleka i poljoprivredne proizvođače, ocenio je danas ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović.

Kada tako velika svetska kompanija pokazuje interes da ulaže kod nas, to znači da je Srbija zemlja sa ogromnim mogućnostima koje u budućnosti treba još bolje da iskoristi, rekao je Petrović u Privrednoj komori Srbije.

On je objasnio i da je specifičnost kompanije "Kampina" u tome što je organizovana kao zadruga sa više hiljada vlasnika, što bi trebalo da ima povoljan uticaj i na srpske poljoprivredne proizvođače.

Svaka konkurencija, posebno na tržištu hrane, dobrodošla je u Srbiji, rekao je ministar i pozvao druge investitore da ulažu.

Petrović je istakao da obe strane, i "Imlek" i "Kampina", nakon potpisivanja Sporazuma očekuju da se prodaja što pre realizuje.

Kompanije "Rojal Frislandkampina" i "Salford kapital partners" potpisale su Memorandum o razumevanju o akviziciji preduzeća Imlek A.D. Beograd i Mlekare A.D. Subotica, sa ciljem da se utvrdi poslovna pozicija "Frislendkampine" u jugoistočnoj Evropi - regiji sa 76 miliona potrošača - saopšteno je juče u Amersfortu u Holandiji.

"Imlek i "Mlekara Subotica" posluju, kao nezavisni proizvođači mlečnih proizvoda na području zapadnog Balkana. Zajedno opslužuju tržište od oko 25 miliona potrošača, a ukupan prihod kompanija iznosi oko 270 miliona evra.

Inače, ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović danas je sa makedonskim zvaničnicima potpisao Sporazum o fitosanitarnoj saradnji i Sporazum o bezbednosti hrane i veterinarstva, kako bi se omogućio nesmetan promet biljnih i životinjskih vrsta i proizvoda.

Kineski premijer Ven Đabao rekao je da njegova zemlja nema ni sposobnosti ni nameru da "kupi Evropu", reagujući tako na zabrinutost Evrope oko sve većih kineskih ulaganja u privrede evrozone, veoma pogođene dužničkom krizom.

Ven je na Nemačko-kineskom poslovnom forumu u gradu Guangdžou na jugu zemlje rekao da je Kina spremna da sarađuje sa Evropom u borbi protiv aktuelne krize, a da neki ljudi kažu kako to znači da Kina želi da kupi Evropu, prenela je agencija AFP.

"To ne odgovara stvarnosti. Kina nema tu nameru, a nije za to ni sposobna", istakao je Ven.

Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja se nalazi u trodnevnoj poseti Kini kako bi povećala poverenje zvaničnog Pekinga u Evropu, takođe je prisustvovala pomenutom forumu, zajedno sa rukovodiocima iz sektora energetike, hemije, bankarstva i elektronike.

U Evropi se u poslednje vreme intenzivirala zabrinutost oko toga da bi talas investicija kineskih kompanija i državnih fondova mogao zvaničnom Pekingu da omogući prevelik uticaj nad posrnulim evropskim privredama.

Evropski lideri su ranije pozvali Kinu, koja poseduje najveće devizne rezerve na svetu, da ulaže u fond Evropske unije za pomoć prezaduženim članicama. Zvanični Peking dosad nije dao konkretno obećanje da će pružiti finansijsku podršku Evropi.

Nemačka kancelarka se danas sastala sa kineskim predsednikom Hu Đintaom u nastojanju da poveća poverenje Kine i obezbedi podršku za Evropu gde dužnička kriza preti da gurne region u recesiju.

Kina, druga najveća privreda sveta, s povećanom zabrinutošću gleda pogoršanje privredne situacije u evrozoni i stalno traži od evropskih lidera da preuzmu kontrolu nad trenutnim stanjem.

Predsednik Kine rekao je Merkelovoj, pre njihovog sastanka iza zatvornih vrata, da će njena poseta doprineti "povećanju međusobnog razumevanja" dveju zemalja čija trgovinska razmena je dostigla u 2011. godini 169 milijardi dolara, 18,9 odsto više nego predhodne godine.

Ratna histerija na Bliskom istoku se nastavlja. Američki ministar odbrane Leon Paneta smatra da će Izrael napasti Iran na proleće kako bi sprečio Teheran napravi nuklearnu bombu.

Paneta je prvi put pomenuo mogućnost izraelskog napada u intervjuu za Vašington post, u kom je istakao da je Izrael zabrinut zbog činjenice, kako tvrde u Tel Avivu, da je Iran obogatio dovoljnu količinu uranijuma i da sada samo SAD mogu vojno da zaustave Teheran.

"Postoji velika verovatnoća da će Izrael napasti u aprilu, maju ili junu, pre nego što Iran uđe u zonu imuniteta i proizvede nuklearnu bombu", rekao je Paneta za američki list.

"Izraelci su nam rekli da razmatraju napad. Sa druge strane, mi smo im preneli rizike takvog poteza", rekao je Paneta na sastanku NATO-a u Briselu.

Prema njegovim rečima američki predsednik Barak Obama i on su upozorili Izrael da se SAD protive napadu, zato što bi se time poremetile veoma uspešne međunarodne sankcije i druge mirnodopske mere.

Bela kuća još nije odlučila kako će reagovati na eventualni napad. Paneta je za američku televiziju Si-Bi-Es rekao da Teheranu treba otprilike godinu dana da proizvede dovoljno obogaćenog uranijuma i još najmanje toliko da završi bombu.

Međutim, prošle nedelje u Vašingtonu šef Mosada Tamir Pardo rekao je da je jedna od mogućnosti jednostran napad, bez mešanja drugih zemalja.

Hamnei: Čekamo vas

Vrhovni iranski vođa Ajatolah Ali Hamnei upozorio je Zapad da je Iran spreman za bilo kakav napad i da će na njega adekvatno uzvratiti.

Hamnei je posle molitve u Teheranu pred hiljadama vernika u govoru istakao da će Iran odgovoriti na sve pretnje, sankcije i evenutalni napad "u pravom trenutku" i "kad bude neophodno", insistirajući da Iran neće odustati od nuklearnog programa.

Vrhovni iranski vođa osvrnuo se i na Izrael rekavši da će Teheran pomoći svakoj zemlji i grupi koja se protivi Izraelu.

"Izrael je kancerogeni tumor koji bi trebao da bude i biće odstanjen", ocenio je Hamnei.

Prema njegovim rečima nametnute sankcije ne samo da nisu oslabile Iran, već su ojačale zemlju.

"Kada smo pod sankcijama okrećemo se domaćim telentima i kapacitetima. Rastemo. Da nemamo sankcije na izvoz oružja, ne bismo imali ovakve napretke kakve imamo danas. Da su oni napravili nuklearnu centralnu u Bušeru ne bismo ovoliko napredovali do obogaćenog uranijuma", rekao je Hamnei.

Vrhovni iranski vođa zaključio je da, zbog pomenutih razlgoa, sankcije, u stvari, pogoduju Iranu zemlji.

Tri učenice srednje škole povređene su danas, kada se u opštini Lipljan prevrnuo đački autobus, izjavio je lekar gračaničkog Kliničko bolničkog centra Slobodan Aranđelović, u kome se dve devojčice oporavljaju, dok je treća puštena kući.

"Učenice se nalaze na intenzivnoj nezi, zbog povreda glave, vrata i grudnog koša. Pratimo njihovo zdravstveno stanje, obavljeni pregledi ukazuju da nemaju značajnije unutrašnje povrede", rekao je Aranđelović.

Prema njegovim rečima, treća devojčica, koja je nakon nesreće dovezena u Gračanicu u KBC, imala je povredu arkade i puštena je kući.

Đački autobusi svakodnevno prevoze učenike do škola u Lapljem Selu, Gračanici, Sušici i Čaglavici.

Školski autobus prevozio je učenike iz Lapljeg Sela do Livađa i Gušterice, a udes se najverovatnije dogodio zbog neočišćenog snega na putu. Autobus je skrenuo sa puta, a zbog smeta je izbegnuta veća nesreća.

Saobraćajna nezgoda dogodila se na putu Livađe - Gušterica.

Na centralnom Kosovu, osim magistralnog puta Priština-Gnjilane koji se redovno čisti, na svim ostalim putevima u sredinama gde žive Srbi saobraćaj se otežano odvija.

Od juče je zbog niskih temperatura i kašnjenja školskih autobusa u svim srednjim školama na centralnom Kosovu početak nastave pomeren za sat vremena.

Britanski ministar za energetiku i klimu Kris Hun podneo je ostavku, nakon što je britansko tužilaštvo saopštilo da će biti optužen da je počinio saobraćajni prekršaj prekoračenja brzine za koji je kao izvršioca "podmetnuo" svoju bivšu suprugu.

Hun je član Liberalno-demokratske partije, koalicionog partnera konzervativnog premijera Dejvida Kamerona i treći je ministar koji je napustio vladu od njenog formiranja u maju 2010. godine.

"Današnja odluka tužilaštva je za žaljenje. Nevin sam što se tiče tih optužbi i nameravam da se borim na sudu", rekao je Hun novinarima u Londonu.

Ostavku podnosi, kako je rekao, da bi se usredsredio na sudski postupak, a i da on ne bi ometao njegov posao ministra.

"Zaključili smo da ima dovoljno dokaza da se protiv Huna i njegove bivše supruge Viki Prajs podigne tužba zbog ometanja pravde i pojaviće se na sudu 16. februara", saopštio je ranije glavni tužilac za Englesku i Vels Kir Stermer.

Hun je do sada negirao da je bivšu suprugu Prajs zamolio da na sebe preuzme saobraćajni prekršaj koji je on počinio 2003. godine. Zbog prekoračenja brzine Hun bi mogao da ostane bez vozačke dozvole.