U Grčkoj stupa na snagu novi Zakon o zabrani pušenja u zatvorenim javnim prostorima. U preduzećima i kancelarijama neće biti moguće pušiti ni u zasebnim prostorijama. Kazne i do 10.000 evra.

Posle teških mera štednje, Grci će se od danas suočiti s novom nepopularnom merom - zabranom pušenja u zatvorenim javnim prostorima.

Novi Zakon o zabrani pušenja pogodiće 42 odsto stanovnika Grčke starijih od 15 godina, što je znatno više od proseka zemalja Evropske unije od 29 odsto. U toj zemlji pušenje mnogi smatraju simobolom nacionalnog prkošenja pravilima, navodi agencija AP.

Zbog kršenja propisa o zabrani pušenja na javnim mestim i zabrane reklamiranja duvanskih prozivoda u Grčkoj, prestupnike čekaju kazne i do 10.000 evra.

Premijer Jorgos Papandreu rekao je da će zabrana pušenja kao i mere štednje naučiti Grke da razmišljaju o posledicama svog delovanja.

"To će doprineti onome što radimo danas s ciljem da promenimo stavove, norme i ponašanje kako bismo poboljšali kvalitet života i učinili našu zemlju održivom, ne samo u ekonomiji već i u svakodnevnom životu", rekao je Papandreu.

Profesor javnog zdravlja s univerziteta Harvard Gregori Konoli rekao je da je pušenje veliki problem za Grčku.

"Naša najumerenija projekcija je da će od sve dece koja danas žive u Grčkoj, pušenje ubiti više od 350.000 njih ako se hitno nešto ne uradi", rekao je Konoli novinarima u Bostonu.

Konoli i njegove kolege s Harvarda i Univerziteta u Atini prikupljaju podatke u Grčkoj kako bi procenili posledice zabrane pušenja.

Od danas u Grčkoj u preduzećima i kancelarijama neće biti moguće pušiti ni u zasebnim prostorijama. Uhvaćeni u kršenju novog zakona biće kažnjeni s 50 do 500 evra a njihova imena će biti zabeležena u bazu podatka prekršioca.

Preduzeća će morati da plate između 500 i 10.000 evra.

Nedaleko od aerodroma u Dubaiju srušio se teretni avion. Poginula oba člana posade. Uzrok nesreće tehnički problemi.

Jedan teretni avion srušio se nedaleko od međunarodnog aerodroma u Dubaiju, a u nesreći su poginuli pilot i kopilot, saopštila je direkcija za civilnu avijaciju Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Avion Boing 747-400 američke kompanije "Junajtid parsel servisis" srušio se ubrzo nakon poletanja na vojnu bazu u nenaseljenoj oblasti, blizu autoputa.

Direkcija za civilnu avijaciju saopštila je da su nađena tela dva pilota.

"Pilot je javio da su se u kabini pojavile vatra i dim, bilo mu je rečeno da se vrati u Dubai. Pošto nije uspeo da sleti, avion je nestao sa radara, a kasnije je nađen", rekao je direktor civilne avijacije Saif Al Suvaidi.

Američka kompanija, koja se bavi prenosom pošiljki, potvrdila je da se srušio avion koji je iz Dubaija leteo u nemački grad Keln.

Avion se zapalio posle pada, a kako je javila državna televizija Dubaija, uzrok nesreće su tehnički problemi.

Naoblačenje s kišom i lokalnim pljuskovima s grmljavinom, koje će ujutru zahvatiti južne krajeve, tokom dana proširiće se na jugoistočne i istočne.

U ostalim predelima malo do umereno oblačno. Jutarnja temperatura od 7 do 13 stepeni, a najviša dnevna od 20 do 25.

Vlast i opozicija različito reaguju na informacije da se sa Briselom i Vašingtonom traži kompromis za rezoluciju o Kosovu. Srbija za zajednički imenitelj između nacionalnih interesa i evrointegracija, poručuje Dačić. Naprednjaci traže da se odgovori, piše li se, i s kim, nova rezolucija. DSS protiv ucena. LDP traži odgovornost šefa diplomatije.

Na informacije da Srbija sa Briselom i Vašingtonom traži kompromisno rešenje za rezoluciju o Kosovu i Metohiji, reagovali su predstavnici vlasti i opozicije.

"Srbija ne želi nikog da provocira i rukovodstvo pokušava da nađe zajednički imenitelj između zaštite nacionalnih i državnih interesa i evropskih integracija koje su prioritet", rekao je ministar policije Ivica Dačić, ističući da je pitanje da li će se doći do kompromisnog predloga, zbog velike udaljenosti polaznih, i za neke države konačnih pozicija.

S druge strane opozicija ima svoje zahteve-naprednjaci da se odgovori, piše li se i s kim nova rezolucija, DSS da se vlast odupre pritiscima i ucenama, dok LDP traži odgovornost šefa srpske diplomatije.

"Bez obzira na važnost glasanja u Generalnoj skupštini, Srbija 9. septembra ne stavlja tačku na pitanje Kosova i Metohije", rekao je ministar Rasim Ljajić i dodao da će se nastaviti sa sprečavanjem mogućih priznavanja kosovske nezavisnosti.

On smatra da je manevarski prostor Srbije skučen, ali da ne treba zaboraviti da se posle Generalne skupštine čitava stvar izmešta pred Savet bezbednosti, gde se, bez saveznika Rusije i Kine, ništa loše za Srbiju neće dogoditi.

"Najgore rešenje je ako bismo ostavili utisak kod zemalja koje su nas podržavale da odustajemo od dosadašnje političke i diplomatske borbe, i to je bez ikakve sumnje, bez obzira na rezultat glasanja, najgora solucija po nas", rekao je ministar Rasim Ljajić.

"Dakle, moramo da vodimo računa da ne izgubimo dosadašnje političke saveznike i veliki broj zemalja koje su nas podržavale u ovoj političkoj borbi. I to je za mene apsolutno najvažniji i to ima mnogo veći primat nego čak i broj zemalja koje će podići ruku za ovaj ili onaj tekst rezolucije", ocenio je ministar.

Ljajić je istakao da "zato moramo da tražimo onu vrstu kompromisa da eliminišemo takav mogući utisak koji bi se stvorio i s druge strane da dođemo do teksta rezolucije koji je za nas prihvatljiv i koji ni na indirektan način čak neće priznati, faktičko stanje, odnosno da je Kosovo proglasilo nezavisnost".

DSS: Povlačenje najgora odluka

Lider DSS Vojislav Koštunica poziva vlast da se odupre pritiscima zapadnih sila, jer veruje da je povlačenje ili izmena rezolucije pod ucenama najgora moguća odluka, s posledicama neuporedivo gorim od poraza u Ujedinjenim nacijama.

Koštunica napominje da je ovo važan trenutak kada Srbija mora da pokaže da je država koja stoji iza svojih odluka i da ih ne menja pod pritiscima i ucenama, kao što to rade marionetske tvorevine.

Naprednjaci ponavljaju da je rezolucija u dogovoru sa velikim silama mogla biti napisana još pre mesec dana. Od vlasti traže da saopšti šta se dešava sa predlogom rezolucije i da li će biti izmene teksta.

"Samo neka nam kažu konačno jednu stvar, da li mi imamo predlog rezolucije ili ga nemamo, jel taj predlog rezolucije pravi Španija ili pravi Srbija, da li ga pravimo sa ovom zemljom ili sa onom zemljom i šta će pisati u toj rezoluciji. Ja mislim da je to minimum koji građani Srbije žele da znaju", kaže Aleksandar Vučić, zamenik predsednika SNS.

Predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović očekuje postizanje kompromisa sa Evropskom unijom, i kaže da je odmah bilo jasno da Srbija nema šta da traži u Generalnoj skupštini. LDP će zato pokrenuti pitanje odgovornosti šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića.

Posle najava evropskih zvaničnika da je moguće započinjajnje novih pregovora , kosovski premijer Hašim Tači poručuje da je spreman da sedne za isti sto sa Srbijom.Tako bi se kaže, prevazišle razlike i duboko neprijateljstvo i okrenuli budućnosti i integrisali u Evropsku uniju. On je u autorkom tekstu za londonski list Gardijan naglasio da se "raduje saradnji između dve nezavisne i susedne države.

Ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović najavila u Kraljevu da će sledeće godine početi radovi na izgradnji puta Pojate-Preljina, koji bi trebalo da bude završen do 2015. godine.

Sledeće godine počinju radovi na izgradnji autoputa Pojate-Preljina, a cela deonica bi trebalo da bude završena do kraja 2014. godine, izjavila u Kraljevu ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović.

Ka ovom budućem autoputu gravitira više od pola miliona ljudi. Koncentracija automobila je dvostruko veća od minimalne za isplativost autoputa, a moderna saobraćajnica će podići bezbednost putovanja, i biti zamajac ekonomskom razvoju, rekla je Kalanović.

Kao jedini grad koji na trasi Pojate-Preljina nema obilaznicu, Kraljevo sa posebnim nestrpljenjem očekuje početak izgradnje, istakao je gradonačelnik Ljubiša Simović, dodavši da je Kraljevo spremno za radove, jer će urbanistička dokumenta biti usvojena na narednoj sednici gradske Skupštine.

S obzirom na to da će 15. septembra biti raspisan javni poziv za sredstva NIP-a u 2011. godini, ministarka je preporučila lokalnim samoupravama da ne šalju neselektivno veliki broj projekata.

"Preporučujem da konkurišete sa jednim-dva kapitalna projekta i nekoliko manjih za koje ste potpuno tehnički spremni i koji su važni za žitelje celog područja", poručila je ona.

Gradonačelnik Kraljeva je ocenio da se zbog duže političke nestabilnosti lokalna samouprava suočava sa nedostatkom velikih projekata i da je potpuno spremna dokumentacija samo za halu sportova kapaciteta oko 4.000 gledalaca.

Ministarka Kalanović je upozorila da lokalne samouprave iz centralne Srbije nisu dovoljno agilne u konkurisanju za sredstva iz programa podrške građevinskoj operativi.

Ranije danas prilikom posete Mataruškoj banji ona je izjavila da očekuje da će budžet NIP-a za 2011. godinu biti 30 odsto veći nego ove godine i da svoj optimizam bazira na podšci predstavnika MMF-a.

Istakla je da će prioriteti pri ocenjivanju projekata biti broj stanovnika koji će imti koristi i uticaj projekta na ekonomski razvoj lokalne zajednice.

Verica Kalanović je obišla i Fabriku vagona i izrazila zadovoljstvo što je, ovoj firmi koja sada sklapa izvozne ugovore i polako staje na noge, država posle raskida privatizacije obezbedila posao za Železnice Srbije.

Današnju posetu Kraljevu Kalanovićeva je počela u varošici Ušće gde je otvorila sportsku halu pri Osnovnoj školi Ivan Milutinović u koju su grad i Ministartvo uložili 23,5 miliona dinara. U nastavku posete obišla je i manastir Žiču gde je poslednjih godina iz NIP-a uloženo oko 200 miliona dinara.

U užičkoj fabrici municije "Prvi Partizan" , komemoracijom i otkrivanjem spomen-ploče, obeležena godišnjica tragedije u kojoj je prošle godine, u eksploziji u podzemnim pogonima tempirnice, poginulo sedmoro radnika,a četrnaestoro lakše povređeno.

Komemorativnim skupom i otkrivanjem spomen-ploče u užičkoj fabrici "Prvi Partizan" obeležena je godišnjica tragične ekplozije u podzemnim pogonima, u kojoj je prošle godine život izgubilo sedam, a povređeno 14 radnika.

U holu upravne zgrade "Prvog partizana" otkrivena je spomen-ploča na kojoj piše da su Biljana Luković (52), Vidojka Terzić (50), Svetlana Đurić (40), Jelena Lončarević (36), Gordana Đokić (33), Jasminka Ostojić (24) i Dragan Milovanović (42), tragično nastradali "posvećeni poslu i kolektivu".

Ova spomen-ploča, prema rečima generalnog direktora "Prvog partizana" Dobrosava Andrića, svedoči da nisu zaboravljeni tragično nastradali radnici tog preduzeća, ali je ona istovremeno i opomena da se preduzmu sve neophodne mere da se takva tragedija ponovo ne bi dogodila.

Govoreći na komemorativnom skupu, na kome je, pored rodbine poginulih radnika i njihovih kolega, prisustvovalo rukovodstvo Grada Užica i delegacije Ministarstva odbrane i fabrika odbrambene industrije Srbije, Andrić je rekao da je prošlogodišnja tragedija najveća u 82-godišnjoj istoriji "Prvog Partizana".

On je istakao da je ta tragedija u jednom momentu zapretila da potpuno zaustavi rad "Prvog partizana, koji je i u svetskim postao jedan od najvećih svetskih proizvođca streljačke, lovačke i sportske municije.

"Samo razumevanjem porodica poginulih radnika i predstavnika države, kada su neposredno posle tragedije fabriku posetili premijer Srbije i ministri unutrašnjih poslova, odbrane i ekonomije, dobili smo veliku moralnu pomoć da se uhvatimo u koštac da u najvećem bolu osposobimo fabriku za dalji rad", rekao je Andrić.

Istakao je da su, uporedo sa osposobljavanjem pogona za rad fabrike u kontaktu sa porodicama nastradalih radnika uspeli da im se pruži i konkretna pomoć, u čemu nije izostala ni podrška Grada Užica i Vlade Srbije.

Pomen nastradalim radnicima "Prvog partizana" služili su sveštenici užičke crkve.

Bombaš-samoubica aktivirao eksplozivnu napravu u koloni šiita u pakistanskom gradu Keta. Poginule 43 osobe, a više od stotinu ljudi povređeno. Talibani najavljuju napade na Evropu i SAD.

U napadu bombaša-samoubice na jugozapadu Pakistana poginule su 43 osobe, a više od 100 ljudi je povređeno. Eksplozija je odjeknula u koloni šiita koji su organizovali protestnu šetnju u gradu Keta izražavajući na taj način podršku Palestini.

Među žrtvama ima i novinara, saradnika pakistanskih televizija.

Stanovnici Mizan Čoka, dela grada u kojem se dogodio napad, panično napuštaju svoje domove strahujući od novih napada.

Još jedan bombaški napad se dogodio na severu Pakistana za vreme molitve, u kojem je poginula jedna osoba.

"Bombaš samoubica je pokušao da uđe u džamiju, ali su ga zadržali i eksplozija se dogodila ispred", izjavio je neimenovani lokalni zvaničnik i dodao da je u tom napadu poginuo jedan prolaznik.

Napad u Keti je drugi za proteklih nekoliko dana. U eksploziji u Lahoru, koja se dogodila u sredu, poginulo je 37 osoba, a odgovornost za napad su preuzeli Talibani, koji često napadaju relgiozne manjine.

Napadi su izvedeni u periodu kada se pakistanska vlada bori sa najrazornijim poplavama u istoriji države, zbog čega je borba sa Talibanima odložena.

Talibani su najavili da pripremaju nove napade.

"Uskoro ćemo izvesti napade na Ameriku i Evropu", rekao je Kari Husein Mehsud u telefonskom razgovoru Rojtersu. Mehsud je jedan od talibanskih lidera, koji se bavi obučavanjem bombaša-samoubica.

Bivši kubanski predsednik Fidel Kastro nastupio je danas u javnosti obučen u vojnu uniformu, prvi put otkako se pre četiri godine povukao s čela zemlje.

Bivši predsednik Kube Fidel Kastro danas se pojavio u vojničkoj uniformi, prvi put otkako je pre četiri godine zbog bolesti prepustio upravljanje državom svom bratu Raulu.

Kastro (84) je stavio kapu i obukao uniformu - ali bez zvezde i medalja koje je nosio dok je bio glavni komandant vojske - da bi održao govor studentima na univerzitetu u Havani.

On je u govoru ponovio upozorenje da se svet nalazi na ivici nuklearnog rata zbog tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i Izraela, s jedne, i Irana s druge strane.

Kastro, koji je u julu počeo ponovo da se pojavljuje u javnosti, već je upućivao istu poruku.

To što je Kastro obukao uniformu predstavlja simboličan čin, ali u njegovoj komunističkoj zemlji mali signali često imaju ogromni značaj i to će gotovo sigurno pokrenuti spekulacije da on namerava ponovo da preuzme veću ulogu u kubanskoj politici, naveo je AP.

 

Tužilaštvo će o daljim koracima u predmetu "Luka Beograd" odlučiti nakon izveštaja policije, izjavio Tomo Zorić. Savet za borbu protiv korupcije podneo krivične prijave protiv 17 osoba.

Savet za borbu protiv korupcije objavio je imena 17 ljudi protiv kojih je podneo krivičnu prijavu zbog sumnje da su tokom 2005. godine naneli štetu od najmanje 21 milion evra u nezakonitom postupku preuzimanja akcija Luke Beograd.

Savet je, između ostalih, podneo prijavu protiv biznismena Milana Beka, bivšeg ministra za privredu i privatizaciju Predraga Bubala, predsednika Komisije za hartije od vrednosti Milka Štimca, i članova Komisije Dejana Malinića, Đorđa Jovanovića i Dušana Bajeca. Krivičnom prijavom obuhvaćeni su i Miodrag Đorđević, Goran Mrđa, Aleksandar Gračanac, Vladeta Čolić, Vladeta Blagojević, Mirko Vasiljević, Dušan Kosovac, Danijel Cvjetičanin, Đorđe Mihovilović, Zorica Kostić Jovanovski i Miroslava Drobac.

Iz Republičkog Tužilaštva za organizovani kriminal saopštavaju da je Tužilaštvo pre tri meseca zatražilo od policije da ispita sve navode iz krivične prijave Saveta za borbu protiv korupcije o privatizaciji Luke i da će posle izveštaja policije, tužilaštvo odlučiti o daljim koracima u tom predmetu.

"Još se čeka izveštaj policije, nakon čega će tužilaštvo odlučiti o daljim koracima u tom predmetu", rekao je portpparol Tomo Zorić.

On je poručio da je Republičko javno tužilaštvo čvrsto i odlučno rešeno da ceo ispita slučaj do kraja.

"Sada se predmet nalazi u fazi predkrivičnog postupka, proveravaju se informacije i navodi krivične prijave, sve će biti ispitano i nakon pristizanja izveštaja od strane policije donećemo odluke, o čemu ćemo zbog velikog interesovanja obavestiti javnost o svim daljim koracima koje ćemo preduzeti u ovom slučaju", naglasio je Zorić.

Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać izjavila je da je "veoma iznenađena" što Tužilaštvo još nije reagovalo povodom prijave koju je to telo pre tri meseca podnelo protiv 17 osoba zbog zloupotrebe položaja prilikom privatizacije Luke "Beograd" 2005. godine.

Prema računici Saveta, oni su oštećeni za više od 20 miliona evra, a ako se uračuna i tržišna vrednost zemljišta, reč je i o znatno većem iznosu.

Luka je smeštena na jednoj od najatraktivnijih lokacija u centru Beograda, a Urbanističkim planom koji je usvojen posle prodaje predviđeno je da na prostoru koje pripada Luci, od 220 hektara, kao i na zemljištu nizvodno od Luke, površine 500 hektara, bude izgrađen stambeno poslovni prostor, a Luka izmeštena.

Preduzeće Luka "Beograd" privatizovano je po Zakonu o svojinskoj transformaciji 1998. godine.

Posle sprovedenog prvog kruga svojinske transformacije, Akcijski fond je posedovao 30,88 odsto akcija, Fond PIO 10 odsto, dok je preostalih 59,12 odsto bilo u vlasništvu malih akcionara.

Luka "Beograd" je potom za oko 50 miliona evra, otkupom akcija od države i akcionara, kupio luksemburški investicioni fond "Vorldfin".

Premijer Cvetković naredio hitnu akciju ministarstvima i inspekcijskim službama na sprečavanju pokušaja stvaranja veštačkih nestašica životnih namirnica na tržištu.

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković naredio je hitnu akciju nadležnim ministarstvima i inspekcijskim službama na sprečavanju pokušaja stvaranja veštačkih nestašica životnih namirnica na tržištu u Srbiji, saopšteno je iz Vlade.

"Vlada Srbije će iskoristiti sve mehanizme da interveniše i obezbedi redovno i kvalitetno snabdevanje građana osnovnim životnim namirnicama", izjavio je premijer Cvetković.

U okviru svojih nadležnosti, Vlada Srbije će, kako je navedeno u saopštenju, stabilizovati tržište i sprečiti pokušaje da se izazivanjem veštačkih nestašica neopravdano povećaju cene.

"Nadležne inspekcijske službe će sprovesti opsežnu akciju na utvrđivanju stanja zaliha životnih namirnica u mlinsko-pekarskoj industriji i kod proizvođača mleka, mlečnih proizvoda i ulja", istaknuto je u saopštenju.

"Tržište Srbije se mora zaštiti od malverzacija", zaključeno je u saopštenju Vlade Srbije.

Ministarstvo trgovine i usluga saopštilo je ranije da je tržišna inspekcija po hitnom postupku naložila pojačanu kontrolu u maloprodajnim objekatima u kojima se obavlja promet jestivog ulja i šećera, zbog učestalih prijava potrošača da na tržištu nema dovoljnih količina te robe.

"Nadležnost tržišne inspekcije je kontrola stanja na tržištu i sprečavanje špekulativnih delatnosti na tržištu, te u skladu s tim tržišni inspektori kontrolišu zadržavanje od prodaje ove vrste robe u maloprodajnim objektima", ističe se u saopštenju.

U tim kontrolama proverava se da li je celokupna količina zaprimljene robe stavljena u promet, kao i da li su cene istaknute na proizvodima koji se nalaze u prometu iste kao i one izražene u računovodstvenoj kalkulaciji, navedeno je u saopštenju.

Potrošači svaku nepravilnost na tržištu mogu da prijave na telefon tržišne inspekcije 0800-102-101, ili na dežurne telefone odeljenja tržišne inspekcije koji se nalaze na sajtu Ministarstva trgovine i usluga.

Do kraja godine trebalo bi da bude usvojen zakon o otvaranju tajnih dosijea građana, koje su vodile službe bezbednosti, rekao Slobodan Homen. Protiv otvaranja dosijea narodnjaci, jer smatraju da je to "marketing" i "zabava za narod".

Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen izjavio je da se nada da će do kraja godine biti usvojen zakon o otvaranju tajnih dosijea građana koje su vodile službe bezbednosti.

Za otvaranje dosijea u izjavama Tanjugu založila se i većina parlamentarnih stranaka, a protiv su samo "narodnjaci", jer smatraju da je to "marketing" i "zabava za narod".

"Taj zakon je jedan od uslova za približavanje Evropskoj uniji, jer je pitanje otvaranja dosijea pitanje poštovanja osnovnih ljudskih prava i uloge države u tome", rekao je Homen.

Predlog zakona izradio je Srpski pokret obnove, a potpredsednik stranke Srđan Srećković očekuje da Ministarstvo pravde taj tekst uzme u razmatranje vrlo brzo.

"Zaista očekujem da će se do kraja godine naći u skupštinskoj proceduri i mislim, prema naznakama koje u ovom trenutku postoje, da se saglasnost o tom pitanju očekuje", rekao je Srećković.

Prema Homenovim rečima, predlog zakona SPO-a, koji će biti i njegov predlagač u parlamentu, prethodno treba usaglasiti u svim relevantnim institucijama kako bi sadržao najbolja moguća rešenja primenljiva u praksi.

Šef poslaničke grupe "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija podsetila je na stav DS-a koji je od samog početka bio da je otvaranje dosijea najbolji način da se razjasni prošlost u kojoj je bilo teških stvari.

"Ono na čemu je DS insistirala jeste da se to uradi na zakonom utvrđen način", rekla je ona i objasnila da je to jako važno, jer je to krajnje osetljivo pitanje, u vezi sa kojim je ranije bilo zloupotreba".

"Što se Demokratske stranke tiče, spremni smo da se razgovara o tome, da se donese zakon koji bi uredio to pitanje", istakla je Kolundžija.

Protiv DSS i Nova Srbija

Donošenje zakona o otvaranju tajnih dosijea podržali su socijalisti, ali i Liberalno demokratska partija i Srpska napredna stranka, dok su protiv te ideje Nova Srbija i Demokratska stranka Srbije.

Radikali "u principu nemaju ništa protiv", ali se, kako su naveli, plaše političkih zloupotreba.

Funkcioner SPS-a Zoran Kasalović rekao je da "socijalisti nemaju šta da kriju i da su više puta rekli da se zalažu da se sve tajne u Srbiji razotkriju".

"Aktivno radimo i želimo da se mnoga nerešena ubistva, koja se vode i kao politička, reše, jer ne želimo da imamo veze sa bilo kakvom vrstom tih kriminalnih radnji", rekao je Kasalović podsetivši i da su to stavovi lidera socijalista i ministra policije Ivice Dačića.

Zamenik predsednika SNS Aleksandar Vučić rekao je da nema ništa protiv da se otvore dosijei tajnih policija, iako u Srbiji postoje i veći problemi.

Vučić je kazao da još uvek nije video predlog zakona koji bi tu oblast regulisao, a na pitanje da li ga zanima da li postoji dosije o njemu i šta u njemu piše, Vučić je odgovorio: "Nikad nisam naročitu pažnju obraćao na policijska posla osim kad je u pitanju bezbednost ljudi, ali uzeo bih pa bih pročitao".

Prema njegovim rečima, SNS će odlučiti da li će glasati za taj pravni akt tek kada budu videli kako izgleda predlog zakona.

Predsednik Nove Srbije Velimir Ilić izjavio je da je najava otvaranja tajnih dosijea od 1945. na ovamo "zabava za narod koja nema nikavog efekta".

"Srbija je u velikoj krizi, u ekonomskom i socijalnom problemu gde ljudi ne mogu da prežive i sada se želi da se tim dosijeima zabavlja narod, da čita šta je bilo pre 20-30 godina, ko je koga izdao, šta je ko o kome rekao" izjavio je Ilić.

SRS: Sredstvo manipulacije

Potpredsednik SRS Dragan Todorović kaže da, što se tiče radikala i njega lično, nema ništa protiv da se svačiji dosije stavi na uvid svakome ko to želi, ali i dodao da se plaši da će "i to biti jedan od načina potpunog razbijanja Srbije".

Todorović smatra da će se otvaranje dosijea koristiti u unutrašnjim političkim obračunima dodajući da se o tajnim dosijeima priča od kada je DOS došao na vlast i da predstavljaju sredstvo da se manipuliše političkim protivnicima.

Šef poslaničke grupe DSS-a Miloš Aligrudić kaže da priča o otvaranju dosijea bez urađene studije o tome na koji način to treba uraditi - zvuči kao marketing.

"Ne znam šta znači otvaranje svih dosijea od 1945. do danas. Razumem da osobe na koje se ti dosijei odnose imaju pravo uvida, što je i do sada bio slučaj, ali otvaranje svih dosijea za javnost je u krajnjoj liniji besmisleno", rekao je Aligrudić.

Lider LDP-a Čedomir Jovanović izjavio je da ta stranka podržava donošenje zakona o otvaranju tajnih dosijea, ali i ukazao da je za to neophodno najpre završiti demokratske promene i tranziciju u Srbiji.

"Pitanja otvaranja dosijea podrazumeva i utvrđivanje odgovornosti za ono sa čim ćemo se suočiti kada se oni otvore, a kako se može govoriti o odgovornosti nekog doušnika ako se pre toga ne govori o odgovornosti čitavog sistema koji je napravljen na teroru", rekao je on.

Jovanović je ocenio da za tako nešto nije bilo snage prethodnih godina.

Prvu organizovanu kampanju za otvaranje arhiva bezbednosnih službi, odnosno tajnih dosijea pokrenuo je u decembru 2000. Komitet pravnika za ljudska prava, u međuvremenu je bilo nekoliko pokušaja za njegovim donošenjem, ali taj pravni akt do danas nije usvojen.

Zemlje bivšeg komunističkog bloka, inače to pitanje odavno su rešile donošenjm odgovarajućih zakona - Mađarska je dosijee otvorila 1991, Makedonija je to uradila 1998, Poljska 2001, Slovačka 2002, Češka i Slovenija 2003, Rumunija 2005, a Bugarska decembra 2006.

Posle dve godine priprema, prvo izdanje Gramatike crnogorskog jezika pojavilo se na kioscima u Crnoj Gori. Rad trajao dve godine, a njeni autori su crnogorski i hrvatski stručnjaci.

Na kioscima u Crnoj Gori pojavilo se prvo izdanje Gramatike crnogorskog jezika, autorskog tima sastavljenog od crnogorskih i hrvatskih lingvista.

Rad na prvoj službenoj gramatici crnogorskog jezika trajao je dve godine, a njeni autori su crnogorski lingvista Adnan Čirgić i hrvatski stručnjaci Ivo Pranjković i Josip Silić.

Jedan od njenih autora, Adnan Čirgić, rekao je za dnevnik Pobjeda da je savremeni crnogorski jezik u svojoj prvoj gramatici "dobio adekvatan opis".

"U Crnoj Gori su konačno stvoreni uslovi za odbacivanje kompleksa inferiornosti i jezičke podređenosti nekim drugim kulturnim centrima iz kojih se donedavno kreirala jezička politika", rekao je Čirgić.

On je rekao da su usvajanjem Gramatike i Pravopisa "uvažene sve bitnije osobine savremenog crnogorskg jezika".

Nakon usvajanja Opšteg zakona o obrazovanju u Skupštini, vladin Savet za opšte obrazovanje usvojio je prošlog meseca Gramatiku crnogorskog jezika.

Deo stručne javnosti usprotivio se usvajanju Gramatike, a glavne primedbe odnosile su se na navodnu dominaciju arhaizama i oslanjanje na gramatiku hrvatskog jezika.

Čirgić je odbacio kritike kao zlonamerne, ocenjujući da crnogorska gramatika "nije ništa više oslonjena na hrvatsku nego što je na srpsku i bosansku gramatiku".

Opšti zakon o obrazovanju čiju je ocenu ustavnosti prošle nedelje zatražila opozicija još nije počeo da se primjenjuje, pa će i ove godine kao nastavni predmet u školama biti upisan maternji jezik.

Ministarka pravde Snežana Malović i predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarović zadovoljne rezultatima reforme pravosuđa. Analiza rada sudova pokazuje da je dobro procenjeno koliko je sudija potrebno, ali da nisu ravnomerno opterećeni poslom, iako svi imaju istu platu.

Ministarka pravde Srbije Snežana Malović i predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarović izjavile su da su zadovoljne rezultatima reforme pravosuđa i istakle da u budućnosti očekuju još bolje rezultate.

"Ako su osnovni ciljevi reforme bili podizanje efikasnosti sudova, intenziviranje borbe protiv organizavanog kriminala i korupcije i zaštita investicija kroz privredno sudstvo, onda sam svakako zadovoljna - svi ti ciljevi su ispunjeni", rekla je Malovićeva na konferenciji za novinare.

Mesarovićeva je istakla da su privredni sudovi radili odlično, viši sudovi dobro, a apelacioni zadovoljavajuće, dok Upravni sud "može da radi i bolje".

"Prekršajanim sudovima je potrebno pružiti podršku jer su to novoustanovljeni sudovi", rekla je Mesarović.

Predsednica Visokog saveta sudstva je na konferenciji za novinare predstavila analizu rada svih sudova za prvih šest meseci ove godine.

Početak reforme nije paralisao sudstvo

Broj sudija u Srbiji nije proizvoljno određen i početak sprovođenja reforme pravosuđa nije paralisao sudstvo, istakla je Mesarovićeva i dodala da je ostalo još 154 neupražnjena sudijska mesta.

Nata Mesarović je navela da je nemoguće za prvih šest meseci rešiti sve predmete koji su trajali po 15 godina, čak i 30 godina, kao i da će sudovi koji su u prvih šest meseci lošije radili možda raditi bolje, jer im je trebalo više vremena za prilagođavanje.

Predsednica Visokog saveta sudstva rekla je da od svih sudova očekuje striktno poštovanje rokova i brzo, efikasno i kvalitetno rešavanje predmeta i najavila da će uskoro biti usvojen Pravilnik o disciplinskoj odgovornosti sudija i mogućnost da protiv nekih sudija budu pokrenuti disciplinski postupci.

Mesarovićeva je istakla da je Apelacioni sud u Novom Sadu radio "dobro, čak odlično", a da se od Apelacionog suda u Beogradu "više očekivalo".

"Ni rezultati posebnih odeljenja za Apelacionog suda za organizovani kriminal i ratne zločine nisu im na ponos", rekla je Mesarovićeva i dodala da ni Apelacioni sud u Nišu nema dobar rezultat.

Posebna odeljenja Apelacionog suda, koji je žalbeni sud, rešavaju po žalbama posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal, poznatog kao Specijalni sud, i po žalbama Veća za ratne zločine Višeg suda u Beogradu.

Mesarovićeva je navela da su dobro radili viši sudovi u Beogradu, Kruševcu i "iznenađujuće" u Novom Pazaru, dok su loše rezulatate postigli viši sudovi u Smederevu, Šapcu, Subotici, Valjevu i Sremskoj Mitrovici.

Predsednica Visokog saveta sudstva istakla je da najviše slabosti pokazuju osnovni sudovi, a posebno Prvi osnovni sud u Beogradu kojem će biti "neophodna pomoć i intervencija" Saveta.

Mesarovićeva je dodala da su opravdane kritike Društva sudija Srbije da su pojedine sudije prošle izbor iako nisu izrađivale presude, ali da su za to krivi predsednici sudova koji nisu dobro obavljali svoju funkciju jer od sudija nisu tražili izveštaje.

Predsednica Visokog saveta sudstva dodala je da će ceo izveštaj biti objavljen na sajtu Saveta.

Predstavljena analiza rada svih sudova za prvih šest meseci ove godine. Ministarka Malović i predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarović zadovoljne reformom pravosuđa.

Ministarka pravde Srbije Snežana Malović i predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarović izjavile su da su zadovoljne rezultatima reforme pravosuđa i istakle da u budućnosti očekuju još bolje rezultate.

"Ako su osnovni ciljevi reforme bili podizanje efikasnosti sudova, intenziviranje borbe protiv organizavanog kriminala i korupcije i zaštita investicija kroz privredno sudstvo, onda sam svakako zadovoljna - svi ti ciljevi su ispunjeni", rekla je Malovićeva na konferenciji za novinare.

Mesarovićeva je istakla da su privredni sudovi radili odlično, viši sudovi dobro, a apelacioni zadovoljavajuće, dok Upravni sud "može da radi i bolje".

"Prekršajanim sudovima je potrebno pružiti podršku jer su to novoustanovljeni sudovi", rekla je Mesarović.

Predsednica Visokog saveta sudstva je na konferenciji za novinare predstavila analizu rada svih sudova za prvih šest meseci ove godine.

Početak reforme nije paralisao sudstvo

Broj sudija u Srbiji nije proizvoljno određen i početak sprovođenja reforme pravosuđa nije paralisao sudstvo, istakla je Mesarovićeva i dodala da je ostalo još 154 neupražnjena sudijska mesta.

Nata Mesarović je navela da je nemoguće za prvih šest meseci rešiti sve predmete koji su trajali po 15 godina, čak i 30 godina, kao i da će sudovi koji su u prvih šest meseci lošije radili možda raditi bolje, jer im je trebalo više vremena za prilagođavanje.

Predsednica Visokog saveta sudstva rekla je da od svih sudova očekuje striktno poštovanje rokova i brzo, efikasno i kvalitetno rešavanje predmeta i najavila da će uskoro biti usvojen Pravilnik o disciplinskoj odgovornosti sudija i mogućnost da protiv nekih sudija budu pokrenuti disciplinski postupci.

Mesarovićeva je istakla da je Apelacioni sud u Novom Sadu radio "dobro, čak odlično", a da se od Apelacionog suda u Beogradu "više očekivalo".

"Ni rezultati posebnih odeljenja za Apelacionog suda za organizovani kriminal i ratne zločine nisu im na ponos", rekla je Mesarovićeva i dodala da ni Apelacioni sud u Nišu nema dobar rezultat.

Posebna odeljenja Apelacionog suda, koji je žalbeni sud, rešavaju po žalbama posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal, poznatog kao Specijalni sud, i po žalbama Veća za ratne zločine Višeg suda u Beogradu.

Mesarovićeva je navela da su dobro radili viši sudovi u Beogradu, Kruševcu i "iznenađujuće" u Novom Pazaru, dok su loše rezulatate postigli viši sudovi u Smederevu, Šapcu, Subotici, Valjevu i Sremskoj Mitrovici.

Predsednica Visokog saveta sudstva istakla je da najviše slabosti pokazuju osnovni sudovi, a posebno Prvi osnovni sud u Beogradu kojem će biti "neophodna pomoć i intervencija" Saveta.

Mesarovićeva je dodala da su opravdane kritike Društva sudija Srbije da su pojedine sudije prošle izbor iako nisu izrađivale presude, ali da su za to krivi predsednici sudova koji nisu dobro obavljali svoju funkciju jer od sudija nisu tražili izveštaje.

Predsednica Visokog saveta sudstva dodala je da će ceo izveštaj biti objavljen na sajtu Saveta.

Honduras postao 70. država koja je priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

Vlada u Prištini je saopštila da je Honduras priznao Kosovo, i tako postao 70. država koja je priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

Vlasti u Prištini pokrenule su prethodnih meseci široku diplomatsku inicijativu usmerenu ka pridobijanju što većeg broja država da priznaju nezavisnost Kosova, ako je moguće pre 9. septembra za kada je zakazana rasprava o srpskom predlogu rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Svetska organizacija ima ukupno 192 članice.

Roditelji Brisa Tatona, ubijenog u Beogradu, izjavili da ih je odlaganje suđenja razbesnelo i razočaralo. Tatonovi pozvali svedoke da se odazovu pozivu, a od srpskog pravosuđa očekuju brzo donošenje presude.

Alen i Suzan Taton, roditelji Brisa Tatona, francuskog navijača koji je 17. septembra prošle godine ubijen u Beogradu, izjavili su da su besni i razočarani što je suđenje optuženima za ubistvo njihovog sina odloženo za novembar.

Suzan Taton je rekla da je bila besna, jer nije dobro poznavala srpsko pravosuđe, ali da je zatim razumela razloge odlaganja. Ipak, Tatonova kaže da je celoj porodici potrebno da do presude dođe što pre.

"Odjednom smo se osetili napuštenim, sve se zaustavilo. Našli smo se u čudu, jer smo se za ovaj dan pripremali, svaki put se spremamo kad treba da dođemo u Beograd i to je uvek emocionalno, moralno i fizički teško, jer moramo ponovo da zaronimo u sve što se dogodilo", rekla je Suzan Taton.

"Voleli bismo da srpska vlada i pravosuđe učine sve što mogu da ubrzaju proces, da on bude manje iseckan, jer je za nas uvek stresno da dolazimo, a zbog našeg sina to moramo. On nije tu da se brani, i na nama je to da činimo i činićemo do kraja", rekla je Tatonova i pozvala svedoke da se jave sudu i svedoče o onome što su videli.

Prema rečima Tatonove, francuski svedoci i navijači, drugovi njenog sina, spremni su da svedoče o onome što se dogodilo i da sarađuju sa srpskim pravosuđem, ali ih za sada niko nije kontaktirao.

Zahvalnost ljudima iz Srbije

Suzan Taton je rekla i da je bila veoma dirnuta kada su joj dvoje mladih iz Inicijative mladih protiv nasilja rekli da će 17. septembra na mestu tragedije biti postavljena spomen ploča u znak sećanja na njihovog sina.

"To nas je duboko dirnulo. Bili smo potreseni i hvala svim mladima i svim ljudima iz Srbije koji nas podržavaju. Dirnuti smo porukama preko interneta, to nam čini dobro, pomaže nam i hvala im. Bićemo u mislima sa njima tog dana", rekla je Suzan Taton.

Ploča na mestu tragedije će biti postavljena u prisustvu gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa i francuskog ambasadora u Beogradu Žan Fransoa Terala.

I Alen Taton je rekao da je bio ljut zbog odlaganja procesa. Otac ubijenog Brisa je dodao da će sa suprugom doći i u novembru, ali da želi da se pravda malo brže dostigne.

Alen Taton je na kraju razgovora želeo da uputi poruku svim navijačima da u sportu i van njega bude više fer pleja, a ne varvarskog nasilja, "koje na žalost postoji u mnogim zemljama".

Roditelji su rekli da njihov sin nije bio nasilnik, da je u Beograd došao da podrži svoj klub, ali i da upozna grad, i da je dan pre nego što je ubijen kupio dres Partizana, koji
su našli u njegovoj torbi.

Zbog dolaska Tatonovih u Beograd, odložena je inauguracija jednog stadiona u Tuluzu u Brisovu čast, koja je bila zakazana za danas.

Muslimanima - Bošnjacima u Srbiji potrebna je jedinstvena islamska zajednica jer postojeće stanje podeljenosti proizvodi krizu koja je veoma štetna, ocenjuje ministar Ljajić.

Podeljenost islamske zajednice proizvodi krizu koja je veoma štetna, ocenjuje ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić i dodaje da je Muslimanima - Bošnjacima u Srbiji je potrebna jedinstvena islamska zajednica.

Ljajić je Tanjugu rekao da je lično učinio sve što je mogao da pomogne u prevazilaženju postojećeg stanja razgovorima u ovdašnjoj vlasti, ali i sa predstavnicima Vlade Turske koji su bili, kako je rekao, zainteresovani da pomognu da se taj problem reši.

"Jedna od ideja je bila da se zajednica objedini i da na čelu tako objedinjene zajednice godinu dana bude Muamer Zukorlić, a da se nakon isteka tih godinu dana održe fer i pošteni izbori", naveo je ministar.

To je ujedno bila i poslednja ideja do koje se došlo nakon svih razgovora i konsultacija, ali je očito, rekao je Ljajić, da se u svemu otišlo suviše daleko i da sada ne zna kakva je sudbina te ideje.

Jasno je da će stanje dualizma u islamskoj zajednici stalno proizvoditi krizu, rekao je lider Socijaldemokratske partije Srbije.

Neophodno pronaći prostor za razgovor

Ljajić, koji je osnivač Sandžačke demokratske partije Sandžaka, izjavio je da bi uvek trebalo naći prostor za razgovor, ali da se u ovom slučaju očito otišlo predaleko.

"Plašim se da će Zukorlić održavati krizu sve do izbora jer ga ona održava u medijima, javnosti i omogućava mu da se bori za političku vlast", naveo je ministar, istakavši da bi ga svaka normalizacija situacije ugrozila.

Prema njegovim rečima, najmanje što bi moglo da se uradi u cilju normalizacije tih odnosa je formiranje Nacionalnog saveta Bošnjaka od tri liste u kome bi, na primer, Zukorlićeva lista imala predsednika, Bošnjačka - predsednika Izvršnog odbora, a Bošnjački preporod dobio neku drugu funkciju.

To bi, rekao je ministar, bila najčistija situacija koja bi narodu poslala poruku.

"Tako bi splasnule tenzije, mogli bi da se započnu razni razgovori koji bi vodili traženju nekakvih rešenja. Ovakva stalna konfrntacija sa svim i svakim ne može da donese dobro toj zajednici, pre svega. Otvoreno je previše frontova - politički, nacionalni i verski i više nemaju s kim ni da razgovaraju", rekao je Ljajić.

Srbija ne želi nikoga da provocira rezolucijom o Kosovu, već želi kompromisno, pravično i trajno rešenje, naveo potpredsednik Vlade Ivica Dačić. Vojislav Koštunica pozvao vlast da ne popušta pod pritiscima “zapadnih sila”.

Zamenik predsednika Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je povodom predstojeće sednice Generalne skupštine UN, na kojoj će biti razmatrana rezolucija Srbije o Kosovu, da Srbija ovim dokumentom ne želi nikoga da provocira, već želi kompromisno, pravično i trajno rešenje.

"Narodna Skupština Srbije i državno rukovodstvo naše zemlje je čvrsto opredeljeno da se nađe zajednički imenitelj između borbe za zaštitu nacionalnih i državnih interesa i našeg prioriteta evropske integracije", rekao je Dačić Tanjugu u Beču, gde boravi na konferenciji Međunarodne akademije za borbu protiv korupcije

Dačić je naveo da državno rukovodstvo Srbije traga za načinom kako postići dogovor sa najvišim predstavnicima EU i SAD, međunarodne zajednice, koji bi bio prihvatljiv za većinu zemalja zastupljenih u Generalnoj skupštini UN.

"Imajući u vidu veliku udaljenost tih polaznih i za neke države konačnih pozicija, pitanje je da li će se doći do kompromisnog predloga. Srbija ne želi ovim nikoga da provocira", istakao je Dačić.

Ministar je naglasio da cilj Srbije treba da bude da u Generalnoj skupštini UN ne bude doneta rezolucija kojom bi se pozdravila nezavisnost Kosova i samim tim stavila tačka na to pitanje kao što to žele neke druge zemlje.

"Naravno da treba nastaviti evropske integracije, ali Srbija ima legitimno pravo odbrane svojih državnih i nacionalnih interesa mirnim putem, diplomatskim sredstvima. Imajući u vidu da to nije samo srpski problem, već pre svega pitanje da li će se legalizovati način na koji je Kosovo proglasilo nezavisnost, a to jest bez dogovora i saglasnosti zemlje čiji je sastavni deo bio, jer bi to moglo stvoriti čitav niz takvih situacija širom sveta", ukazao je Dačić, naglasivši da Srbija želi trajno, kompromisno rešenje, koje bi bilo pravično za sve.

"Svako drugo rešenje, i ono koje se nasilno sprovede i voljom većine država u svetu, naročito najjačih, biće samo privremeno i može izazvati samo nove potrese i sukobe na Balkanu. Treba pristupiti odgovorno tom pitanju i mislim da je suština da se sagleda šta uopšte EU želi sa prostorom zapadnog Balkana i kako ono ne bi u budućnosti bilo novo bure baruta", poručio je Dačić.

Prema rečima ministra, Srbija će nastaviti da traga za daljim dogovorom sa EU, sa najvišim predstavnicima Unije koji imaju takva ovlašćenja kao što ih ima Ketrin Ešton, ali i drugim zemljama i onima koje su protiv i onima koje podržavaju naše stavove.

Upitan da li bi negativan ishod u Generalnoj skupštini UN mogao ugroziti položaj proevropskih snaga u Srbiji, Dačić je naglasio da bi to bila negativna poruka.

"Mislim da bi to bila negativna poruka i da cela ova situacija ide na ruku snagama u Srbiji koje smatraju da Srbiji nije budućnost u EU, i koje su mišljenja da Srbija treba da prestane da definiše evropsku integraciju kao nacionalni državni interes", rekao je Dačić.

"Sigurno je da je najviši interes Srbije da bude članica EU, ali mislim i da je u velikom interesu EU naše članstvo, jer bi se time stavila tačka. To bi bila pacifikacija ovog nestabilnog i trusnog regiona", zaključio je Dačić.

Koštunica pozvao vlast da se odupre pritiscima

Lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica pozvao je aktuelnu vlast da se odupre "ucenama i pritiscima zapadnih sila, koje od Srbije traže da povuče ili izmeni tekst Rezolucije o Kosovu i Metohiji" i da se u Generalnoj skupštini UN izbori da taj dokument bude usvojen.

"Povlačenje ili izmena rezolucije pod ucenama je najgora moguća odluka koja se može doneti, i to sa dugoročnim pogubnim posledicama koje su neuporedivo gore od poraza u UN", naveo je Koštunica u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima.

Prema njegovim rečima, ovo je važan trenutak kada Srbija mora da pokaže da je država koja stoji iza svojih odluka i da pod pritiscima i ucenama ne menja svoje odluke kao što to rade "marionetske tvorevine".

Koštunica je podsetio da je DSS kritikovala to što je predlog rezolucije upućen Generalnoj skupštini UN, jer time, kako je dodao, nisu na pravi način zaštićeni državni i nacionalni interesi.

"I dalje smatramo da pitanje Kosova treba držati u Savetu bezbednosti gde imamo sigurnu podršku da se ne može promeniti Rezolucija 1244 i da se ne treba upuštati u avanturizam i pitanje Kosova premeštati u Generalnu skupštinu UN", dodao je Koštunica.

SNS: Neophodan dogovor sa EU o rezoluciji

Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić izjavio je da je rezolucija koju će Srbija predati UN trebalo da bude napisana u dogovoru sa predstavnicima velikih sila još pre mesec dana, a predstavnici vlasti u Srbiji su morali da imaju viziju i da pokažu više odgovornosti, jer bi tako napisana rezolucija bila bolja i dala bi bolji rezultat.

"Sa predstavnicima zemalja Evropske unije, Rusije, Amerike, Kine i svih velikih sila trebalo je da pokušaju da dogovore nešto što je zajednički imenitelj da bi rezolucija koja je u interesu Srbije mogla da prođe u UN", rekao je Vučić.

Vučić je kritikovao vlast u Srbiji jer javnosti nije predočila detalje o rezoluciji i naveo da bi morali da saopšte da li je taj dokument predat UN, ko je učestvovao u njegovoj izradi i šta u njemu piše.

Vučić je rekao da opozicione stranke posle sednice Generalne skupštine UN moraju da se dogovore i utvrde plan i program kako bi građanima koji traže promene mogli da ponude alternativu.

Rezolucija o Kosovu koju će Srbija predati Generalnoj skupštini UN, trebalo je da bude napisana u dogovoru sa predstavnicima velikih sila još pre mesec dana, ocenio zamenik predsednika SNS Aleksandar Vučić.

Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić izjavio je da je rezolucija o Kosovu koju će Srbija predati Ujedinjenim nacijama, trebalo da bude napisana u dogovoru sa predstavnicima velikih sila još pre mesec dana.

Na konferenciji za novinare Vučić je rekao da su predstavnici vlasti u Srbiji morali da imaju viziju i da pokažu više odgovornosti, jer bi tako napisana rezolucija bila bolja i dala bi bolji rezultat.

"Sa predstavnicima zemalja Evropske unije, Rusije, Amerike, Kine i svih velikih sila trebalo je da pokušaju da dogovore nešto što je zajednički imenitelj da bi rezolucija koja je u intersu Srbije mogla da prođe u UN", rekao je Vučić.

Vučić je kritikovao vlast u Srbiji jer javnosti nije predočila detalje o rezoluciji i naveo da bi morali da saopšte da li je taj dokument predat UN, ko je učestvovao u njegovoj izradi i šta u njemu piše.

Zamenik predsednika SNS je ponovio da će predstavnici opozicije posle sednice Generalne skupštine UN 9. septembra razgovarati o daljoj saradnji, ali nije mogao da kaže da li će opozicija organizovati protestni skup.

Vučić je rekao da opozicione stranke najpre moraju da se dogovore i utvrde plan i program kako bi građanima koji traže promene mogli da ponude alternativu.

Apelacioni sud u Beogradu produžio je pritvor na još tri meseca bivšem direktoru Železnica Srbije Milanku Šarančiću i trojici njegovih saradnika.

Portparolka Apelacionog suda u Beogradu Mirjana Piljić izjavila je agenciji Tanjug da je taj sud produžio pritvor na još tri meseca bivšem direktoru Železnica Srbije Milanku Šarančiću i trojici njegovih saradnika.

Prema njenim rečima, rešenjem od 30. avgusta sud, osim Šarančiću, produžio pritvor i Zoranu Miličeviću, Miloradu Čelebiću i Dragoslavu Pejčiću, prenosi agencija Tanjug.

Prema tom rešenju, pritvor može da im traje do 2. decembra. Piljićeva je napomenula da im je pritvor produžen zbog opasnosti od bekstva, bojazni da će u toku istrage uticati na svedoke ili sakrivati i prepravljati dokaze, kao i zbog toga što je za krivično delo za koje se terete zaprećena kazna od preko 10 godina zatvora.

Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu vodi istragu protiv Šarančića i njegovih saradnika zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaj i oštetili budžet Srbije za više od milion i 240.000 evra.

Na teret im se stavlja sporna nabavka šest dizel električnih lokomotiva od slovenačkih železnica i 10 dizel motornih vozila od švedske kompanije "Šveden reil", jer je taj posao mogao da se obavi u Srbiji.

Oni su osumnjičeni da su ostvarili imovinsku korist nezakonitim sprovođenjem postupka javne nabavke lokomotiva i elektromotornih vozila i uvođenjem u posao posredničkih firmi, među kojima se pojavljuju i strana pravna lica.