Pored gostiju molitvenog doručka, u Vašington su doputovala i grupa političara iz Srbije i sa Kosova, koji su deo projekta Saveta za inkluzivnu upravu, medjunarodne nevladine organizacije koja podstiče odgovorno upravljanje. Posle višemesečnih diskusija i konsultacija, učesnici projekta su predstavili svoje preporuke za delovanje Srba na Kosovu, u Beogradu i Prištini. Deo tih preporuka u razgovoru za naš program izneli su Oliver Ivanović, državni sekretar u ministarstvu za Kosovo i Metohiju, i Petar Miletić, potpredsednik skupštine Kosova. Oni su se takodje osvrnuli na novi izveštaj Medjunarodne krizne grupe u kojem se Beograd i Priština podstiču da, ulaganjem dobre volje ostvare velike rezultate u dijalogu.

Oliver Ivanović: „Mislim da je veoma važno da je dijalog uopšte počeo, da je posle dugo godina naše istorije sukobljavanja i nerazumevanja imamo dve grupe, ovlašćene ispred dve vlade, koje sede i razgovaraju o nekim pitanjima koja deluju kao tehnička. Medjutim, ništa nije samo tehničko, nego se na izvestan način dotiče i nekih političkih rešenja. Bitno je da se u periodu koji je pred nama reše pitanja koja je moguće rešiti, jer za ozbiljnija politička pitanja, a i ona će doći na dnevni red, moramo imati dve stabilne političke elite, i u Srbiji ali i medju Kosovskim Albancima. Bitno je da one pred sobom imaju čvrstu podršku u parlamentima ali istovremeno imaju i četiri godine pred sobom, jer u prvim godinama mandata se rešavaju važna pitanja. Za sada treba da se dijalog održi, iscrpe teme stavljene na dnevni red ali istvoremeno i otvaraju nove. Dijalog jednostavno ne bi smeo da stane."

Petar Miletić: "Dobra volja je svakako neophodan uslov ali ne mislim da je to jedini uslov da bi dijalog bio uspešniji. Slažem se da nisu mali rezultati postignuti, medjutim sada dolazimo do dela koji se zove implementacija dogovorenog i gde vidimo da postoje odredjeni problemi. Mislim da bi oba glavna pregovarača i Borko Stefanović i Edita Tahiri mogla da malo više kontaktiraju lokalnu zajednicu, ljude na terenu, koji bi mogli da daju odredjeni doprinos dijalogu, jer kao što vidimo kod zadnjeg dogovora oko slobode kretanja očigledno smo rešili jedan, a uspostavili drugi problem, rešili smo problem administrativnog prelaska granica a uveli finansijski problem, ljudi moraju da plaćaju mnogo veću cenu kada prelaze administrativne linije… Mislim da je u pitanju jedno nepoznavanje prilika na terenu i neprelaženje tih prelaza, tako da mislim da jedan od uslova da dijalog bude uspešni jeste bolji kontakt sa lokalnim zajednicama."  

Glas Amerike: Obojica ste učestvovali u projektu Saveta za inkluzivno upravljanje gde ste izneli svoje preporuke, i istakli da je potrebna veća kohezija, saradnja i jedinstvo izmedju Srba sa severa, Srba sa juga Kosova i vlade u Beogradu da bi pregovaračka pozicija Beograda bila bolja…

Oliver Ivanović: "To su veoma osetljivi pregovori o osetljivoj temi staroj nekoliko decenija, nije lako naći brzo rešenje. Savet za inkluzivno upravljanje je pomogao u tom smislu da okupi sve političke opcije Srba i čuje suštinu njihovog političkog stava ili političkog delovanja njihovih platformi. To tako objedinjeno daje mogućnost da vlada Srbije napravi konzistentnu i koherentnu strategiju koja će važiti ne samo za jedan mandat nego i sledeću vladu. Drugo, to će uzeti autentična mišljenja Srba sa samog terena koji bi mogli da dobijemo kvalitetnija rešenja, a istovremeno bi značilo da bi Srbi koji su izneli te stavove bili deo tog procesa pregovaranja pa i implementacije, jer je lako implementirati nešto u čemu ste učestvovali još u fazi kada je kreirana ideja. Ako Srbi budu aktivnije učestvovali u fazi pripreme sledećih tema za pregovore, ta rešenja će biti kvalitetnija i biće lakše implementirati ih.  

Glas Amerike: Da li je realno postići to jedinstvo?

Petar Miletić: Naravno da jeste, i ja verujem u to. Imao sam čast da, u organizaciji Saveta za inkluzivno upravljanje, u Vašingtonu budem primljen sa svojim kolegama u Stejt Departmentu, Kongresu, Senatu, i drugim institucijama, i da predstavimo preporuke koje smo izradili tokom skoro dve godine rada, u kojima stoje neki delovi koji se tiču srpsko-srpskih odnosa, odnosno kosovskih Srba sa vladom u Beogradu, onih koji učestvuju u kosovskim institucijama, i srpskim, i mislim da smo uspeli da ubedimo sagovornike u Vašingtonu da to jeste jedan od problema sa kojima se suočavamo. Zatražili smo podršku za to da Beograd, u nekom budućem delovanju, podrži učešće Srba u kosovskim institucijama, takodje da Srbi sa severa podrže učešće Srba u kosovskim institucijama, da se uspostavi tešnja saradnja, politička konsolidacija kosovskih Srba što zaista mislim da je neophodno.

Glas Amerike: Tema koja je podelila javnost je i referendum o kosovskim institucijama. Šta bi bile posledice tog referenduma?

Oliver Ivanović: "To neće proizvesti nikakve pravne posledice jer to pitanje, nije u domenu odlučavanja lokalne samouprave, ali može proizvesti političke posledice, pre svega zato što će to u Prištini biti shvaćeno kao izazov. Drugo, iz velikog dela medjunarodne zajednica nam takve poruke stižu. Treće, na Kosovu nema dve vlade, ona jedna jedina legitimna koju apsolutno priznaju je vlada u Beogradu, i ako ona kaže ne jer to smatra nepotrebnim ili štetnim, onda bi to trebalo da bude obavezujuće za one koji tvrde javno da je vlada u Beogradu jedina kojoj veruju, prema tome mislim da bi odluka o održavanju referenduma produbila razlike medju kosovskim Srbima, pogotovo onih na severu i vlade Srbije što dugoročno gledano nije dobro. To će biti jako štetno za sve Srbe, ne samo političku elitu koja zagovara referendum, nego dugoročne loše za Srbe koji žele da tu žive."  

Petar Miletić: "Zvuči neprincipijelno da se ljudi ne izjašnjavaju o onome što ih muči, ali u ovom slučaju imamo nešto drugo, imamo četiri opštine na severu od kojih su tri na vlasti opozicione partije u odnosu na vladu Srbije i mislim da je to pokušaj da se destabilizuje vladajuća koalicija pred predstojeće izbore. Mislim da nije jurisdikcija lokalne samouprave da organizuju referendum na ovu temu, oni mogu organizovati referendume na teme koje su u jurisdikciji lokalnih samouprava i to je legitimno. Medjutim, mislim da su ovo razlozi zbog kojih ovaj referendum pokušava da se organizuje, mislim da on može biti štetan, imati političke konsekvence nakon što se održi, i mislim da zakucava jednu političku poziciju na severu koja može kasnije da ima ozbiljne posledice."

Aktivisti su saopštili da je najmanje 12 osoba poginulo u protestima i sukobima širom Sirije, dok se u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija sastavlja tekst rezolucije koja bi pomogla da se okonča nasilje.

Opozicioni aktivisti izjavili su da su desetine hiljada ljudi izašle na ulice gradova širom zemlje kako bi obeležile 30-u godišnjicu krvavog gušenja protesta u gradu Hami. Organizacija Amnesti internešnal saopštila je da je u nasilju u februaru 1982. godine, koje je naredio otac sirijskog predsednika Bašara Al Asada, poginulo izmedju 10 i 26 hiljada ljudi.

Na video snimku postavljenom na internetu, vide se današnje kolone demonstranata u gradovima Homsu i Damasku kao i neke u regionu Idliba. Drugi video snimak prikazuje eksploziju granate u rezidencijalnom delu Homsa.

Jučerašnjem tradicionalnom Molitvenom doručku, ovde u Vašingtonu, treću godinu zaredom prisustvovao je i potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, koji je boravak u Sjedinjenim Državama iskoristio i za više susreta sa američkim zvaničnicima. Neizbežne teme bile su situacija sa Kosovom i moguće dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji narednog meseca.

Dačić: "Osim sastanaka sa svojim kolegama iz bezbednosnih struktura, imao sam niz veoma važnih sastanaka u Kongresu. Ne zbog toga što će to činiti preovlađujući ton u Kongresu, nego zbog toga što mislim da je veoma bitno da građani Srbije znaju da ne misle svi isto u američkoj administraciji i da postoje ljudi koje ne morate mnogo da ubeđujete u ono što govorite. Na primer, sa kongresmenom Rorabakerom ja uopšte nisam imao potrebu da razgovaram na temu razgraničenja, jer je on sam izneo taj predlog, pošavši od toga da isto kao što je Amerika podržavala nezavisnost Kosova u odnosu na Srbiju, on smatra da bi sada bilo nekorektno da Amerika zatvara oči pred problemom da Srbi na Kosovu ne žele da žive u toj takozvanoj nezavisnoj državi Kosovo i da taj princip onda mora biti primenjen i u tom slučaju. On takođe smatra da bi u tom slučaju jedino moguće rešenje bilo to neko pravedno razgraničenje.

Izdvojio bih još jedan sastanak, koji sam imao sa kongresmenom Bartonom, on mi je pokazao pismo koje će kongresmeni uputiti evropskim liderima i pozvati ih da Srbiji dodele status kandidata. To isto pismo će poslati i američkim zvaničnicima i mislim da su to veoma pozitivne činjenice, koje možda govore o tome da treba aktivnije da poradimo na pronalaženju zajedničkog imenitelja između američkog pogleda na Zapadni Balkan, koji u ovom trenutku moramo da priznamo nije prioritet u spoljnoj politici SAD, i zato se toliki niz godina nije ni menjao pogled na Zapadni Balkan, imajući u vidu da se mnogi problemi nalaze u drugim delovima zemljine kugle, i kako to na neki način spojiti sa protrebom da dođe do nekog održivog rešenja za problem Kosova, jer je očigledno da je to problem koji predstavlja pretnju za mir i stabilnost celog regiona.

Srbija je najveća zemlja u regionu, srpski narod je najveći  narod u regionu, koji živi u BiH, Crnoj Gori, Makedoniji, živi u značajnom delu na onim prostorima gde situacija može biti nestabilna u narednim  godinama, ukoliko ne dođe do nekog održivog rešenja, a to održivo rešenje je jedino ako je pravedno, pravedno po malo za sve i samo tako može biti trajno. Ja mislim da je to suština, da se uviđa, bez obzira što je zvanični stav SAD da je to pitanje rešeno i da o tome nema više šta da se priča, da ipak nije tako, jer je realnost na terenu - na šta se Amerika pozivala godinama - takva da se ne može godvoriti o tome da je situacija rešena“.

Glas Amerike: Da li mislite da će pregovori sa Prištinom dati dalje rezultate i da će zadovoljiti zahteve Evropske unije da bi Srbiji bio odobren statsu kandidata početkom marta?

Dačić: "Mislim da bi to bio pogrešan potez ukoliko bi ponovo usledila neka negativna odluka. Bez obzira što u nekim zemljama EU postoje mišljenja da - ne toliko zbog Srbije nego njihovog unutraš njeg javnog mnjenja - proces proširenje treba malo zaustaviti - tako misli više od 60 odsto Nemaca i Austrijanaca, ipak mislim da bi jedna takva odluka zatvorila vrata nekoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana, koje izuzev Slovenije i Hrvatske, nisu ušle u taj krug proširenja EU, i time bi bile ponovo uvedene neke stare podele, neka stara linija razgraničenja koja je išla preko Balkana, podsećanje na neku ružnu prošlost i mislim da bi mogla da ima negativne konsekvence.

S druge strane, mislim da Srbi i Albanci treba da inistiraju da sami međusobno i direktno rešavaju svoje probleme, a ne da im stalno neko posreduje i ponekad mi se čini da onima koji posreduju ne odgovara da se situacija reši, jer se onda njima završava mandat. U svemu tome, mislim da treba naći neko rešenje koje odgovara i jednoj i drugoj strani, i što pre završiti pitanje Kosova i Metohije, zato što predstavlja 'kost u grlu' i kočnicu za bilo kakav drugi proces koji se vodi i alibi da se kaže da Srbija nije uradila dovoljno. Srbija je uradila sve što je od nje zahtevano da dobije status kandidata, ali nijednoj drugoj zemlji u ovoj fazi nisu se postavljali takvi uslovi kao što je pitanje Kosova. Posledica toga je procentualno smanjenje podrške koju EU ima kod građana Srbije, i možda dugoročno gledano, mogućnost da se u Srbiji pojavi politička snaga koja možda u Zapadnoj Evropi i Americi neće gledati prioritetnog političkog saveznika nego će to biti na istoku. Onda se postavlja pitanje da li Srbija treba da bude problem da bi bila prioritet američke spoljne politike? Nekad, kad smo bili problem, čini mi se da su nas više uvažavali, nego sada kad konstruktivno želimo da rešimo problem. Nadam se da će uslediti pozitivna odluka EU, ona bi bila dobra za sve narode Zapadnog Balkana“.

Glas Amerike: Nasilje navijača, odnosno huligana, na sportskim događajima ili povodom njih, nedavno se ponovilo. Apelacioni sud, prepolovio je kazne osuđenima za ubistvo francuskog navijača Brisa Tatona. Šta bi Srbija, vlasti i institucije pre svega, ali i društvo u celini, trebalo da učine da bi se takvo ponašanje, koje nanosi ozbiljnu štetu imidžu zemlje - iskorenilo?

Dačić: "Mi u policiji gledamo na to veoma jednostavno. To znači primeniti silu i rešavati te probleme, jer to je sredstvo koje Ministarstvo unutrašnjih poslova ima u svojim rukama. Mi nemamo u svojim rukama stvaranje opšte društvene klime, obrazovne sisteme, uticaje različitih društevnih faktora, pa i političkih partija i svega ostalog, na neku klimu u kojoj mladi ljudi rastu i na sistem vrednosti koji oni stvaraju.

Ono što je do nas, mi smo pohapsili na desetine takvih ljudi, neki su izdržali kazne, izašli ponovo. Nijedan od tih događaja nije se desio na samom terenu, tako da nije bila ugrožena bezbednost onih koji su učestvovali u sportskom događaju, ali na obodima, tamo gde ima manje policijske kontrole, dešavaju se takve stvari. Mislim da to nije samo u Srbiji, takvih slučajeva ima i u drugim zemljama, naročito tamo gde postoji opterećenje političkim i međunacionalnim odnosima. Još postoje neki problemi, koje nikako da ostavimo u prošlosti.

Mi zaista vodimo jednu akciju koja se bazira na evropskim praksama, i sa Englezima smo dosta razgovarali kakav sistem napraviti... tužioci su sada na samim utakmicama, sudije su odmah tu, pritvor je na samom stadionu, izriču se kazne zabrane prisustva utakmicama, ali još nismo u situaciji da možemo kao Englezi da ukinemo zaštitne ograde na stadionima. Siguran sam da će biti potrebna barem još jedna decenija da nekako sve dođe u neku normalnu situaciju, posle ovih decenija različitih vanrednih situacija u zemljama u regionu“.

Posle velike pobede u Floridi, republikanski predsednički pretendent Mit Romni izgleda da ima velike šanse da pobedi u Nevadi, samo dan pred održavanje predsedničkih kokusa u toj državi.

Najnovija istraživanja javnog mnjenja daju bivšem guverneru Masačusetsa 20 poena vodjstva u odnosu na bivšeg predsedavajućeg Predstavničkog doma Njuta Gingriča, uz procenu da će Romni osvojiti 45 odsto glasova, a Gingrič 25 odsto. Istraživanje mogućih glasača na republikanskim kokusima pokazalo je da bi bivši senator iz Pensilvanije Rik Santorum mogao da osvoji 11 odsto, dok bi kongresmen iz Teksasa, Ron Pol osvojio 9 odsto glasova.

Nevada je jedna od osam država u kojima se održavaju izbori za republikanskog predsedničkog kandidata pred takozvani „Super utorak“ koji se održava 6. marta kada 10 država istovremeno organizuje izbore.

Prema danas objavljenom izveštaju sekretarijata za rad, američka ekonomija je u januaru dodala 243 hiljade radnih mesta, nakon što je u decembru bilo dodato 200 hiljada radnih mesta.

Istovremeno, stopa nezaposlenosti je opala za 0,2 odsto – na 8,3 odsto, što je najniža stopa u poslednje gotovo tri godine. Današnje cifre nadmašauju očekivanja i analitičari smatraju da bi mogle da znače da oporavak američke ekonomije počinje da se ubrzava.

Predsednik Obama je takodje ocenio da današnji izveštaj znači da se ekonomski oporavak ubrzava i pozvao Kongres da što pre produži važenje poreskih olakšica za oko 160 miliona američkih radnika koje bi trebalo da isteknu krajem ovog meseca. Obama se takodje založio za produženje beneficija za nezaposlene kako ne bi došlo do ponovnog usporavanja ekonomije.

Za početak regionalna rukometna liga, zajedničko takmičenje u zimskim sportovima i, pre svega borba protiv organizovanog kriminala. To bi u najkraćem bio rezultat današnjih četvoročasovnih razgovora lidera Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, koji je održan na Jahorini.

Lideri Srbije, Hrvatske i BiH podržali su danas saradnju svojih zemalja u borbi protiv organizovanog kriminala i zajedničke kandidature za sportska takmičenja tako što bi se u početku formirala regionalna rukometna liga i takmičenje u zimskim sportovima. Posle razgovora na Jahorini, Boris Tadić, Ivo Josipović, Željko Komšić, Nebojša Radmanović i Bakir Izetbegović saopštili su da su se dogovorili i da će zajednički aplicirati za fondove EU u rešavanju ekoloških problema, sportu i izgradnji infrastrukture. Na zajedničkoj konerenciji za novinare, Tadić je rekao da je zajedničku saradnju potrebno najpre smestiti u kontekst ekonomskih kretanja, jer je ekonomija pitanje svih pitanja:

"Potrebno je u vremenu koje je ispred nas – naravno to je nadležnost vlada, da se pronađu svi potencijalni unutrašnji, skriveniu resursi za ekonomski razvoj. Ne samo oni koji se tiču međuregionalne saradnje u kojoj bi smo se mogli osloniti na evropske fondove, već i unutrašnji resursi koji postoje i kada su u pitanju mineralna nalazišta, kao i kompanije i preduzeća koja postoje u našim zemljama i koja bi eventualnim zajedničkim nastupom mogla osvojiti neki posao."

Lideri tri države danas ipak nisu postigli saglasnost o inicijativi hrvatskog predsednika o procesuiranju ratnih zločina – sa tom idejom složio se predsednik Srbije Boris Tadić, ali ne i predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić:

"Mi u BiH nemamo jedinstven stav oko toga. I nas trojica imamo svoje mišljenje kao članovi Predsedništva BiH, a da bi se pridružili toj inicijativi potrebno je da nas trojica pre svega imamo konsenzus. Vi znate da je to posebno osetljivo pitanje u BiH, koja je najteže pogođena ratnim dešavanjima na prostorima bivše Jugoslavije."

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović je istakao da će će bezrezervno podržati susedne zemlje na njihovom evropskom putu, a po njegovom mišljenju borba protiv organizovanog kriminala je jedan od zajedničkih prioriteta:

"Vi znate da je naša regija nažalost optrećena ozbiljnom i snažnom kriminalnom infrastrukturom i takva infrastruktura ugrožava ne samo ekonomiju, nego može ugroziti i demokratske procese. Upravo zato razgovarali smo o tome da na polju organizovanog kriminala ojačamo našu saradnju."

Zapitan od novinara da li je spreman na razgovore sa kosovsim liderom Hašimom Tačijem, predsednik Srbije je rekao da je bio spreman na to i pre nekoliko godina kada je dao plan za rešenje pitanja Kosova, ali da tada, kako je rekao Tadić, nije naišao na pozitivinu reakciju Tačija. Po njegovim rečima takav razgovor ne može da bude iskorisćen za promociju kosovske državnosti, da bude simbolički razgovor ili neka vrsta političkog folklora, već treba da ima funkciju rešenja problema – objasnio je Tadić.

U nasilju koje se širi egipatskim gradovima poginulo je najmanje troje ljudi, kao posledica smrtonosnih nereda na fudbalskoj utakmici.

Gnev izazvan zbog nesposobnosti bezbednosnih snaga da spreče stampedo u kojem su poginule 74 osobe u sredu u Port Saidu, pretvorio se u demonstracije u kojima se zahteva da vladajući vojni savet preda vlast civilnoj vladi.

Zvuci pucnjeva, patrona suzavca i udaraca kamenica o policijske štitove odjekivali su na trgu Tahrir u Kairu posle današnjih molitvi. Jedan lekar koji je pružao pomoć učesnicima protesta na trgu izjavio je za agenciju Asošiejted pres da je njegova poljska bolnica bila puna povredjenih.

Jedan demonstrant poginuo je u blizini ministarstva unutrašnjih poslova gde je došlo do najvećih sukoba. Još dvoje demonstranata poginulo je u sukobima u gradu Suecu gde su hiljade ljudi izašle na ulice. Hiljade Egipćana demonstrirale su i u Aleksandriji.

Medjunarodne snage u Avganistanu neće, kao što je bilo najavljeno, naredne godine ostati bez američke borbene podrške. Ovo je nakon skupa NATO ministara odbrane izjavio generalni sekretar Alijanse, naglašavajući da će se svi angažovani u ISAF misiji držati plana- do kraja 2014-te predati odgovornost za sigurnost zemlje avganistanskim snagama. Kada je riječ o Kosovu, on očekuje da će se dijalog sa Beogradom sa tehničkih, početi prebacivati na suštinska politička pitanja i tako postići trajno rješenje kosovskog pitanja.

Nakon dva dana razgovora koji nisu bili samo tapšanje po ramenima apsolutnih istomišljenika, generalni sekretar NATO je razbio dileme oko najavljivanog skorog odlaska Francuza i odustajanja Amerikanaca od borbenih akcija u Avganistanu.

“Ja nisam čuo za bilo kakav američki plan da se isključe iz borbe u Avganistanu. čak suprotno, odlučili smo da se držimo Lisabonskog plana koji pretpostavlja prebacivanje odgovornosti za sigurnost na avganistanske snage do kraja 2014-te, do kada se nadamo i očekujemo da će Avganistanci u punoj mjeri biti sposobni za to”, kazao je generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen.

Detalji plana odlaska iz Avganistana bi se trebali razraditi na predstojećem NATO samitu u Čikagu. Kada je riječ o Kosovu, ranije poruke iz vojnog saveza o potrebi političkog dijaloga izmedju Beograda i Prištine su danas tražile pojašnjenje. Iza čega stoji NATO- iza tehničkog dijaloga kakav se trenutno, uz posredovanje EU, vodi u Briselu ili nekog novog  političkog dijaloga dvije strane?

“Ne sugerišem paralelni ili novi politički proces. Snažno podržavam dijalog uz posredovanje EU. Ali ne treba da budemo iznenadjeni da takvi dijalozi veoma često započnu sa tehničkim pitanjima koja je važno riješiti, a onda ta tehnička diskusija preraste u politički dijalog. A to je, po mojem iskustvu, sasvim prirodno”, istakao je Rasmusen.

Nešto ranije, generalni sekretar je rekao kako je situacija na Kosovu stabilna, ali vrlo osjetljiva i da je ograničena sloboda kretanja.

“Naš cilj ostaje isti- atmosfera bezbjednosti za sve koji žive na Kosovu i puni povratak slobode kretanja. Za to nam treba nastavak sadašnjeg KFOR prisustva. Broj trupa ćemo smanjiti samo kada to dopuste okolnosti. Jasno je da se sadašnja situacija na sjeveru Kosova ne može riješiti samo vojnim sredstvima- zato ohrabrujemo i Beograd i Prištinu da pregovaraju o dugoročnom rješenju, jer niko neće imati koristi ukoliko se vrate napetosti iz prošlosti.”

Ministri su se danas složili- prilike na Kosovu, tačnije na njegovom sjeveru i dalje traže iznimnu pažnju i puno prisustvo medjunarodnih KFOR snaga. Zbog toga, za sada se ne planira smanjenje trupa na terenu.

Kineski predsednik Hu Đintao izrazio je spremnost za razvoj „strateških odnosa“ Pekinga i Bona.

Kineski predsednik je to rekao na početku razgovora sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u Pekingu.  Prema izveštaju državne agencije Šinhua, kineski lider je rekao Angeli Merkel da su posle četiri decenije saradnje odnosi između dve zemlje dostigli dubinu i širinu, kako se izrazio, „bez presedana“.  

„Verujem da će poseta nemačke kancelarke Kini doprineti jačanju uzajamnog poverenja i razumevanja kao i daljem razvoju bilateralne saradnje Kine i Nemačke.“

Slično tome, Angela Merkel je istakla da je Nemačka spremna da doprinese daljem unapređenju veza Pekinga i Evrope.

„Želim lično da Vas pozdravim i da vam čestitam. Proslavićemo 40-godišnjicu nemačko-kineskih diplomatskih veza,  proglasićemo ovu godinu „Godinom kineske kulture“,  da 'godina zmaja' protekne veoma dobro za Kinu, a nadam se da će ovo biti i povoljna godina za dalje kinesko-nemačke odnose.“

Kancelarka Merkel boravi u trodnevnoj poseti Kini. Prvog dana posete vodila je razgovore sa predsednikom Huom i premijerom Ven Điabaom o naftnom embargu koji je EU zavela Iranu. Ona je apelovala na Kinu da iskoristi svoj uticaj i nagovori Teheran da odustane od ambicija da proizvede nuklearnu bombu.

Kina, inače, najveći uvoznik iranske nafte, odbila je da se pridruži evropskom embargu na uvoz iranske nafte. Takođe su vođeni razgovori o evropskoj dužničkoj krizi. Premijer Ven je rekao da se povećalo učešće Kine u finansijskim fondovima za prevazilaženje evropske finansijske krize. Merkel danas odlazi u komercijalnu prestonicu Guangžu gde se održava sednica kinesko-nemačkog poslovnog foruma.

Sa temperaturama koje idu i ispod minus 20, Srbije se potpuno uklopila u ledenu sliku koja stiže iz centralne i istočne Evrope. Sneg intenzivno pada danima, vanredne mere su uvedene u mnogim opštinama u Srbiji, a danas su beogradski đaci bili najveseliji jer je zbog intenzivnog snega nastava ukinuta u poslepodnevnoj smeni u osnovnim i srednjim školama.

Jak sneg i niske temperature potpuno su poremetile život građana Srbije i zapretile potpunim kolapsom. U ledenom talasu koji je zahvatio centralnu i istočnu Evropu, usled rekordno niskih temperatura u Srbije je umrlo šestoro ljudi, a jedna osoba se vodi kao nestala.

Saobraćaj širom Srbije je usporen i otežan, mnoga sela su zavejana, a potrošnja struje je znatno povećana zbog čega EPS radi na gornjoj granici svojih kapaciteta. U 26 opština uvedene su vanredne mere, a najteža situacija je u Sjenici, Ivanjici, Prijepolju, Crnoj Travi i Surdulici gde je visina snežnog pokrivača oko dva metra.

Kako je rekao savetnik premijera i član radne grupe za sigurnost snabdeva-nja energentima Petar Škundrić elektroenergetski sistem u Srbiji je za sada stabilan, ali je moguć je i dodatan uvoz struje ukoliko bude potrebno. Vlada Srbije izdvojila finansijsku pomoć za otklanjanje posledica elemen-tarnih nepogoda u 15 opština u kojima vanredna situacija traje duže od 20 dana, kao i gorivo i naftu za najugroženija područja.

Ministar za infrastrukturu i energetiku Milutin Mrkonjić izjavio je da putari daju sve od sebe da očiste sneg s glavnih putnih pravaca i saobraćajnica u zemlji. On je rekao da je sneg pao u ''nezgodno vreme'' i da su svi iznenađeni ovolikim snežnim padavinama u februaru, zbog čega su putarska preduzeća maksimalno angažovana.

I u Beogradu situacija je izuzetno teška – u gradu je tokom dana vladao saobraćajni kolaps, povećan je broj udesa, a službe nadležne za čišćenje snega saopštile su da su uprkos maksimalnom angažovanju efekti čišćenja snega manje vidljivi jer novi sneg neprekidno pada na tek očišćene površine. Zbog jakog snega koji neprekidno pada od sinoć gradske vlasti su odlučile da se nastava obustavi u poslepodnevnoj smeni u osnovnim i srednjim školama.

Meteorolozi predvidjaju da neće uskoro doći do slabljenja smrtonosnog hladnog talasa koji je pogodio Centralnu i istočnu Evropu. Rekordno niske temperature usmrtile su najmanje 123 osobe ove nedelje, dok su termometri pokazivali i do minus 32 stepena celzijusa na nekim mestima. Zvaničnici u Ukrajini prijavili su još 38 smrtnih slučajeva što je ukupan broj žrtava u toj bivšoj sovjetskoj republici povećalo na 101. Ukrajinsko ministarstvo za vanredne situacije saopštilo je da se više stotina ljudi nalazi na lečenju zbog hipotermije i promrzlina.

Iranski vrhovni lider ajatola Ali Hamenei upozorio je danas da će Iran uzvratiti na sakcije zapadnih zemalja i mogući napad, dok novinske agencije izveštavaju o mogućnosti izraelskog napada tokom narednih nekoliko meseci.

U izveštaju koji je juče objavio Vašington post, a kasnije potvrdili i drugi mediji, kaže se da je američki sekretar za odbranu Lion Paneta izrazio zabrinutost da bi Izrael već u aprilu mogao da napadne Iran kako bi zaustavio njegov program za izgradnju, kako se sumnja, atomske bombe. Iran insistira da njegove nuklearne aktivnosti imaju miroljubivu svrhu.

Pomenuta izjava Liona Panete nije direktno navedena, a on nije komentarisao njeno objavljivanje.

Ali Hamenei je izneo pomenutu pretnju u današnjem govoru preko državne televizije, održanom u okviru obeležavanja godišnjice islamske revolucije u Iranu, 1979. godine.

Hamenei je rekao da sankcije neće uticati na rešenost Irana da nastavi sa kontroverznim nuklearnim programom. On je takođe rekao da će Iran podržati svaku drugu zemlju ili organizaciju koja namerava da se suprotstavi izraelu.

Izrael je jedna od zemalja koje, kao i Sjedinjene Države, podozrevaju da Iran obogaćuje uranijum kako bi sagradio nuklearno oružje. Izrael nije isključio mogućnost napada na iranska nuklearna postrojenja, dok se Sjedinjene Države umesto toga zalažu za oštrije međunarodne sankcije.

Iran je više puta pretio da će na bilo kakve nove sankcije zatvoriti tesnac Hormuz, kroz koji prolazi veliki broj tankera sa naftom iz bliskoistočnih izvora.

Međunarodna krizna grupa saopštila je da tekući konflikt Beograda i Prištine ugrožava unutrašnju stabilnost Kosova i napore Srbije da se pridruži Evropskoj uniji.

U danas objavljenom izveštaju, MKG navodi se da bi napori kosovske vlade da uspostavi kontrolu nad celokupnom teritorijom, naročito na graničnim prelazima sa Srbijom, te odlučnost kosovskih Srba da se tome suprostave mogli da dovedu do novih sukoba i žrtava.

Kada je reč o Srbiji, ističe se da je Beograd izgubio poverenje i kontrolu nad sprskom zajednicom na severu Kosova. Međunarodna krizna grupa takođe je pozvala Srbiju da prihvati kosovsku vladu kao ravnopravnu, iako je formalno ne priznaje.

Dugotrajna politička zategnutost u Pakistanu se pojačava, jer Vrhovni sud izgleda da se približava odluci da primora premijera da podnese ostavku.

Vrhovni sud je danas naredio premijeru Jusufu Razi Gilaniju da se 13. februara pojavi pred sudom i odgovori na optužbe za nepoštovanje te institucije. Ako bude proglašen krivim, Gilani bi mogao da bude smenjen i osuđen na zatvorsku kaznu.

To je najnoviji obrt u sadašnjem sukobljavanju suda i premijera povodom statusa optužbi za korupciju iz 1990-ih. Tužioci su optužili pakistanskog predsednika Asifa Alija Zardarija, bivšu premijerku Benazir Buto i još nekoliko zvaničnika, za pranje miliona dolara preko računa u švajcarskoj banci.

Supruga predsednika Zardarija, Benazir Buto, ubijena je u atentatu 2007. Optužbe protiv predsednika Zardarija i ostalih su bile odbačene posle sporazuma o amnestiji 2007, ali je sud dve godine kasnije poništio taj dogovor i otada se bori da ponovo otvori proces. Premijer Gilani je odbio saradnju, s obrazloženjem da je Zardari imao imunitet dok je bio na položaju. Međutim, on je danas izjavio da poštuje sud i da će doći na pretres 13. februara.     

Mnogo putnika i dalje nedostaje posle jutrošnjeg potonuća trajekta nedaleko od severne obale Papue Nove Gvineje.

Neraj Marimahu, portparolka Nacionalne službe za pomorsku bezbednost u Port Moresbiju, izjavila je za Glas Amerike da je trajekt „Rabul kvin“ potonuo oko 16 kilometara od Kejp Fortifikejšna, ali da još nije jasno šta je izazvalo nesreću. Pomorska agencija je saopštila da se veruje da je na trajektu u trenutku nesreće bilo najmanje 300 putnika.

Australijska pomorska služba je uputila specijalni avion da pomogne u spasavanju. Nacionalna služba je saopštila da je spaseno više od 230 ljudi. Nekoliko trgovačkih brodova je takođe priteklo u pomoć u traganju za preživelima.

Trajektna kompanija je saopštila da je izgubila kontakt sa brodom između ostrva Nova Britanija i grada Lei. Australijska premijerka Džulija Gilard je okarakterisala nesreću kao „veliku tragediju“ i napomenula da njena zemlja pomaže Gvineji Novoj Papui da reaguje.    

Diplomate u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija danas nastavljaju razgovore o pridobijanju Rusije da podrži plan Arapske lige za prekid višemesečnog smrtonsonog nasilja u Siriji.

Zapadne diplomate kažu da je tokom jučerašnjeg trosatnog zatvorenog sastanka u Njujorku postignut određeni napredak. Međutim, Rusija izražava rezervisanost prema sadašnjoj rezoluciji, koja obuhvata i zahtev da predsednik Bašar al-Asad prepusti vlast svom zameniku i formira vladu nacionalnog jedinstva koja će da pripremi izbore. Rusija je najavila da će odbaciti svaki tekst koji nagoveštava promenu režima ili eksplicitno ne isključuje stranu vojnu intervenciju.

Diplomate kažu da novi nacrt koji se priprema, treba da zadovolji ruske zahteve i do kraja dana bude podnet Savetu bezbednosti, koji bi o tome glasao do kraja nedelje. Ambasador Rusije u Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin je juče izjavio da bi promena sadašnje odrednice kojom se traži povlačenje predsednika Asada s vlasti, „olakšala usvajanje rezolucije“.

Američka državna sekretarka Hilari Klinton je juče ponovila da Savet bezbednosti mora brzo da dejstvuje i da njegovi članovi moraju da odluče da li će da stanu na stranu sirijskog naroda ili – kako se izrazila – „surove“ diktature predsedika Bašara al-Asada.

Srbija je veoma blizu sticanja statusa kandidata za članstvo u EU, ocenili su danas predstavnici međunarodne zajednice na skupu Nove regionalne politike i evropska iskustva.

Uz poruku da očekuje da će Srbija u narednih nekoliko nedelja dobiti status kandidata za članstvo u EU, šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer je rekao da Srbija treba brzo i odlučno da radi na ispunjavanju uslova Saveta EU. U izjavi novinarima u Skupštini Srbije Dežer je podsetio da je Savet EU postavio tri jasna uslova koji se odnose na slobodu kretanja, regionalno predstavljanje i priznanje diploma sa Kosova:

"To neće biti laka stvar. Treba da radimo brzo i odlučno. Srbija je pokazala odluč-nost i nadam da ćemo uraditi ono što je potrebno. Ali moramo sve da uradimo na vreme, a vreme je ključno."

Na skupu "Nove regionalne politike i evropska iskustva" u Skupštini Srbije bivši generalni sekretar Saveta Evrope Valter Švimer je priznao da je pre devet godina u svojoj knjizi “Evropski san” napisao da će region jugoistočne Evrope doneti besane noći Evropskoj uniji. U međuvremenu stvari su se promenile, rekao je Švimer:

"Srbija danas kuca na vrata EU i ubeđen sam da Srbija zaslužuje status kandidata. Srbija može da igra ključnu ulogu u procesu integracija zapadnog Balkana u Evropsku uniju."

"Evropski savet je napravio ključnu grešku kada Srbiji nije dao status kandidata prošlog decembra. Mislim da je Srbija važna za stabilnost i dobrosusedske odnose na Balkanu", kazao je predsednik Radne grupe za zapadni Balkan Komiteta regiona EU Franc Šausberger.

Iznoseći lični stav, predsednik radne grupe za Zapadni Balkan Komiteta regiona EU Franc Šausberger je rekao da Srbija ima potencijal da bude motor ovog dela Evrope. Po njegovim rečima  EU može dati smernice, ali od Srbije zavisi kojom brzinom i kojim pravcem će se kretati ka EU.

Ako je verovati najčuvenijem pensilvanijskom meteorologu, slavnom mrmotu Filu iz Panksatonija, Amerikance čeka još šest nedelje zime.

Tradicionalni Dan mrmota obeležava je još od 1887. godine u gradićima i selima širom SAD i Kanade, ali je centralna manifestacija u Panksatoniju, gde se danas, ispred drveta u kome boravi mrmot Fil okupilo oko 15 hiljada ljudi.

Prema verovanju, kada ga izvuku iz jazbine, ukoliko Fil vidi svoju senku, odnosno ako je dan sunčan, stanovnike Severne Amerike očekuje još šest nedelja zime. U suprotnom - proleće će stići uskoro.

Iako je prognoza za danas bila mestimično oblačno, Fil je video senku, tako da sledi još šest nedelja zime. Doduše, kako je ove godine - za razliku od prethodnih - zima na istoku SAD bila izuzetno blaga, mnogi stanovnici ovog dela zemlje nisu se potresli zbog Filove prognoze, koja je obićno tačna u 40 odsto slučajeva.

Američki predsednik Barak Obama i prva dama Mišel Obama, okupili su u Vašingtonu goste iz celog sveta na današnjem godišnjem nacionalnom molitvenom doručku.

Predsednik je u svom govoru naglasio da Bog može da odigra kritičnu ulogu u svačijem životu, nezavisno od verskih ubeđenja. On je rekao da je za sve korisno da slušaju „našeg Tvorca“.

„U vreme u kojem je lako izgubiti se u žurbi i buci sopstvenog života ili biti zahvaćen galamom i zlobom koje se danas često predstavljaju kao politika, ovi trenuci molitve nas usporavaju. Daju nam skromnost. Podsećaju nas da smo nesavršena bića, bez obzira na odgovornosti koje imamo, koliko su nam umišljena zvanja, koliku moć mislimo da posedujemo. Svi možemo imati koristi od obraćanja našem Tvorcu, ako ga saslušamo, izbegnemo lažnu religioznost i čujemo ga“, rekao je Obama.

Američki predsednik je naglasio da ga trenuci molitve podsećaju da vera i vrline igraju veliku ulogu u rešavanju nekih od najhitnijih problema sa kojima su suočene Sjedinjene Države.

Ako ljudi zaborave svoje vrednosti, rekao je Obama, oni se odriču „moralnog tkiva“ koje je vekovima povezivalo Sjedinjene Države.

Među prisutnima je bio i potpredsednik Sjedinjenih Država Džozef Bajden, zajedno sa grupom istaknutih zakonodavaca. Domaćini Nacionalnog molitvenog doručka su članovi Senata i Predstavničkog doma, koji se svake nedelje zajednički mole na Kapitol Hilu. Svi američki predsednici su prisustvovali ovoj manifestaciji od njenog utanovljenja 1953. Prisutni su bili i gosti iz 130 država, a na spisku zvanica su često strani dostojanstvenici i slavne ličnosti.

Najveća svetska društvena mreža „Fejsbuk“ u sredu je podnela dokumentaciju da po prvi put javno ponudi deonice na berzi. Analitičari predviđaju da će „Fejsbuk“ prikupiti 5 milijardi dolara kada bude izašao na berzu, što će biti najveća vrednost u skorijoj istoriji. Koliko ova kompanija zapravo vredi i šta bi prodaja deonica mogla da znači za investitore?

„Fejsbuk“ ima 800 miliona korisnika i nalazi se na drugom mestu po posećenosti na internetu - posle Gugla. Uz planove da prikupi 5 milijardi dolara od inicijalne jave ponude, učiniće ga i jednom od najbogatijih, smatraju stručnjaci.

Berzanski stručnjak Anupam Palit kaže da je “Fejsbuk” i dalje nedostižan na tržištu društvenih mreža.

“To je najveća kompanija u toj oblasti i ono što je čini jedinstvenom u odnosu na druge slične kompanije koje su prošle godine počele sa javnom prodajom deonica, jeste to da je veoma profitabilna”.

Koliko je tačno profitabilna? Prema prvim procenama, ova društvena mreža vredi između 50 i 100 milijardi dolara. Dejvid Kirkpatrik je autor knjige “Efekat Fejsbuka”.

“Da li će vrednost inicijalne javne ponude Fejsbuka biti najveća u američkoj istoriji? Verovatno neće, ali će svakako biti najveća internet ili tehnološka javna ponuda koju smo do sada videli”.

Kada Fejsbuk dobije berzanski simbol FB za nekoliko meseci, za osnivača vebsajta Marka Zakerberga to bi moglo da znači da će sa 27 godina postati jedan od najmlađih milijardera na svetu.

Očekuje se da će investitori velikih institucija biti prvi koji će početi da kupuju deonice “Fejsbuka” što - kako smatra menadžer za resurse Džim O’Šonesi - i nije tako loše.

“Mnoge inicijalne javne ponude su obično veoma precenjene, jer su izvikane i to investitore toliko ponese da su spremni da plate bilo koju cenu samo da bi došli do deonica. Rezultat toga su nerealno visoke cene. Mi obično savetujemo investitore da sačekaju, možda i celu godinu, pre nego što kupe deonice firme koja je tek napravila inicijalnu javnu ponudu”.

Tržišna vrednost internet kompanija koje ponude inicijalnu javnu ponudu obično nije tolika koliko se prvobitno procenjuje. Tako su nedavno npr. vrednosti deonica “Linkdina”, “Grupona” i “Zinge” pale čak 25 odsto posle izlaska na berzu.

Slične sumnje su postojale i 2004. kada je “Gugl” ponudio javnu prodaju deonica.

Međutim, njihova vrednost je tada bila 84 dolara, a danas se prodaju za 600. I pored rizika, analitičari kažu da uvek ima dovoljno investitora, koji su spremni da isprobaju sreću.

Predsednik Američke centralne banke Ben Bernanki, izjavio je da su ogromni godišnji deficiti u saveznom budžetu „neodrživi“ i da mogu imati „ozbiljne ekonomske posledice“ za zemlju.

Bernanki je na današnjem pretresu pred kongresnim odborom rekao da zakonodavci to treba da shvate kao „glavni prioritet“ i obezbede da američki dug – koji sada premašuje 15 hiljada milijardi dolara i svakodnevno se povećava – barem bude stabilan u odnosu na nacionalni proizvod, ako ne i da se smanjuje.

Godišnji ekonomski proizvod zemlje je sada otprilike jednak nacionalnom dugu. Sjedinjene Države sada plaćaju veoma nisku kamatu na novac koji pozajmljuju da bi država mogla da funkcioniše, bez obzira što je agencija „Standard end Purs“ prošle godine snizila najviši kreditni rejting zemlje sa „trostrukog A“. Bernanki je upozorio da kamate „mogu brzo da se pomame“ ako investitori izgube poverenje u sposobnost vlade da vodi finansijsku politiku. A to bi, kako je objasnio, moglo znatno da poveća cenu državnih kredita.

Američka administracija je ove nedelje saopštila da očekuje da budžetski deficit na kraju fiskalne godine u septembru dostigne hiljadu i sto milijardi dolara, što je pad u odnosu na 2011, ali godišnji deficit već četiri godine za redom premašuuje hiljadu milijardi. Predsednik Barak Obama i Kongres su prošle godine započeli kresanje budžetskih troškova, ali većina ušteda tek treba da stupi na snagu.