Američki državljanin, koji je pre dva dana pronađen mrtav na Baščaršiji, izvršio je samoubistvo, rekao je portparol MUP-a Kantona Sarajevo.

Beogradska policija zaplenila je više od 50 kilograma opojne droge marihuane i 200 grama opojne droge amfetaminskog tipa.

Pas koga su danas sa isečenim nogama našli meštani sela Donje Žapko je uginuo, pišu lokalni mediji.

Ambasador Velike Britanije u Srbiji Majkl Devenport izjavio je danas da podela Kosova ne bi bilo konstruktivno rešenje i da bi čak mogla da bude opasna, kao i da je dobro što je predsednik Srbije Boris Tadić to jasno rekao.

U današnjoj tuči u romskom naselju Podvorce povređeno je četvoro kada su dvojica inkasanata Elektrodistribucije pokušala da isključe struju zbog neplaćenog računa, rečeno je agenciji Beta u Policijskoj upravi (PU) u Leskovcu.

Slovačka policija večeras je u Bratislavi vodenim topom rasterala grupu najradikalnijih demonstranata koji su tokom protesta zbog korupcionaških veza lokalnih tajkuna i politike pokušali da upadnu u zgradu parlamenta.

Kosovski Albanac Sami Osmakac (25), koji živi na Floridi, proglašen je krivim za planiranje samoubilačkog terorističkog napada. Porota je prihvatila tvrdnje Federalnog istražnog biroa o Osmakčevim i on je sada suočen za doživotnom kaznom zatvora.

Osmakac je uhapšen 7. januara, posle višemesečnog praćenja, tokom kojeg je ustanovljeno da je nabavljao zastave Al Kaide, kao i da je pokušavao da nabavi oružje i eksploziv za izvođenje samoubilačkog napada.

Uhapšen je kada je posredstvom agenta FBI pokušao da nabavi oružje, odnosno "kalašnjikov", "uzi" i prsluk ispunjen eksplozivom.

Plan je, kako navodi FBI, bio da istovremeno detonira nekoliko automobila-bombi, potom puca po prolaznicima, da bi se na kraju i sam razneo. Potencijalne mete su mu bili noćni klubovi u Tampi i operativni centar lokalne policije.

Porota je utvrdila i da je kriv za posedovanje neregistrovanog automatskog oružja.

Članovi muslimanske zajednice iz Pinelas Parka, gde je Osmakac živeo, kažu da je imao radikalne stavove koji nemaju veze sa njihovim, preneli su američki mediji.

Osmakčeva porodica, posle njegovog hapšenja, tvrdila je da je Sami nedužan i da se protiv njega vodi progon zbog njegove vere.

Osmakac je povremeno posećivao Kosovo, gde ima rodbinu.

Kolašinac Brano Kljajić (54) preminuo je danas od posledica smrzavanja u mestu Mioska, na magistralnom putu Podgorica-Kolašin, kada se na njega srušila snežna lavina, nakon što je izašao iz automobila.

Američki državljanin, koji je pronadjen mrtav u sarajevskoj opštini Stari grad, izvršio je samoubistvo, izjavio je portparol MUP Kantona Sarajevo Irfan Nefić.

"Utvrdjeno je da je smrt nastupila kao posledica samoubistva oštrim predmetom, odnosno nožem. Osim te rane, druge rane i povrede koje bi izazivale sumnju, nisu uočene", objasnio je Nefić.

Predsednik Boris Tadić kaže da je njegov zadatak da ubedi u realističnost svog plana za Kosovo u četiri tačke međunarodne sile, pošto je podela Kosova nemoguća.

Predsednik Srbije je objasnio da njegov plan podrazumeva uviđanje realnosti i poziv za pronalaženje rešenja, jer je "podela Kosova nemoguća pošto je ne žele velike sile".

Pored gostiju molitvenog doručka, u Vašington su doputovala i grupa političara iz Srbije i sa Kosova, koji su deo projekta Saveta za inkluzivnu upravu, medjunarodne nevladine organizacije koja podstiče odgovorno upravljanje. Posle višemesečnih diskusija i konsultacija, učesnici projekta su predstavili svoje preporuke za delovanje Srba na Kosovu, u Beogradu i Prištini. Deo tih preporuka u razgovoru za naš program izneli su Oliver Ivanović, državni sekretar u ministarstvu za Kosovo i Metohiju, i Petar Miletić, potpredsednik skupštine Kosova. Oni su se takodje osvrnuli na novi izveštaj Medjunarodne krizne grupe u kojem se Beograd i Priština podstiču da, ulaganjem dobre volje ostvare velike rezultate u dijalogu.

Oliver Ivanović: „Mislim da je veoma važno da je dijalog uopšte počeo, da je posle dugo godina naše istorije sukobljavanja i nerazumevanja imamo dve grupe, ovlašćene ispred dve vlade, koje sede i razgovaraju o nekim pitanjima koja deluju kao tehnička. Medjutim, ništa nije samo tehničko, nego se na izvestan način dotiče i nekih političkih rešenja. Bitno je da se u periodu koji je pred nama reše pitanja koja je moguće rešiti, jer za ozbiljnija politička pitanja, a i ona će doći na dnevni red, moramo imati dve stabilne političke elite, i u Srbiji ali i medju Kosovskim Albancima. Bitno je da one pred sobom imaju čvrstu podršku u parlamentima ali istovremeno imaju i četiri godine pred sobom, jer u prvim godinama mandata se rešavaju važna pitanja. Za sada treba da se dijalog održi, iscrpe teme stavljene na dnevni red ali istvoremeno i otvaraju nove. Dijalog jednostavno ne bi smeo da stane."

Petar Miletić: "Dobra volja je svakako neophodan uslov ali ne mislim da je to jedini uslov da bi dijalog bio uspešniji. Slažem se da nisu mali rezultati postignuti, medjutim sada dolazimo do dela koji se zove implementacija dogovorenog i gde vidimo da postoje odredjeni problemi. Mislim da bi oba glavna pregovarača i Borko Stefanović i Edita Tahiri mogla da malo više kontaktiraju lokalnu zajednicu, ljude na terenu, koji bi mogli da daju odredjeni doprinos dijalogu, jer kao što vidimo kod zadnjeg dogovora oko slobode kretanja očigledno smo rešili jedan, a uspostavili drugi problem, rešili smo problem administrativnog prelaska granica a uveli finansijski problem, ljudi moraju da plaćaju mnogo veću cenu kada prelaze administrativne linije… Mislim da je u pitanju jedno nepoznavanje prilika na terenu i neprelaženje tih prelaza, tako da mislim da jedan od uslova da dijalog bude uspešni jeste bolji kontakt sa lokalnim zajednicama."  

Glas Amerike: Obojica ste učestvovali u projektu Saveta za inkluzivno upravljanje gde ste izneli svoje preporuke, i istakli da je potrebna veća kohezija, saradnja i jedinstvo izmedju Srba sa severa, Srba sa juga Kosova i vlade u Beogradu da bi pregovaračka pozicija Beograda bila bolja…

Oliver Ivanović: "To su veoma osetljivi pregovori o osetljivoj temi staroj nekoliko decenija, nije lako naći brzo rešenje. Savet za inkluzivno upravljanje je pomogao u tom smislu da okupi sve političke opcije Srba i čuje suštinu njihovog političkog stava ili političkog delovanja njihovih platformi. To tako objedinjeno daje mogućnost da vlada Srbije napravi konzistentnu i koherentnu strategiju koja će važiti ne samo za jedan mandat nego i sledeću vladu. Drugo, to će uzeti autentična mišljenja Srba sa samog terena koji bi mogli da dobijemo kvalitetnija rešenja, a istovremeno bi značilo da bi Srbi koji su izneli te stavove bili deo tog procesa pregovaranja pa i implementacije, jer je lako implementirati nešto u čemu ste učestvovali još u fazi kada je kreirana ideja. Ako Srbi budu aktivnije učestvovali u fazi pripreme sledećih tema za pregovore, ta rešenja će biti kvalitetnija i biće lakše implementirati ih.  

Glas Amerike: Da li je realno postići to jedinstvo?

Petar Miletić: Naravno da jeste, i ja verujem u to. Imao sam čast da, u organizaciji Saveta za inkluzivno upravljanje, u Vašingtonu budem primljen sa svojim kolegama u Stejt Departmentu, Kongresu, Senatu, i drugim institucijama, i da predstavimo preporuke koje smo izradili tokom skoro dve godine rada, u kojima stoje neki delovi koji se tiču srpsko-srpskih odnosa, odnosno kosovskih Srba sa vladom u Beogradu, onih koji učestvuju u kosovskim institucijama, i srpskim, i mislim da smo uspeli da ubedimo sagovornike u Vašingtonu da to jeste jedan od problema sa kojima se suočavamo. Zatražili smo podršku za to da Beograd, u nekom budućem delovanju, podrži učešće Srba u kosovskim institucijama, takodje da Srbi sa severa podrže učešće Srba u kosovskim institucijama, da se uspostavi tešnja saradnja, politička konsolidacija kosovskih Srba što zaista mislim da je neophodno.

Glas Amerike: Tema koja je podelila javnost je i referendum o kosovskim institucijama. Šta bi bile posledice tog referenduma?

Oliver Ivanović: "To neće proizvesti nikakve pravne posledice jer to pitanje, nije u domenu odlučavanja lokalne samouprave, ali može proizvesti političke posledice, pre svega zato što će to u Prištini biti shvaćeno kao izazov. Drugo, iz velikog dela medjunarodne zajednica nam takve poruke stižu. Treće, na Kosovu nema dve vlade, ona jedna jedina legitimna koju apsolutno priznaju je vlada u Beogradu, i ako ona kaže ne jer to smatra nepotrebnim ili štetnim, onda bi to trebalo da bude obavezujuće za one koji tvrde javno da je vlada u Beogradu jedina kojoj veruju, prema tome mislim da bi odluka o održavanju referenduma produbila razlike medju kosovskim Srbima, pogotovo onih na severu i vlade Srbije što dugoročno gledano nije dobro. To će biti jako štetno za sve Srbe, ne samo političku elitu koja zagovara referendum, nego dugoročne loše za Srbe koji žele da tu žive."  

Petar Miletić: "Zvuči neprincipijelno da se ljudi ne izjašnjavaju o onome što ih muči, ali u ovom slučaju imamo nešto drugo, imamo četiri opštine na severu od kojih su tri na vlasti opozicione partije u odnosu na vladu Srbije i mislim da je to pokušaj da se destabilizuje vladajuća koalicija pred predstojeće izbore. Mislim da nije jurisdikcija lokalne samouprave da organizuju referendum na ovu temu, oni mogu organizovati referendume na teme koje su u jurisdikciji lokalnih samouprava i to je legitimno. Medjutim, mislim da su ovo razlozi zbog kojih ovaj referendum pokušava da se organizuje, mislim da on može biti štetan, imati političke konsekvence nakon što se održi, i mislim da zakucava jednu političku poziciju na severu koja može kasnije da ima ozbiljne posledice."

Predsednik Odbora za spoljnu politiku Sabora Hrvatske Milorad Pupovac rekao je danas da želi da Srbija u martu dobije status kandidata za članstvo u EU i da se nada da i druge zemlje regiona imaju evropsku perpektivu.

Aktivisti su saopštili da je najmanje 12 osoba poginulo u protestima i sukobima širom Sirije, dok se u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija sastavlja tekst rezolucije koja bi pomogla da se okonča nasilje.

Opozicioni aktivisti izjavili su da su desetine hiljada ljudi izašle na ulice gradova širom zemlje kako bi obeležile 30-u godišnjicu krvavog gušenja protesta u gradu Hami. Organizacija Amnesti internešnal saopštila je da je u nasilju u februaru 1982. godine, koje je naredio otac sirijskog predsednika Bašara Al Asada, poginulo izmedju 10 i 26 hiljada ljudi.

Na video snimku postavljenom na internetu, vide se današnje kolone demonstranata u gradovima Homsu i Damasku kao i neke u regionu Idliba. Drugi video snimak prikazuje eksploziju granate u rezidencijalnom delu Homsa.

Jučerašnjem tradicionalnom Molitvenom doručku, ovde u Vašingtonu, treću godinu zaredom prisustvovao je i potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, koji je boravak u Sjedinjenim Državama iskoristio i za više susreta sa američkim zvaničnicima. Neizbežne teme bile su situacija sa Kosovom i moguće dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji narednog meseca.

Dačić: "Osim sastanaka sa svojim kolegama iz bezbednosnih struktura, imao sam niz veoma važnih sastanaka u Kongresu. Ne zbog toga što će to činiti preovlađujući ton u Kongresu, nego zbog toga što mislim da je veoma bitno da građani Srbije znaju da ne misle svi isto u američkoj administraciji i da postoje ljudi koje ne morate mnogo da ubeđujete u ono što govorite. Na primer, sa kongresmenom Rorabakerom ja uopšte nisam imao potrebu da razgovaram na temu razgraničenja, jer je on sam izneo taj predlog, pošavši od toga da isto kao što je Amerika podržavala nezavisnost Kosova u odnosu na Srbiju, on smatra da bi sada bilo nekorektno da Amerika zatvara oči pred problemom da Srbi na Kosovu ne žele da žive u toj takozvanoj nezavisnoj državi Kosovo i da taj princip onda mora biti primenjen i u tom slučaju. On takođe smatra da bi u tom slučaju jedino moguće rešenje bilo to neko pravedno razgraničenje.

Izdvojio bih još jedan sastanak, koji sam imao sa kongresmenom Bartonom, on mi je pokazao pismo koje će kongresmeni uputiti evropskim liderima i pozvati ih da Srbiji dodele status kandidata. To isto pismo će poslati i američkim zvaničnicima i mislim da su to veoma pozitivne činjenice, koje možda govore o tome da treba aktivnije da poradimo na pronalaženju zajedničkog imenitelja između američkog pogleda na Zapadni Balkan, koji u ovom trenutku moramo da priznamo nije prioritet u spoljnoj politici SAD, i zato se toliki niz godina nije ni menjao pogled na Zapadni Balkan, imajući u vidu da se mnogi problemi nalaze u drugim delovima zemljine kugle, i kako to na neki način spojiti sa protrebom da dođe do nekog održivog rešenja za problem Kosova, jer je očigledno da je to problem koji predstavlja pretnju za mir i stabilnost celog regiona.

Srbija je najveća zemlja u regionu, srpski narod je najveći  narod u regionu, koji živi u BiH, Crnoj Gori, Makedoniji, živi u značajnom delu na onim prostorima gde situacija može biti nestabilna u narednim  godinama, ukoliko ne dođe do nekog održivog rešenja, a to održivo rešenje je jedino ako je pravedno, pravedno po malo za sve i samo tako može biti trajno. Ja mislim da je to suština, da se uviđa, bez obzira što je zvanični stav SAD da je to pitanje rešeno i da o tome nema više šta da se priča, da ipak nije tako, jer je realnost na terenu - na šta se Amerika pozivala godinama - takva da se ne može godvoriti o tome da je situacija rešena“.

Glas Amerike: Da li mislite da će pregovori sa Prištinom dati dalje rezultate i da će zadovoljiti zahteve Evropske unije da bi Srbiji bio odobren statsu kandidata početkom marta?

Dačić: "Mislim da bi to bio pogrešan potez ukoliko bi ponovo usledila neka negativna odluka. Bez obzira što u nekim zemljama EU postoje mišljenja da - ne toliko zbog Srbije nego njihovog unutraš njeg javnog mnjenja - proces proširenje treba malo zaustaviti - tako misli više od 60 odsto Nemaca i Austrijanaca, ipak mislim da bi jedna takva odluka zatvorila vrata nekoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana, koje izuzev Slovenije i Hrvatske, nisu ušle u taj krug proširenja EU, i time bi bile ponovo uvedene neke stare podele, neka stara linija razgraničenja koja je išla preko Balkana, podsećanje na neku ružnu prošlost i mislim da bi mogla da ima negativne konsekvence.

S druge strane, mislim da Srbi i Albanci treba da inistiraju da sami međusobno i direktno rešavaju svoje probleme, a ne da im stalno neko posreduje i ponekad mi se čini da onima koji posreduju ne odgovara da se situacija reši, jer se onda njima završava mandat. U svemu tome, mislim da treba naći neko rešenje koje odgovara i jednoj i drugoj strani, i što pre završiti pitanje Kosova i Metohije, zato što predstavlja 'kost u grlu' i kočnicu za bilo kakav drugi proces koji se vodi i alibi da se kaže da Srbija nije uradila dovoljno. Srbija je uradila sve što je od nje zahtevano da dobije status kandidata, ali nijednoj drugoj zemlji u ovoj fazi nisu se postavljali takvi uslovi kao što je pitanje Kosova. Posledica toga je procentualno smanjenje podrške koju EU ima kod građana Srbije, i možda dugoročno gledano, mogućnost da se u Srbiji pojavi politička snaga koja možda u Zapadnoj Evropi i Americi neće gledati prioritetnog političkog saveznika nego će to biti na istoku. Onda se postavlja pitanje da li Srbija treba da bude problem da bi bila prioritet američke spoljne politike? Nekad, kad smo bili problem, čini mi se da su nas više uvažavali, nego sada kad konstruktivno želimo da rešimo problem. Nadam se da će uslediti pozitivna odluka EU, ona bi bila dobra za sve narode Zapadnog Balkana“.

Glas Amerike: Nasilje navijača, odnosno huligana, na sportskim događajima ili povodom njih, nedavno se ponovilo. Apelacioni sud, prepolovio je kazne osuđenima za ubistvo francuskog navijača Brisa Tatona. Šta bi Srbija, vlasti i institucije pre svega, ali i društvo u celini, trebalo da učine da bi se takvo ponašanje, koje nanosi ozbiljnu štetu imidžu zemlje - iskorenilo?

Dačić: "Mi u policiji gledamo na to veoma jednostavno. To znači primeniti silu i rešavati te probleme, jer to je sredstvo koje Ministarstvo unutrašnjih poslova ima u svojim rukama. Mi nemamo u svojim rukama stvaranje opšte društvene klime, obrazovne sisteme, uticaje različitih društevnih faktora, pa i političkih partija i svega ostalog, na neku klimu u kojoj mladi ljudi rastu i na sistem vrednosti koji oni stvaraju.

Ono što je do nas, mi smo pohapsili na desetine takvih ljudi, neki su izdržali kazne, izašli ponovo. Nijedan od tih događaja nije se desio na samom terenu, tako da nije bila ugrožena bezbednost onih koji su učestvovali u sportskom događaju, ali na obodima, tamo gde ima manje policijske kontrole, dešavaju se takve stvari. Mislim da to nije samo u Srbiji, takvih slučajeva ima i u drugim zemljama, naročito tamo gde postoji opterećenje političkim i međunacionalnim odnosima. Još postoje neki problemi, koje nikako da ostavimo u prošlosti.

Mi zaista vodimo jednu akciju koja se bazira na evropskim praksama, i sa Englezima smo dosta razgovarali kakav sistem napraviti... tužioci su sada na samim utakmicama, sudije su odmah tu, pritvor je na samom stadionu, izriču se kazne zabrane prisustva utakmicama, ali još nismo u situaciji da možemo kao Englezi da ukinemo zaštitne ograde na stadionima. Siguran sam da će biti potrebna barem još jedna decenija da nekako sve dođe u neku normalnu situaciju, posle ovih decenija različitih vanrednih situacija u zemljama u regionu“.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je večeras da njegov zadatak nije samo razgovor s predstavnicima kosovskih Albanaca, "do kojeg će pre ili kasnije doći" već i da ubedi u realističnost svog plana u četiri tačke za Kosovo one koji vode međunarodnu politiku, koji su dosad u vezi s njim davali i pozitivne i negativne odgovore.

Posle velike pobede u Floridi, republikanski predsednički pretendent Mit Romni izgleda da ima velike šanse da pobedi u Nevadi, samo dan pred održavanje predsedničkih kokusa u toj državi.

Najnovija istraživanja javnog mnjenja daju bivšem guverneru Masačusetsa 20 poena vodjstva u odnosu na bivšeg predsedavajućeg Predstavničkog doma Njuta Gingriča, uz procenu da će Romni osvojiti 45 odsto glasova, a Gingrič 25 odsto. Istraživanje mogućih glasača na republikanskim kokusima pokazalo je da bi bivši senator iz Pensilvanije Rik Santorum mogao da osvoji 11 odsto, dok bi kongresmen iz Teksasa, Ron Pol osvojio 9 odsto glasova.

Nevada je jedna od osam država u kojima se održavaju izbori za republikanskog predsedničkog kandidata pred takozvani „Super utorak“ koji se održava 6. marta kada 10 država istovremeno organizuje izbore.

Култура Наслови Музика

Pripadnici Vojske Srbije (VS) i danas pomažu građanima u čišćenju snega koji pada u gradovima širom Srbije, saopšteno je na sajtu VS.

Bivši ministar policije Hrvatske Tomislav Karamarko je i zvanično najavio da će se kandidatovati za predsednika sada opozicione Hrvatske demokratske zajednice.

"Svojom kandidaturom za predsednika HDZ-a nisam izdao Jadranku Kosor (aktuelnu predsednicu) niti sam joj zabio nož u ledja", rekao je Karamarko na konferenciji za novinare u Zagrebu.

Prema danas objavljenom izveštaju sekretarijata za rad, američka ekonomija je u januaru dodala 243 hiljade radnih mesta, nakon što je u decembru bilo dodato 200 hiljada radnih mesta.

Istovremeno, stopa nezaposlenosti je opala za 0,2 odsto – na 8,3 odsto, što je najniža stopa u poslednje gotovo tri godine. Današnje cifre nadmašauju očekivanja i analitičari smatraju da bi mogle da znače da oporavak američke ekonomije počinje da se ubrzava.

Predsednik Obama je takodje ocenio da današnji izveštaj znači da se ekonomski oporavak ubrzava i pozvao Kongres da što pre produži važenje poreskih olakšica za oko 160 miliona američkih radnika koje bi trebalo da isteknu krajem ovog meseca. Obama se takodje založio za produženje beneficija za nezaposlene kako ne bi došlo do ponovnog usporavanja ekonomije.