U Grčkoj stupa na snagu novi Zakon o zabrani pušenja u zatvorenim javnim prostorima. U preduzećima i kancelarijama neće biti moguće pušiti ni u zasebnim prostorijama. Kazne i do 10.000 evra.

Posle teških mera štednje, Grci će se od danas suočiti s novom nepopularnom merom - zabranom pušenja u zatvorenim javnim prostorima.

Novi Zakon o zabrani pušenja pogodiće 42 odsto stanovnika Grčke starijih od 15 godina, što je znatno više od proseka zemalja Evropske unije od 29 odsto. U toj zemlji pušenje mnogi smatraju simobolom nacionalnog prkošenja pravilima, navodi agencija AP.

Zbog kršenja propisa o zabrani pušenja na javnim mestim i zabrane reklamiranja duvanskih prozivoda u Grčkoj, prestupnike čekaju kazne i do 10.000 evra.

Premijer Jorgos Papandreu rekao je da će zabrana pušenja kao i mere štednje naučiti Grke da razmišljaju o posledicama svog delovanja.

"To će doprineti onome što radimo danas s ciljem da promenimo stavove, norme i ponašanje kako bismo poboljšali kvalitet života i učinili našu zemlju održivom, ne samo u ekonomiji već i u svakodnevnom životu", rekao je Papandreu.

Profesor javnog zdravlja s univerziteta Harvard Gregori Konoli rekao je da je pušenje veliki problem za Grčku.

"Naša najumerenija projekcija je da će od sve dece koja danas žive u Grčkoj, pušenje ubiti više od 350.000 njih ako se hitno nešto ne uradi", rekao je Konoli novinarima u Bostonu.

Konoli i njegove kolege s Harvarda i Univerziteta u Atini prikupljaju podatke u Grčkoj kako bi procenili posledice zabrane pušenja.

Od danas u Grčkoj u preduzećima i kancelarijama neće biti moguće pušiti ni u zasebnim prostorijama. Uhvaćeni u kršenju novog zakona biće kažnjeni s 50 do 500 evra a njihova imena će biti zabeležena u bazu podatka prekršioca.

Preduzeća će morati da plate između 500 i 10.000 evra.

Srpska teniserka Ana Ivanović ubedljivo je u petak uveče u Njujorku pobedila nekada 16, a sada 157. igračicu sveta Viržin Razano iz Francuske sa 2:0 (7:5, 6:0) u trećem kolu Otvorenog prvenstva SAD.

Reprezentacija Srbije pobedila je u Torshavnu selekciju Farskih Ostrva sa 3:0 (2:0) u prvom meču kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2012. godine.

Romske nevladine organizacije, partije i Savet romske manjine održaće protestnu šetnju u Beogradu zbog deportacije Roma iz Francuske.

Jordan Vasić iz Demokratskog udruženja Roma pozvao je građane "koji nisu rasisti" da učestvuju u protestu u Beogradu zbog proterivanja iz Francuske Roma poreklom iz Rumunije i Bugarske.

Oko 8.000 gorivih elemenata radioaktivnog istrošenog goriva iz „Vinče” do kraja godine treba da bude transportovano u Rusiju.

Državni sekretar Ministarstva za nauku Srbije Miloš Nedeljković juče je izjavio da je prilikom crtanja mape puta bilo problema sa Ukrajinom i Hrvatskom, pa će se nuklerani otpad transportovati preko Mađarske i Slovenije i dalje brodom u Rusiju.

Urednik popularnog opozicionog veb sajta u Belorusiji Oleg Bebetin (36) pronađen je mrtav u svojoj kući u blizini Minska, saopšteno je na ovom portalu.

Policija nije želela da komentariše ovaj slučaj. Bebetin je opozicioni veb sajt pokrenuo 1998. godine i uspeo je da održi njegov rad uprkos sve većem pritisku vlasti.

Verske vođe su kritikovale tvrdnju Stivena Hokinga, britanskog astrofizičara, da je za stvaranje univerzuma zaslužna sila gravitacije, a ne Tvorac.

Predvodi ih poglavar Anglikanske crkve, kentenberijski nadbiskup dr Rovan Vilijams, koji odbacuje Hokingovu konstataciju da savremena fizika ne ostavlja mesta za Tvorca i da nauka može da objasni poreklo svemira.

Benjamin Delalić postao je zvezda jer je, nakon što je pucao po Sarajevu, "visio" na Facebooku dok ga je tražila policija i hvalio se kako je nepobediv.

Za Lukom Bojovićem, koji je posle akcije „Sablja“ preuzeo vođstvo nad odbeglim pripadnicima zemunskog klana, uskoro će biti raspisana međunarodna poternica.

“Ubistva koja su izvršena po Bojovićevom naređenju u Srbiji su počela 2004. godine, u ime osvete onima koji su u podzemlju označeni kao organizatori ubistva Željka Ražnatovića Arkana", kaže izvor "Blica".

Na današnji dan 1899. godine umro je srpski državnik i istoričar Jovan Ristić, vođa Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih diplomata uopšte, član Društva srpske slovesnosti i potom Srpske kraljevske akademije, dva puta član namesništva maloletnim vladarima i četiri puta predsednik vlade Srbije. Po okončanju studija u Francuskoj i u Hajdelbergu, vratio se u otadžbinu i ubrzo je postavljen za šefa srpskog poslanstva u Istanbulu. Tokom boravka u Turskoj od 1861. do 1867. uspešno je okončao pregovore o opozivanju turskih garnizona iz utvrđenih gradova Srbije. Ministar inostranih poslova je u razdoblju od 1867. do 1888. predsednik vlade Kneževine i Kraljevine Srbije u više navrata. Namesnik maloletnog kneza Milana Obrenovića postao je 1868. a od 1889. maloletnog kralja Aleksandra Obrenovića. Kao namesnik kneza Milana najviše je doprineo donošenju novog ustava 1869. a 1878. uspešno je zastupao Srbiju na Berlinskom kongresu. Odbio je 1881. da potpiše sporazum sa Austro-Ugarskom, smatrajući da će Srbiju učiniti ekonomski zavisnom od Dvojne Monarhije, zbog čega je podneo ostavku na položaj šefa vlade. Po povratku na vlast 1887. i kasnije kao regent kralja Aleksandra nastojao je da Srbija oslonac nađe u Rusiji, a u unutrašnjoj politici pokušao je da suzbije uticaj radikala, ali je položaj regenta napustio 1893. pošto je kralj Aleksandar uz podršku radikala izvršio državni udar. Dela: "Spoljašnji odnošaji Srbije 1848-1872", "Diplomatska istorija Srbije za vreme srpskih ratova za oslobođenje i nezavisnost 1875-1878".

Dobojska policija podnela je krivičnu prijavu protiv dva mladića iz Doboja koje sumnjiči da su fotografisali jednog od njenih pripadnika koji je spavao u kafani.

Ako Vlada Srbije ne preduzme nešto i ne podstakne ponovnu proizvodnju u Kompaniji „Srbolek”, za dve nedelje bi moglo da dođe do nestašice „nitroglicerina”.

On je ubeđen da će do nestašice ovog leka doći veoma brzo, ali i dodaje da kada se njihov problem reši, „mogu u roku od pet dana ponovo da počnu da isporučuju lek tržištu”.

Srbija nema nameru da zaledi proces rešavanja kosovskog problema, niti da bude faktor nekonstruktivnosti, rekao je predsednik Boris Tadić u Sloveniji.

Nakon razgovora sa Pahorom, u selu Dobrova, Tadić je rekao da Srbija koja poštuje legitimna prava albanskog naroda, ne može da razgovara sa predstavnicima takozvane države Kosovo.

Srbiju će zahvatiti naoblačenje sa kišom i lokalnom grmljavinom, koje će se sa južnih krajeva proširiti u toku dana na jugoistočne i istočne, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.

Sarajevo - Preživele žrtve zločina u Srebrenici isterale su juče bivšeg komandanta Unprofora francuskog generala Filipa Moriona iz Memorijalnog centra u Potočarima kod Srebrenice.

Eh, Romi, Romi! Razočarali ste francusku državu toliko da vas mora, iako to njoj nije prijatno, kao uostalom ni vama, masovno proterati u zemlje vašeg stalnog boravka, makar vi stalno prebivalište nigde i nemali! Dobrotom EU uđete u Francusku i onda zaboravite da se vratite! Ako ste došli kao turisti obiđite znamenitosti, prosvetlite se u Luvru, upalite sveću u kakvoj slavnoj katedrali, razgledajte Sorbonu kad već u vašoj domovini niste završili univerzitet, popnite se na Ajfelovu kulu, posetite grob Džima Morisona i pravac kuća... Kuća-pos’o, kuća-pos’o, premda tamo odakle ste došli nemate možda ni jedno ni drugo.

Nije novost da je stanovništvo Srbije već više od pola veka u neprekinutom procesu starenja što odražavaju najosnovniji demografski pokazatelji. Prosečna starost je od oko 30 godina u šestoj deceniji prošlog veka podignuta na preko 40 godina u prvoj deceniji ovog veka.

Koje bi bile eventualne privredne posledice normalizacije odnosa sa Kosovom? Pod normalizacijom ovde podrazumevam pravno i administrativno uređenje privrednih, društvenih i odnosa među javnim ustanovama. Pitanja statusa, suvereniteta, identiteta i uzajamnog priznavanja ostavljam po strani. Koji su privredni izgledi Kosova? Neka vrsta rezimea stanja i očekivanja privrednog razvoja može se naći u izveštajima MMF-a, čiji je Kosovo član i sa kojim ima finansijski program. Gledajući najosnovnije cifre, izgledi kosovske privrede u nekoliko narednih godina su pozitivni. To ne znači ni da je stanje dobro, niti da se očekuje razvoj koji bi bio posebno dinamičan. Ipak, BDP bi trebalo da se povećava po stopi od oko pet odsto, najvećim delom na osnovu rasta investicija. Procene se uglavnom zasnivaju na realizaciji planiranih ulaganja u izgradnju puteva i druge infrastrukture i verovatno bi se mogle oceniti kao konzervativne, jer je verovatno da će uz njih ići i povećana privatna ulaganja. Svakako, predviđene stope rasta su iznad onih u susednim zemljama, osim Albanije.

Bankama u Srbiji još uvek ne ide dobro. Celokupan sektor jeste ostvario profit od 15,4 milijarde dinara za šest meseci, što je godišnji rast od 76 odsto, ali dublja analiza pokazuje da ovakav skok i nije od velikog značaja. Jer padaju kapital, njegov prinos i prihodi od naknada, što govori da banke imaju sve manje posla zbog koga zapravo i postoje. Znajući da kapital ide za većim prinosom, dugoročno, to bi moglo da znači da će matice banaka novac usmeravati u zemlje gde mogu više da zarade, tvrde bankari.